De­mo­krat­ski front (DF) tre­ba da se oja­ča ne­stra­nač­kim lič­no­sti­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma i da se po­ve­že sa dru­gim opo­zi­ci­o­nim gru­pa­ma i par­ti­ja­ma, sma­tra po­sla­nik DF-a Je­li­sa­va Ka­le­zić. Ona je u in­ter­vjuu za „Dan” is­ta­kla da je u DF-u osta­la, iz­me­đu osta­log, i zbog stva­ra­nja su­štin­ske prav­ne dr­ža­ve, pr­vim ko­ra­kom – or­ga­ni­zo­va­njem objek­tiv­nih uslo­va za slo­bod­no iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na.
–Sma­tram da je for­ma ob­je­di­nja­va­nja opo­zi­ci­je ka­kvu su oda­bra­li kon­sti­tu­en­ti DF-a do­bar mo­del. Ono što je pro­pu­šte­no u do­sa­da­šnjem ra­du DF-a, po mom mi­šlje­nju, od­no­si se na do­sled­no uva­ža­va­nje ne­stra­nač­kog blo­ka ko­ji je po­dr­žao DF na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma i Mi­o­dra­ga Le­ki­ća na pred­sjed­nič­kim – ka­za­la je Ka­le­zi­će­va.
● Osta­li ste u DF-u iako ste i sa­mi ka­za­li da su Vas u nje­ga po­zva­li Mi­o­drag Le­kić, ko­ji je na­pu­stio taj po­li­tič­ki sa­vez, i Mi­lan Po­po­vić. Za­što?
–Tač­no je da su me u DF po­zva­li Mi­o­drag Le­kić i Mi­lan Po­po­vić. Obo­ji­cu ve­o­ma ci­je­nim. Na sku­pu DF-a odr­ža­nom 25. apri­la pre­ci­zno sam obra­zlo­ži­la za­što sam po­dr­ža­la DF. Isti raz­lo­zi su me opre­di­je­li­li da osta­nem u DF-u i u no­vim okol­no­sti­ma, to jest na­kon od­la­ska Mi­o­dra­ga Le­ki­ća. Raz­lo­zi su po­dr­ška stva­ra­nju DF-a kao ši­ro­ke stra­nač­ke i gra­đan­ske ko­a­li­ci­je ob­je­di­nje­ne oko svi­ma pri­hva­tlji­vog pro­gra­ma, sa po­seb­nim ak­cen­tom na na­di­la­že­nju vje­štač­ki pod­stak­nu­tih, be­smi­sle­nih, ali i opa­snih cr­no­gor­sko-srp­skih po­dje­la, uz su­prot­sta­vlja­ne ve­li­koj de­struk­ci­ji cr­no­gor­skog dru­štva ko­ja se vi­di u svim sfe­ra­ma – eko­no­mi­ji, kul­tu­ri, obra­zo­va­nju, bez­bjed­no­sti...
Evi­dent­no je ogrom­no i bol­no so­ci­jal­no ra­slo­ja­va­nje, po­seb­no u po­sled­njih pet­na­est go­di­na, po­rast ko­rup­ci­je i svih vr­sta kri­mi­na­la, uru­ša­va­nje dru­štve­nih si­ste­ma i in­sti­tu­ci­ja od­lu­ču­ju­ćih za so­ci­jal­nu ko­he­zi­ju, pri­je sve­ga pra­vo­su­đa, obra­zo­va­nja i zdrav­stva, broj­ne štet­ne pri­va­ti­za­ci­je, bi­lo da su re­zul­tat ne­po­sto­ja­nja kon­zi­stent­ne vla­di­ne po­li­ti­ke o kon­cep­tu neo­p­hod­nih eko­nom­skih re­for­mi, bi­lo da se ra­di o la­ko­mo­sti vla­da­ju­će gru­pe, ko­rup­ci­ji ili ne­do­volj­nom zna­nju za iz­bor do­brih rje­še­nja pri pri­va­ti­za­ci­ji.
