Evrop­ski par­la­ment (EP), u pri­su­stvu ko­me­sa­ra EU za pre­go­vo­re o pri­dru­ži­va­nju Jo­ha­ne­sa Ha­na, ras­pra­vlja­će da­nas o Cr­noj Go­ri, a gla­sa­nje o re­zo­lu­ci­ji, ko­ja Pod­go­ri­cu po­zi­va na kon­kret­ne re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, bi­će odr­ža­no sju­tra. Uoči gla­sa­nja o pred­lo­že­noj re­zo­lu­ci­ji o Cr­noj Go­ri, po­sla­ni­ci­ma EP-a je po­di­je­ljen do­ku­ment či­ji je autor eks­pert za za­pad­ni Bal­kan iz Bri­se­la Ve­li­na Lil­ja­no­va, a u ko­me se na­vo­di da ak­ti­vi­ra­nje kla­u­zu­le ba­lan­sa, od­no­sno blo­ka­da pre­go­vo­ra, osta­je kao op­ci­ja.
Lil­ja­no­va je pod­sje­ti­la da je Cr­na Go­ra po­če­la pre­go­vo­re o pri­dru­ži­va­nju EU 2012. go­di­ne, te da je iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) o na­pret­ku 2014. go­di­ne uka­zao na pri­vr­že­nost Cr­ne Go­re ci­lje­vi­ma član­stva u EU, uklju­ču­ju­ći i na­pre­dak po­stig­nut u raz­li­či­tim obla­sti­ma.
– Ton tog iz­vje­šta­ja, me­đu­tim, do sa­da je bio naj­o­štri­ji i na­go­vi­je­šte­no je mo­gu­će uspo­ra­va­nje pre­go­vo­ra o pri­stu­pa­nju. Iz­vje­štaj za 2014. go­di­nu ot­kri­va da Cr­na Go­ra ni­je fa­vo­rit za ula­zak u EU. Pr­vi put je sig­na­li­zi­ra­no da po­sto­ji mo­guć­nost da pre­go­vo­ri o pri­dru­ži­va­nju tra­ju du­že ne­go što se oče­ki­va­lo. U iz­vje­šta­ju EK čak je po­me­nut i for­mal­ni me­ha­ni­zam, „kla­u­zu­la ukup­nog bi­lan­sa”, ko­ji se mo­že ko­ri­sti­ti da se za­u­sta­ve pre­go­vo­ri sa dr­ža­vom kan­di­da­tom ako se stek­ne uti­sak da se ne po­ka­zu­je do­vo­ljan na­pre­dak u ključ­nim obla­sti­ma. Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić re­kao je u no­vem­bru 2014. go­di­ne da Cr­na Go­ra ta­ko­đe mo­že za­u­sta­vi­ti pre­go­vo­re – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju ko­ji je Lil­ja­no­va po­sla­la po­sla­ni­ci­ma i nji­ho­vim sa­rad­ni­ci­ma uoči de­ba­te i gla­sa­nja o si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri.
Osim Cr­ne Go­re, na dnev­nom re­du EP-a su i Sr­bi­ja i Ko­so­vo, ali i Ma­ke­do­ni­ja, BiH i Al­ba­ni­ja, ko­ji su ta­ko­đe kan­di­da­ti i po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ti za član­stvo u Evrop­skoj uni­ji.
Lil­ja­no­va je is­ta­kla da je Evrop­ska ko­mi­si­ja pre­po­zna­la to što je Cr­na Go­ra pri­vre­me­no za­tvo­ri­la ne­ko­li­ko po­gla­vlja, a da su otvo­re­na naj­te­ža po­gla­vlja, 23 i 24, ko­ja su fo­ku­si­ra­na na vla­da­vi­nu pra­va i ključ­na su u pre­go­vo­ri­ma.
