Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić do­sta­vio je pred­sjed­ni­ku par­la­men­ta Ran­ku Kri­vo­ka­pi­ću na­la­ze Vi­šeg i Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Pod­go­ri­ci za kri­vič­no go­nje­nje tro­ji­ce po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta. Iz tu­ži­la­štva su sa­op­šti­li da je Stan­ko­vić do­sta­vio na­la­ze ko­ji su po­slu­ži­li kao či­nje­nič­ni osnov za tra­že­nje pret­hod­nog odo­bre­nja za kri­vič­no go­nje­nje po­sla­ni­ka An­dri­je Man­di­ća i Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća, zbog kri­vič­nog dje­la po­zi­va­nje na na­sil­nu pro­mje­nu dr­žav­nog ure­đe­nja, i po­sla­ni­ka Mi­la­na Kne­že­vi­ća zbog kri­vič­nog dje­la na­pad na slu­žbe­no li­ce u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti.
O ski­da­nju imu­ni­te­ta tre­ba da se iz­ja­sni Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor. Akt ko­ji je do­bio od tu­ži­la­štva Kri­vo­ka­pić bi već da­nas tre­ba­lo da pro­sli­je­di tom rad­nom ti­je­lu. Pred­sjed­nik od­bo­ra, po­sla­nik DPS-a Ra­di­vo­je Nik­če­vić sa­op­štio je da će sjed­ni­ca bi­ti za­ka­za­na čim tu­ži­la­štvo do­sta­vi do­dat­no obra­zlo­že­nje ko­je je tra­žio Kri­vo­ka­pić.
Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, u do­ku­men­tu su pri­lič­no de­talj­no opi­sa­ne rad­nje zbog ko­jih u tu­ži­la­štvu sum­nja­ju da su po­sla­ni­ci Fron­ta po­či­ni­li kri­vič­na dje­la ko­ja im se sta­vlja­ju na te­ret pri­ja­va­ma ko­je je pro­tiv njih pod­ni­je­la po­li­ci­ja. Na­vo­di se da Kne­že­vi­ća te­re­te zbog spre­ča­va­nja slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju ovla­šće­nja, za­to što se 17. ok­to­bra is­pred zgra­de Skup­šti­ne, to­kom ukla­nja­nja ša­to­ra, gu­rao sa pri­pad­ni­kom po­li­ci­je. Man­dić i Ra­du­no­vić se te­re­te da su iz­ja­va­ma sa go­vor­ni­ce na pro­testu 24. ok­to­bra po­zi­va­li na na­sil­no ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka, što je ta­ko­đe de­talj­no ob­ja­šnje­no u Stan­ko­vi­će­vom do­pi­su.
Pret­hod­no je Kri­vo­ka­pić ju­če, to­kom go­sto­va­nja na Gra­đan­skom sa­tu u Cen­tru za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju, za­tra­žio od tu­ži­la­štva da do­sta­vi ozbilj­no obra­zlo­že­nje za za­htjev za ski­da­nje imu­ni­te­ta po­sla­ni­ci­ma De­mo­krat­skog fron­ta Man­di­ću, Ra­du­no­vi­ću i Kne­že­vi­ću.
– Za­htjev tu­ži­la­štva ni­je sa­dr­žao opis dje­la. Tra­žio sam da do­bi­je­mo ozbilj­no obra­zlo­že­nje za ozbilj­nu in­kri­mi­na­ci­ju. Ne že­lim da su­dim pri­je ne­go što vi­dim či­nje­ni­ce, ni­ti bih že­lio da to Skup­šti­na ra­di. Sa­če­ka­će­mo po­ja­šnje­nje tu­ži­la­štva i ču­će­mo ras­pra­vu na Ad­mi­ni­stra­tiv­nom od­bo­ru. Par­la­ment je ne­dav­no imao za­htjev za ski­da­nje imu­ni­te­ta ko­le­gi Jan­ku Vu­či­ni­ću. Nje­mu je na­kon ras­pra­ve po­tvr­đen imu­ni­tet – ka­zao je Kri­vo­ka­pić go­stu­ju­ći na Gra­đan­skom sa­tu u In­fo-cen­tru Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT).
Ko­men­ta­ri­šu­ći to što su po­sla­ni­ci DF-a na­ja­vi­li da se ne­će po­zi­va­ti na imu­ni­tet, re­kao je da u na­šem prav­nom si­ste­mu ta­kva mo­guć­nost ne po­sto­ji.
– Na­ja­va da ne že­le da se po­zi­va­ju na imu­ni­tet mo­že bi­ti sa­mo po­li­tič­ka či­nje­ni­ca ko­ja bi mo­gla oba­ve­zi­va­ti dru­ge po­sla­ni­ke, ali oni sva­ka­ko pri­je od­lu­či­va­nja mo­ra­ju ima­ti na ras­po­la­ga­nju sve či­nje­ni­ce – na­gla­sio je pred­sjed­nik par­la­men­ta.
Ni­je od­go­vo­rio na pi­ta­nje ka­ko će se on i SDP iz­ja­sni­ti ka­da se bu­de gla­sa­lo o ski­da­nju imu­ni­te­ta po­sla­ni­ci­ma Fron­ta.
– Mo­ra­mo ima­ti do­bru či­nje­nič­nu osno­vu pri­je ne­go se opre­di­je­li­mo – ka­zao je Kri­vo­ka­pić.
Pred­sjed­nik par­la­men­ta je oci­je­nio da na­ja­vlje­ni no­vi pro­te­sti u or­ga­ni­za­ci­ji De­mo­krat­skog fron­ta ne mo­gu uspo­ri­ti put Cr­ne Go­re ka član­stvu u EU i NA­TO.
