Srp­ska stran­ka na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ne­će sa­ra­đi­va­ti sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” Mi­lo­van Živ­ko­vić, no­si­lac li­ste Srp­ske stran­ke. Sprem­ni su, ka­ko is­ti­če, na sa­rad­nju sa svim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma ko­ji pri­zna­ju či­nje­ni­cu da su Sr­bi u Cr­noj Go­ri neo­prav­da­no dis­kri­mi­ni­sa­ni. Oče­ku­je da će Srp­ska stran­ka iz­bo­ri­ti par­la­men­tar­ni sta­tus i na­ja­vlju­je da će pri­o­ri­tet bi­ti bor­ba za in­te­re­se srp­skog na­ro­da. Uvje­ren je da, ako ne bu­de iz­da­je, opo­zi­ci­ja mo­že za­jed­no do ve­ći­ne neo­p­hod­ne za smje­nu DPS-a.
●Ka­kav re­zul­tat Srp­ske stran­ke oče­ku­je­te na pred­sto­je­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma?
– Srp­ska stran­ka na pred­sto­je­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma oče­ku­je si­gu­ran ula­zak u par­la­ment, a na­kon to­ga da po­sta­ne vo­de­ća stran­ka srp­skog na­ro­da, ko­joj je na pr­vom mje­stu in­te­res Sr­ba. I sve za šta se bu­de za­la­ga­la bi­će u in­te­re­su srp­skog na­ro­da. Uko­li­ko ne uđe­mo u par­la­ment to bi zna­či­lo pot­pu­ni ne­u­spjeh, jer bi auten­tič­ni Sr­bi, na­kon što ih ne­ma u iz­vr­šnoj vla­sti, na­kon što su pre­sta­li da ima­ju zna­čaj­ni­ju ulo­gu u sud­skoj vla­sti, pre­sta­li da po­sto­je i u za­ko­no­dav­noj. Kao što su pre­o­sta­li Sr­bi u vla­di i u sud­stvu Sr­bi po za­dat­ku ili na­go­vo­ru, ta­ko bi i Sr­bi ko­ji u par­la­ment uđu u ne­kim gra­đan­skim, če­sto vi­še pro­vla­di­nim ne­go pro­srp­skim ko­a­li­ci­ja­ma vi­še za­stu­pa­li in­te­res te ko­a­li­ci­je, ne­go sop­stve­nog na­ro­da.
● Ko­ja su ključ­na pro­gram­ska opre­dje­lje­nja i naj­va­žni­ji ci­lje­vi sa ko­ji­ma će­te na­stu­pi­ti pred gra­đa­ne u kam­pa­nji?
– Mi u Srp­skoj stran­ci smo, pri­je sve­ga, ne­za­do­volj­ni po­lo­ža­jem Sr­ba u Cr­noj Go­ri. De­set go­di­na od osa­mo­sta­lje­nja Sr­bi su u naj­te­žem po­lo­ža­ju, mo­žda od ka­da po­sto­ji Cr­na Go­ra. Bi­ti Sr­bin u Cr­noj Go­ri, te­že je ne­go bi­lo gdje u okru­že­nju. Mno­gi nas do­ži­vlja­va­ju kao an­ti­dr­žav­ni ele­ment, što ni­je tač­no. Po broj­no­sti smo dru­gi na­rod sa 28,5 od­sto za­stu­plje­no­sti po po­pi­su iz 2011. go­di­ne, pa se pi­ta­mo ka­ko Cr­na Go­ra mo­že bi­ti sreć­na ako je jed­na tre­ći­na sta­nov­ni­ka u njoj obes­pra­vlje­na. Zna­mo da je ak­tu­el­na vlast, ko­ja se ne mi­je­nja od 1990, a re­kao bih ni od 1945. go­di­ne, naj­ve­ći kri­vac za ta­kav po­lo­žaj, ali mo­ra­mo pri­zna­ti da su i li­de­ri srp­skih i pro­srp­skih par­ti­ja do sa­da ne­spje­šno pred­sta­vlja­li na­rod, što je re­zul­ti­ra­lo da je Sr­ba u Cr­noj Go­ri iz­me­đu dva po­pi­sa ma­nje za 5,5 od­sto. Po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci Sr­ba svo­jim dje­lo­va­njem od 1990. go­di­ne