–U de­cem­bru 2014. go­di­ne otvo­re­na su još če­ti­ri po­gla­vlja. Im­ple­men­ta­ci­ja re­le­vant­nih za­kon­skih re­for­mi je po­če­la, uglav­nom kroz usva­ja­nje za­ko­no­dav­stva i re­for­me u pra­vo­su­đu, ali ni­je­su is­pu­nje­ni svi ro­ko­vi. Pre­ma na­la­zi­ma Evrop­ske ko­mi­si­je, ze­mlja i da­lje do­volj­no is­pu­nja­va po­li­tič­ke kri­te­ri­ju­me. Za­do­vo­lja­va na­pre­dak u po­gle­du funk­ci­o­ni­sa­nja tr­ži­šne eko­no­mi­je i spo­sob­no­sti Cr­ne Go­re da pre­u­zme oba­ve­ze iz član­stva u EU –pi­še u do­ku­men­tu ko­ji je pri­pre­mi­la Ve­li­na Lil­ja­no­va.
Me­đu­tim, ka­ko se da­lje na­vo­di, glav­ne kri­ti­ke od­no­se se na ka­šnje­nje za­ko­no­dav­nih re­for­mi, po­li­ti­za­ci­ju sud­skih pro­ce­sa i ne­do­sta­tak ne­pri­stra­snog pra­vo­su­đa.
–Ko­rup­ci­ja osta­je ključ­ni iza­zov za da­lju de­mo­kra­ti­za­ci­ju. Fi­nan­si­ra­nje po­li­tič­kih stran­ka je pro­ble­ma­tič­no i pod­lo­žno ko­rup­ci­ji. Da bi se ​​iz­gra­di­lo po­vje­re­nje u iz­bor­ni si­stem, neo­p­ho­dan je ade­kva­tan za­kon o fi­nan­si­ra­nju stra­na­ka, kao i efi­ka­sna pri­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva – na­gla­še­no je u iz­vje­šta­ju.
Uka­za­no je da je slo­bo­da me­di­ja ozbilj­no pi­ta­nje, te da je Cr­na Go­ra lo­še ran­gi­ra­na na in­dek­su slo­bo­de me­di­ja ko­ji ob­ja­vlju­ju Re­por­te­ri bez gra­ni­ca. Ka­ko je na­gla­še­no, slu­ča­je­vi na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma i na­pa­di na me­dij­sku imo­vi­nu pod­ri­va­ju slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja.
–Vla­da je po­zva­na da pro­mo­vi­še i po­dr­ža­va slo­bo­du me­di­ja, iz­bje­ga­va­ju­ći bi­lo ka­kve iz­ja­ve ko­je mo­gu bi­ti shva­će­ne kao za­stra­ši­va­nje – na­gla­še­no je u iz­vje­šta­ju.
Spolj­no­po­li­tič­ki ko­mi­tet EP-a usvo­jio je 22. fe­bru­a­ra re­zo­lu­ci­ju o Cr­noj Go­ri, ko­ju sa­da tre­ba da po­tvr­di ple­num. Autor te re­zo­lu­ci­je je Čarls Te­nok, iz­vje­sti­lac za Cr­nu Go­ru, a na nje­gov na­crt re­zo­lu­ci­je bi­lo je pod­ni­je­to čak 188 amand­ma­na, od če­ga su pri­hva­će­na 22. M.V.


Spor­na ne­ka­žnji­vost za rat­ne zlo­či­ne

Po mi­šlje­nju Lil­ja­no­ve, naj­ve­će pre­pre­ke za eko­nom­ski raz­voj Cr­ne Go­re su auto­put Bar–Bo­lja­re i rje­ša­va­nje du­ga i ste­ča­ja Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma (KAP).
–Stra­ni in­ve­sti­to­ri po­kre­nu­li su ne­ko­li­ko ar­bi­tra­žnih po­stu­pa­ka pro­tiv Cr­ne Go­re, što je na­ru­ši­lo po­slov­no okru­že­nje – uka­za­no je u do­ku­men­tu pri­pre­mlje­nom za EP.
Pre­ma tom iz­vje­šta­ju, Cr­na Go­ra tre­ba da se po­za­ba­vi pro­ble­ma­tič­nim obla­sti­ma po­put ne­ka­žnji­vo­sti u pred­me­ti­ma rat­nih zlo­či­na, ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Lil­ja­no­va je na­ve­la da je Cr­na Go­ra, za­jed­no sa Al­ba­ni­jom, za­sad je­di­ni kan­di­dat za EU sa za­pad­nog Bal­ka­na ko­ji je u pot­pu­no­sti uskla­dio sta­vo­ve o Ukra­ji­ni sa sta­vo­vi­ma Uni­je.