– Pro­te­ste sma­tram di­je­lom de­mo­kra­ti­je, i oni pred­sta­vlja­ju iza­zov kroz ko­ji dr­ža­va mo­že da po­ka­že svo­je ka­pa­ci­te­te. Dr­ža­va tre­ba da ima sna­ge da obez­bi­je­di mir­ne pro­te­ste i spri­je­či na­sil­ne – do­dao je on.
Ko­men­ta­ri­šu­ći de­ša­va­nja uoči iz­bi­ja­nja ne­re­da is­pred Skup­šti­ne, po­no­vio je da je bio spre­man da do­đe u zgra­du par­la­men­ta i da je kre­nuo, ali su ga su­za­vac i de­to­na­ci­je spri­je­či­li da uđe. Pod­vu­kao je da te no­ći ni­je bi­lo ri­je­či o for­mi­ra­nju pre­la­zne vla­de.
– Sve je to bi­lo kon­fu­zno, neo­r­ga­ni­zo­va­no i neo­zbilj­no. Ne­ma lo­gi­ke da ne­ko uđe u par­la­ment i osta­vi de­mon­stran­te is­pred – ka­že Kri­vo­ka­pić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje o umi­je­ša­no­sti Ru­si­je u pro­te­ste u Cr­noj Go­ri, ka­zao je da tu „ne vi­di ni­šta no­vo ni­ti opa­sno.
– Taj uti­caj je po­znat u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji. Na na­ma je da bu­de­mo kva­li­tet­ni i da se bo­ri­mo za ono što že­li­mo – na­veo je Kri­vo­ka­pić.
Go­vo­re­ći o od­no­si­ma u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji, po­no­vio je da ak­tu­el­na vla­da ima sta­tus teh­nič­ke.
– Vla­da je spu­šte­na na ni­vo teh­nič­ke, zbog oči­gled­ne po­li­tič­ke ko­rup­ci­je i oti­ma­nja mi­ni­sta­ra mi­mo ko­a­li­ci­o­nog spo­ra­zu­ma – na­veo je pred­sjed­nik par­la­men­ta i li­der So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je.
Ni­je pre­ci­zi­rao kad će i zva­nič­no upu­ti­ti ini­ci­ja­ti­vu za di­ja­log o pre­va­zi­la­že­nju po­li­tič­ke kri­ze, is­ti­ču­ći da je već ne­for­mal­no raz­go­va­rao sa di­je­lom opo­zi­ci­je i ci­vil­nog sek­to­ra. Iz­bje­gao je i kon­kre­tan od­go­vor na pi­ta­nje ho­će li te­ma tih raz­go­vo­ra bi­ti i for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de.
– Nor­mal­no da se pr­vo raz­go­va­ra o pro­ble­mi­ma ko­je tre­ba rje­ša­va­ti. A on­da da vi­di­mo ko­je je to oru­đe za nji­ho­vo rje­ša­va­nje – re­kao je pred­sjed­nik Skup­šti­ne.
Na­ja­vlju­je da će nje­go­vo pra­vi­lo to­kom di­ja­lo­ga, za ko­ji tvr­di da je mo­guć, bi­ti da „ni­šta ni­je do­go­vo­re­no, dok sve ni­je do­go­vo­re­no”. Iako iz DF-a od­bi­ja­ju nje­gov po­ziv na di­ja­log, ka­že da će i da­lje po­ku­ša­va­ti.
– Oni su bi­tan či­ni­lac ukup­nog pro­ce­sa, ali ni­je­su uslov bez ko­jeg se ne mo­že – za­klju­čio je Kri­vo­ka­pić.
V.R.


Tri go­di­ne In­fo-cen­tra

Gra­đan­ski sat bio je pri­li­ka i za obi­lje­ža­va­nje tri go­di­ne od po­čet­ka ra­da In­fo- cen­tra. Di­rek­tor CDT-a Dra­gan Ko­pri­vi­ca je ka­zao da je nji­hov cilj bio da se po­bolj­ša in­ten­zi­tet i kva­li­tet ko­mu­ni­ka­ci­je o NA­TO-u, kao da uti­ču na to da in­sti­tu­ci­je po­bolj­ša­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju sa gra­đa­ni­ma o ovoj te­mi.
– Na­kon tri go­di­ne, re­klo bi se da smo u to­me uspje­li, na­rav­no ne sa­mi već u sa­rad­nji sa svim part­ne­ri­ma, i za­hva­lju­ju­ći ne­kim objek­tiv­nim okol­no­sti­ma. Ali, ova te­ma je de­fi­ni­tiv­no po­mje­re­na sa mar­gi­na u cen­tar po­li­tič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je – ka­zao je on.
Do­dao je da je kroz In­fo-cen­tar pro­šlo pre­ko 3.000 raz­li­či­tih po­sje­ti­la­ca, odr­ža­na su 34 gra­đan­ska sa­ta na ko­ji­ma su go­sti bi­li dr­žav­ni zva­nič­ni­ci, po­li­ti­ča­ri, di­plo­ma­te, pred­stav­ni­ci NA­TO-a, ci­vil­ni ak­ti­vi­sti i raz­li­či­ti struč­nja­ci. Na­gla­sio je i da su u In­fo- cen­tru go­vo­ri­li i za­go­vor­ni­ci i pro­tiv­ni­ci pri­klju­če­nja Cr­ne Go­re NA­TO-u.