vi­še su ra­di­li za svoj ne­go za in­te­res srp­skog na­ro­da. Ne­ki od njih u me­đu­vre­me­nu su po­sta­li eks­trem­ni Cr­no­gor­ci, dru­gi su se uto­pi­li u gra­đan­ske ko­a­li­ci­je, ko­je sve ma­nje pri­ča­ju srp­sku pri­ču, tre­ći, ka­da im pro­laz u par­la­ment bu­de ugro­žen to­bo­že lju­ti osni­va­ju no­ve par­ti­je, a umje­sto vla­da­ju­će na­pa­da­ju svo­je do­ju­če­ra­šnje par­tij­ske ko­le­ge. Sve u sve­mu, iste pred­stav­ni­ke gle­da­mo u par­la­men­tu tre­ću de­ce­ni­ju. Ne­ću po­mi­nja­ti ime­na, ali me­đu nji­ma ima onih ko­ji su bi­li po­sla­ni­ci SKJ, za­tim DPS, pa on­da Srp­ske li­ste, za­tim De­mo­krat­skog fron­ta, a sa­da su u no­vim ko­a­li­ci­ja­ma sa ta­ko­đe na­lju­će­nim biv­šim po­sla­ni­ci­ma pa i mi­ni­stri­ma SDP-a, Li­be­ral­nog sa­ve­za ili DPS-a. Sr­bi su iz­va­ra­ni, iz­da­ni i mi­šlje­nja smo da je po­treb­na ne­ka no­va sna­ga, ne­ka no­va pri­ča, ko­ju će pri­ča­ti no­vi lju­di ko­ji su do sa­da bi­li srp­ski opo­zi­ci­o­na­ri, ko­ji su do­ka­za­ni u svo­jim dje­lat­no­sti­ma, a ne u po­li­ti­ci. Za ko­je je ne­ko čuo ne za­to što su po­li­ti­ča­ri, ne­go za­to što su do­bri pro­fe­so­ri, lje­ka­ri, stu­den­ti, prav­ni­ci, eko­no­mi­sti, a pri­je sve­ga ča­sni i po­šte­ni lju­di. Ta no­va pri­ča je bor­ba za re­in­te­gra­ci­ju Sr­ba u prav­ni i po­li­tič­ki po­re­dak Cr­ne Go­re, raz­go­vo­rom sa svi­ma ko­ji nas uva­ža­va­ju i ne us­kra­ću­ju­ći ni­jed­no pra­vo ko­je tra­ži­mo za Sr­be ni­jed­nom dru­gom na­ro­du. To pod­ra­zu­mi­je­va da Sr­bi u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma i u svim vi­do­vi­ma vla­sti bu­du za­stu­plje­ni u pri­bli­žno istom pro­cen­tu, ka­kav je na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou.
●Da li vje­ru­je­te da opo­zi­ci­ja udru­ži­va­njem na­kon iz­bo­ra 16. ok­to­bra mo­že do­ći do neo­p­hod­ne ve­ći­ne za smje­nu vla­de?
– Uvje­ren sam da mo­že, ali se iskre­no pla­šim iz­da­je. Svje­ža su sje­ća­nja na ono što je ura­đe­no u Nik­ši­ću, za­tim Pod­go­ri­ci, pa ne­dav­no ka­da se ras­pra­vlja­lo o po­vje­re­nju Vla­di uvi­jek vla­da­ju­ća par­ti­ja na­đe ne­ko­ga ko joj na­do­mje­sti ve­ći­nu ko­ju ni­je osvo­ji­la na iz­bo­ri­ma. Ta­ko­đe sam mi­šlje­nja da je bo­lje bi­lo ići u jed­noj ili naj­vi­še dvi­je ko­lo­ne, ka­ko bi se gla­so­vi što ma­nje ra­si­pa­li, ali ta­ko­zva­ni ve­li­ki igra­či, bo­je­ći se za svo­je man­da­te ni­su bi­li sprem­ni da ma­njim stran­ka­ma da­ju pro­laz. Za njih je bit­ni­je da oni osta­nu po­sla­ni­ci, pa ma­kar se vlast i ne osvo­ji­la. Uosta­lom to im ga­ran­tu­je so­lid­na pri­ma­nja, a mi­ni­mal­nu od­go­vor­nost.
●Sa kim je Srp­ska stran­ka sprem­na na even­tu­al­nu po­sti­zbor­nu sa­rad­nju, da li po­sto­ji mo­guć­nost da vam DPS bu­de ko­a­li­ci­o­ni part­ner ili će­te sa­ve­zni­ke tra­ži­ti u re­do­vi­ma opo­zi­ci­je?