Ko­nač­no, ne­pre­sta­no di­je­lje­nje gra­đa­na po na­sli­je­đe­nim isto­rij­skim po­dje­la­ma, po pi­ta­nju re­fe­ren­du­ma 2006. (re­fe­ren­dum 1992. go­di­ne u or­ga­ni­za­ci­ji iste vla­sti je za­bo­ra­vljen) i ne­pre­sta­no ge­ne­ri­sa­nje no­vih po­dje­la, re­ci­mo, pi­ta­nje ula­ska u NA­TO, gdje se ne po­zi­va na rav­no­prav­no su­če­lja­va­nje mi­šlje­nja, već se pri­sta­li­ce ne­u­tral­no­sti i pro­tiv­ni­ci Ali­jan­se po­mi­nju sa sve vi­še oma­lo­va­ža­va­nja i pri­je­te­ćih to­no­va. Tu je i stva­ra­nje su­štin­ske prav­ne dr­ža­ve, pr­vim ko­ra­kom – or­ga­ni­zo­va­njem objek­tiv­nih uslo­va za slo­bod­no iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te od­lu­ku Mi­o­dra­ga Le­ki­ća da na­pu­sti De­mo­krat­ski front? Vje­ru­je­te li da DF mo­že sa­ra­đi­va­ti sa nje­go­vim De­mo­som u okvi­ru ne­ke ši­re ko­a­li­ci­je?
–Ne mo­gu, ni­ti že­lim, da ko­men­ta­ri­šem po­tez Mi­o­dra­ga Le­ki­ća. Nje­go­va ulo­ga i od­go­vor­nost u DF-a bi­le su vi­še­stru­ko te­že i zna­čaj­ni­je od mo­je uloge. Ja sam sa­mo obič­na ne­stra­nač­ka lič­nost u ko­a­li­ci­ji. Ni­je­sam ima­la is­ku­še­nja vo­đe­nja kom­plek­sne po­li­tič­ke gru­pa­ci­je ka­kva je DF i ne­pre­sta­nog na­la­že­nja rav­no­te­že me­đu raz­li­či­tim po­li­tič­kim pri­o­ri­te­ti­ma kon­sti­tu­e­na­ta ko­a­li­ci­je, ne­mi­nov­no okre­nu­tih i svom osnov­nom bi­rač­kom ti­je­lu ko­li­ko i za­jed­nič­kom pro­gra­mu DF-a
● Po Va­šem su­du, ka­kvi tre­ba da bu­du da­lji po­te­zi DF-a, po­seb­no u svje­tlu od­lu­ke da se kre­ne u or­ga­ni­za­ci­ju pro­te­sta?
–Od­lu­ka je bi­la da se na­kon jed­no­mje­seč­nog ili dvo­mje­seč­nog raz­go­vo­ra sa gra­đa­ni­ma pre­ko tri­bi­na, gra­đan­skih i stra­nač­kih sku­po­va, an­ke­ta i slič­no, na sku­pu glav­nih od­bo­ra kon­sti­tu­e­na­ta od­lu­či da se ide na pro­te­ste, ali i o for­mi pro­te­sta. U ve­zi s tim pi­ta­njem, ja sam se već ogla­ša­va­la. Sma­tram da je va­žno raz­ra­di­ti i ak­ti­vi­ra­ti broj­ne ur­ba­ne ob­li­ke jav­nog is­po­lja­va­nja mi­šlje­nja, kao i ne­za­do­volj­stva gra­đa­na, i stal­no i iskre­no se obra­ća­ti omla­di­ni, že­na­ma, ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i dru­gim for­mal­nim i ne­for­mal­nim gru­pa­ma gra­đa­na.
● Sma­tra­te li da je usit­nja­va­nje na opo­zi­ci­o­noj sce­ni pro­ces ko­ji šte­ti opo­zi­ci­ji?
–Već sam is­ta­kla da sam ne­stra­nač­ka lič­nost i mo­je pro­mi­šlja­nje ni­je kroz stra­nač­ko dje­lo­va­nje. Isto­vre­me­no, sma­tram da je for­ma ob­je­di­nja­va­nja opo­zi­ci­je ka­kvu su oda­bra­li kon­sti­tu­en­ti DF-a do­bar mo­del. Ono što je pro­pu­šte­no u do­sa­da­šnjem ra­du DF-a, po mom mi­šlje­nju, od­no­si se na do­sled­no uva­ža­va­nje ne­stra­nač­kog blo­ka ko­ji je po­dr­žao DF na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma i Mi­o­dra­ga Le­ki­ća na pred­sjed­nič­kim. Jav­no sam, u ok­to­bru 2013. go­di­ne, iz­ra­zi­la svo­je ne­sla­ga­nje sa mar­gi­na­li­zo­va­njem ne­stra­nač­kog blo­ka ko­ji je bio pred­sta­vljen kroz po­li­tič­ki sa­vjet DF-a i pr­vi gra­đan­ski klub. Po mo­me uvi­du, ti­me je DF-u na­ni­je­ta ozbilj­na šte­ta, što je, ka­ko ja tu­ma­čim, po­tvr­đe­no sla­bi­jim re­zul­ta­ti­ma na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma 2014. go­di­ne.
