U Cr­noj Go­ri je neo­p­hod­no pri­je po­čet­ka na­red­ne go­di­ne, ko­ja će bi­ti iz­bor­na, ri­je­ši­ti pi­ta­nje pre­bi­va­li­šta ti­me što bi se ko­nač­no sre­di­lo sta­nje u re­gi­stri­ma ili uki­da­njem re­zi­den­ci­jal­nog uslo­va za ostva­ri­va­nje pra­va gla­sa. To je za „Dan“ sa­op­štio Dra­gan Ko­pri­vi­ca, iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT). Ka­ko je ka­zao, na­kon za­vr­šet­ka ra­da rad­ne gru­pe ko­ja je pri­pre­ma­la iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo 2014. i 2015. go­di­ne i is­ku­stva pri­mje­ne no­vog za­ko­no­dav­stva na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma 2016. go­di­ne sma­tra da je kraj­nje vri­je­me da se po­ve­de ozbi­ljan di­ja­log o to­me ko­ji su re­al­ni de­mo­krat­ski do­me­ti na­ših in­sti­tu­ci­ja i šta tre­ba ura­di­ti da one bu­du pro­fe­si­o­nal­ni­je i bo­lje. Va­žno je, ka­že on, na­po­me­nu­ti da za in­ter­ven­ci­je u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu rok is­ti­če kra­jem go­di­ne, jer se iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ne mi­je­nja u go­di­ni iz­bo­ra.
– Te­ško je na­ći pro­stor za po­hva­le ra­da Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je u bi­lo kom seg­men­tu. Par­ti­je su, po ko zna ko­ji put, po­sta­vi­le se­be kao su­di­je u utak­mi­ci u ko­joj sa­me uče­stvu­ju. Po­li­tič­ki do­go­vor naj­ja­čih po­li­tič­kih ak­te­ra na­pra­vljen pri­li­kom kre­i­ra­nja pro­mje­na za­ko­na je bio ja­či od struč­nih i eks­pert­skih mi­šlje­nja. Sve se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao ne­u­spje­šan eks­pe­ri­ment či­ji je is­hod pot­pu­na po­li­ti­zo­va­nost, ne­tran­spa­rent­nost, ne­e­fi­ka­snost, ne­ak­tiv­nost in­sti­tu­ci­je ko­ji su ka­sni­je, pri­rod­no, pro­zro­ko­va­li ne­po­vje­re­nje gra­đa­na u iz­bor­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju i iz­bor­ni pro­ces – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je oci­je­nio, DIK je ra­di­la u ne­tran­spa­rent­nom ma­ni­ru bez mo­guć­no­sti pri­su­stva me­di­ja sjed­ni­ca­ma, uz ka­šnje­nja i neo­bja­vlji­va­nje ključ­nih in­for­ma­ci­ja. Na­po­mi­nje da CDT do da­nas ni­je do­bio zva­nič­nu in­for­ma­ci­ju od DIK-a ko su bi­li lju­di ko­ji su či­ni­li njen pro­ši­re­ni sa­stav.
– Le­gi­ti­mi­tet ma­kar di­je­la od 17 čla­no­va pro­ši­re­nog sa­sta­va DIK-a je bio spo­ran, jer je po­či­vao na si­ste­mu ve­ri­fi­ka­ci­je pot­pi­sa ko­ji ne pred­vi­đa pro­vje­ru auten­tič­no­sti. Pred­stav­ni­ci za­in­te­re­so­va­ne jav­no­sti su iz­ra­zi­li oprav­da­ne sum­nje da je dio pot­pi­sa po­dr­ške po­je­di­nim iz­bor­nim li­sta­ma fal­si­fi­ko­van, ali je DIK od­bi­la ini­ci­ja­ti­vu da se ti do­ku­men­ti do­sta­ve na pro­vje­ru nad­le­žnom tu­ži­la­štvu. Li­ste sa spor­nim pot­pi­si­ma, ko­je su uz­gred re­če­no do­bi­le vi­še­stru­ko ma­nje gla­so­va od bro­ja pot­pi­sa, do­bi­le su pri­li­ku da od­lu­ču­ju o re­zul­ta­ti­ma iz­bo­ra. A on­da smo, po­sle­dič­no, ima­li skan­da­le na utvr­đi­va­nju re­zul­ta­ta – ka­že iz­vr­šni di­rek­tor CDT-a.