– Mi smo opo­zi­ci­o­na stran­ka, ko­ja se bo­ri za in­te­res na­ro­da ko­me je vlast DPS ote­la dr­ža­vu, na­met­nu­la ne­na­rod­ne dr­žav­ne sim­bo­le, ote­la je­zik, oti­ma cr­kve, pro­go­ni sve­šte­ni­ke, po­seb­no si­ro­ma­ši sje­ver gdje su Sr­bi pro­cen­tu­al­no naj­za­stu­plje­ni­ji, ka­ko bi nji­ho­vu dje­cu lak­še asi­mi­lo­va­la. Se­be vi­di­mo u ko­a­li­ci­ji sa onim opo­zi­ci­o­nim stran­ka­ma ko­je će ove či­nje­ni­ce uva­ži­ti, ne oče­ku­jem da će od­mah obje­ruč­ke pri­hva­ti­ti, ali kroz du­ge po­šte­ne raz­go­vo­re, kroz uva­ža­va­nje svih pri­hva­ti­ti da su Sr­bi na­rod ko­ji je neo­prav­da­no bio dis­kri­mi­ni­san pro­te­klih go­di­na. Na­rav­no, uko­li­ko je ne­ki dru­gi na­rod bio za­po­sta­vljen, ulo­ži­će­mo na­por da se to is­pra­vi. Što se ti­če ko­a­li­ci­je sa DPS-om, ne vje­ru­jem da je ona mo­gu­ća. Na na­šoj li­sti ne­ma ni­je­dan biv­ši po­sla­nik DPS-a, ne­ma ni­je­dan mi­ni­star ko­ji je ika­da bio u Vla­di Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ne­ma ni­je­dan biv­ši funk­ci­o­ner DPS-a ko­ji je oba­vljao vi­so­ku funk­ci­ju u Cen­tral­noj ban­ci, ni­je­dan po­sla­nik ko­ji je po­dr­žao do­no­še­nje Usta­va ko­ji je Sr­bi­ma uki­nuo osnov­na pra­va. Na na­šoj li­sti ne­ma ni­jed­nog di­plo­ma­te, ni­ti fal­si­fi­ka­to­ra isto­ri­je Cr­ne Go­re. Ne vje­ru­jem da će u do­gled­no vri­je­me DPS na­pra­vi­ti ta­kav pre­o­kret da bi to pri­zna­la. Za to joj je po­treb­no da je­dan pe­ri­od bu­de opo­zi­ci­ja, a on­da ka­da osje­ti šta zna­či bi­ti u ma­nji­ni, ka­da je pre­u­zmu dru­gi lju­di ko­ji su ne­is­kom­pr­o­mi­to­va­ni, ka­da osta­ne bez apa­ra­ta si­le i ka­da za­ži­vi prav­na dr­ža­va, ko zna. U po­li­ti­ci ne­ma vje­či­tih pri­ja­te­lja ili vje­či­tih ne­pri­ja­te­lja.
V.R.


U NA­TO sa­mo ako bu­de de­mo­krat­ski

●DPS upor­no u kam­pa­nji go­vo­ri da se na ovim iz­bo­ri­ma bra­ne dr­ža­va i NA­TO in­te­gra­ci­je. Ka­kav je Vaš ko­men­tar?
– Na ovim iz­bo­ri­ma se bra­ne pra­va Sr­ba, da ima­ju svo­je pra­ve pred­stav­ni­ke. Za­što bi Al­ban­ci po­red po­sla­ni­ka iz DPS-a, po­sla­ni­ka iz ko­a­li­ci­je Ključ, po­sla­ni­ka iz SDP-a i SD-a ima­li i po­sla­ni­ke iz či­stih al­ban­skih par­ti­ja, isto to ima­li i Bo­šnja­ci, za­tim Hr­va­ti ko­jih je za­jed­no mno­go ma­nje ne­go Sr­ba, a sa­mo Sr­be ubje­đi­va­li da su na­ci­o­nal­ne par­ti­je gre­ška i pro­šlost. Uosta­lom, ko će se naj­vi­še bo­ri­ti za pra­va svog na­ro­da, ako ne pred­stav­ni­ci na­ci­o­nal­nih stra­na­ka tog na­ro­da. Što se ti­če NA­TO-a, Srp­ska stran­ka je mi­šlje­nja da je voj­na ne­u­tral­nost za Cr­nu Go­ru naj­bo­lje rje­še­nje. Ako se de­si da Cr­na Go­ra uđe u NA­TO na de­mo­krat­ski na­čin sprem­ni smo da sa­ra­đu­je­mo i sa onim stran­ka­ma ko­je su bi­le za in­te­gra­ci­je u Ali­jan­su.