Shod­no to­me, sma­tram da DF tre­ba da se oja­ča ne­stra­nač­kim lič­no­sti­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma i da se po­ve­že sa dru­gim opo­zi­ci­o­nim gru­pa­ma i par­ti­ja­ma.
M.VE­ŠO­VIĆ


I SDP je od­go­vo­ran za broj­ne pro­ble­me

● Vje­ru­je­te li da SDP, uko­li­ko Ran­ko Kri­vo­ka­pić po­bi­je­di na kon­gre­su u ju­nu, mo­že da pre­lo­mi i ras­ki­ne sa­vez sa DPS-om?
Kao što re­koh, ni­je­sam po­li­ti­čar i dru­ga­či­je pro­mi­šljam od lju­di ko­ji su u po­li­tič­kim par­ti­ja­ma. Mo­žda sto­ga i vje­ru­jem da SDP mo­že bi­ti glav­ni po­kre­tač pro­mje­ne vla­sti, u ko­joj je pre­ko 15 go­di­na, sa mno­gim di­rekt­nim i in­di­rekt­nim od­go­vor­no­sti­ma za broj­ne pro­ble­me cr­no­gor­skog dru­štva i pri­vre­de na­sta­le u tom pe­ri­o­du.


Afe­re osta­ju ne­raz­ja­šnje­ne

● Da li sma­tra­te da pred­sto­je­će re­for­me u tu­ži­la­štvu, uz pri­ti­sak EU, mo­gu do­ve­sti do to­ga da Đu­ka­no­vić od­go­va­ra za broj­ne afe­re i zlo­u­po­tre­be?
–Kao gra­đan­ka, za­la­žem se da svi od­go­va­ra­ju za zlo­u­po­tre­be i afe­re ko­ji­ma je na­ne­se­na šte­ta za­jed­ni­ci, pri­vre­di i prav­nom si­ste­mu. U tom smi­slu bi tre­ba­lo pr­vo da od­go­va­ra­ju čel­ni­ci in­sti­tu­ci­ja ko­je su uru­še­ne aro­gant­nim pro­te­ži­ra­njem par­tij­skih in­te­re­sa. Gra­đa­ni­ma sa du­gu­ju ana­li­ze učin­ka do­sa­da­šnjih pri­va­ti­za­ci­ja, iz­mje­na za­ko­na ko­je idu na­ru­ku od­re­đe­nim gru­pa­ma ili čak po­je­din­ci­ma, kao i od­go­vo­ri za­što se ne po­ni­šta­va­ju ugo­vo­ri o pri­va­ti­za­ci­ji gdje ni­je in­ve­sti­ra­no shod­no ugo­vor­noj oba­ve­zi, uz afe­re sa zlo­u­po­tre­bom ka­ta­star­skih po­da­ta­ka i mno­go šta dru­go.
Đu­ka­no­vić je du­go na vla­sti i to na če­lu ve­li­ke par­ti­je. Ima ve­li­ki dio od­go­vor­no­sti za mno­ge od­lu­ke i nji­ho­vo spro­vo­đe­nje i ne­spro­vo­đe­nje. Sma­tram da bi to bio su­ro­gat re­for­me u tu­ži­la­štvu ako bi se od­go­vor­nost adre­si­ra­la sa­mo na ne­ko­li­ko vi­so­kih zva­nič­ni­ka vla­sti, po­čev od Đu­ka­no­vi­ća. Na­i­me, ako se ne pre­tre­se od­go­vor­nost onih ko­ji su vo­di­li in­sti­tu­ci­je, lo­kal­ne za­jed­ni­ce, raz­ne vla­di­ne agen­ci­je i dru­go, po­lu­ge za zlo­u­po­tre­bu vla­sti će osta­ti ne­tak­nu­te, sa re­al­nom opa­sno­šću da će na­sta­vi­ti da ih ko­ri­sti pr­va na­red­na po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra ko­ja do­đe na vlast po­sli­je DPS-a.
Za­la­žem se za lič­nu, struč­nu i po­li­tič­ku od­go­vor­nost sva­kog po­je­din­ca ko­ji je oba­vljao od­go­vor­ne dr­žav­ne po­slo­ve, uz pre­kr­ša­je za­ko­na Cr­ne Go­re, zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja i šte­te jav­nim fi­nan­si­ja­ma i in­te­re­su. Ko­mand­na od­go­vor­nost ne mo­že da za­mi­je­ni od­go­vor­nost sva­kog ne­po­sred­nog do­no­si­o­ca i iz­vr­ši­o­ca ne­za­ko­ni­tih i dru­štve­no štet­nih, a če­sto lič­no uno­snih od­lu­ka.