Sma­tra da to ka­ko je DIK kon­tro­li­sa­la evi­den­ci­ju gra­đa­na sa pra­vom gla­sa naj­bo­lje po­ka­zu­je po­da­tak da im je od for­mi­ra­nja Ko­mi­si­je bi­lo po­treb­no 13 mje­se­ci da elek­tron­ski pri­stu­pi bi­rač­kom spi­sku. Uka­zu­je i da je DIK pra­vil­nik o na­či­nu kon­tro­le bi­rač­kog spi­ska usvo­ji­la tek u av­gu­stu 2016.go­di­ne, da­kle sa­mo dva mje­se­ca pri­je odr­ža­va­nja iz­bo­ra
– CDT sma­tra da DIK ko­nač­no tre­ba po­sta­vi­ti kao pro­fe­si­o­nal­nu i de­po­li­ti­zo­va­nu in­sti­tu­ci­ju sa zna­čaj­no ma­njim bro­jem čla­no­va ko­ji se kva­li­fi­ko­va­nom ve­ći­nom bi­ra­ju u Skup­šti­ni – is­ti­če Ko­pri­vi­ca.
Do­dao je da je u pret­hod­nom pe­ri­o­du ključ­no or­ga­ni­če­nje pred­sta­vljao za­kon­ski okvir ko­ji ni­je do­zvo­lja­vao da se, par mje­se­ci pri­je iz­bo­ra, ura­de zna­čaj­ni­je pro­mje­ne.
– Za­to je i u ovom seg­men­tu po­treb­na ak­ci­ja u vi­še pra­va­ca. Neo­p­hod­no je na­sta­vi­ti prak­su stal­ne kon­tro­le bi­rač­kog spi­ska u su­sret iz­bo­ri­ma 2018. go­di­ne. Do­bra prak­sa tran­spa­rent­no­sti ko­ja je uve­de­na u pri­pre­mi par­la­men­tar­nih iz­bo­ra je­ste kva­li­te­tan mo­del sa­rad­nje in­sti­tu­ci­je sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma. Sma­tra­mo da ona mo­ra bi­ti na­sta­vlje­na i do­dat­no una­pri­je­đe­na. Tre­ba po­če­ti rje­ša­va­nje pro­ble­ma ne­a­žur­no­sti re­gi­stra pre­bi­va­li­šta. To se mo­že po­sti­ći kroz uki­da­nje uslo­va pre­bi­va­li­šta za iz­bo­re ili stva­ra­nje ažur­nog re­gi­stra pre­bi­va­li­šta cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na – po­ja­šnja­va Ko­pri­vi­ca.
Na­veo je i da je po­treb­no kre­i­ra­ti si­stem ka­zne­ne po­li­ti­ke za gra­đa­ne ko­ji ne pri­ja­vlju­ju pre­mi­nu­le čla­no­ve po­ro­di­ce i za in­sti­tu­ci­je ko­je ne­a­žur­no vo­de ove evi­den­ci­je.
V.R.


Ko­or­di­na­ci­o­ni tim bio do­bar mo­del

Po ocje­ni Dra­ga­na Ko­pri­vi­ce, Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va je u to­ku funk­ci­o­ni­sa­nja i ra­da Ko­or­di­na­ci­o­nog ti­je­la na­pra­vi­lo zna­ča­jan ko­rak na­pri­jed po pi­ta­nju tran­spa­rent­no­sti bi­rač­kog spi­ska.
– Po pr­vi put su kre­i­ra­ne prak­se stvar­ne kon­tro­le za­ko­ni­to­sti bi­rač­kog spi­ska, kroz ana­li­zu iz­vor­nih re­gi­sta­ra ko­ji ga či­ne. Pr­vi put je pri­mi­je­nje­na kon­tro­la bi­rač­kog spi­ska AFIS-om na osno­vu pro­ce­du­ra re­gu­li­sa­nih pra­vil­ni­kom. Pr­vi put su kre­i­ra­na ja­sna pi­sa­na pra­vi­la za pro­ces „na­re­zi­va­nja” bi­rač­kog spi­ska na sta­ni­ce za elek­tron­sku iden­ti­fi­ka­ci­ju bi­ra­ča –ob­ja­snio je on.
Ka­ko je do­dao, i po­red stal­nih ne­spo­ra­zu­ma, ka­šnje­nja u do­sta­vlja­nju po­da­ta­ka i per­so­nal­nih pro­mje­na u nad­le­žnim sek­to­ri­ma MUP-a, pro­vje­re­ne su hi­lja­de po­da­ta­ka i ste­čen je ma­kar osnov­ni uvid u kva­li­tet bi­rač­kog spi­ska.