Raz­vo­jem vo­ćar­stva i in­ten­zi­vi­ra­njem pro­iz­vod­nje zna­čaj­no su po­ve­ća­ni pri­no­si kao i kva­li­tet plo­do­va ja­bu­ke. U ova­kvim za­sa­di­ma neo­p­hod­na je in­ten­ziv­na pri­mje­na agro i po­mo­teh­ni­ke, ka­že mr Ne­boj­ša Ve­lič­ko­vić, struč­ni sa­rad­nik u obla­sti vo­ćar­stva i vi­no­gra­dar­stva u Sa­vje­to­dav­noj re­gi­o­nal­noj slu­žbi.
Po nje­mu po­seb­nu pa­žnju za­slu­žu­ju do­ma­će sor­te ja­bu­ka, ko­je su po­ka­za­le zna­čaj­nu ot­por­nost pre­ma ve­ći­ni bo­le­sti i šte­to­či­na, kao i ra­znim kli­mat­skim i ze­mlji­šnim uslo­vi­ma. U Cr­noj Go­ri i okru­že­nju ga­je­no je pre­ko 300 do­ma­ćih sor­ti ja­bu­ka. Sva­ki vo­ća­r­ski re­on imao je svo­je sor­te i svo­je na­zi­ve za te sor­te, pod­sje­ća on, no, in­tro­duk­ci­om i uvo­đe­njem no­vih, vi­so­ko­rod­nih i vi­so­ko­kva­li­tet­nih sor­ti, do­ma­će su po­ti­ski­va­ne i nji­hov broj je znat­no sma­njen, ka­že Ve­lič­ko­vić.
- Da­nas prak­tič­no ne po­sto­ji ni je­dan plan­ta­žni za­sad autoh­to­nih sor­ti, ta­ko da nam je ozbilj­no pri­je­ti­la opa­snost da se ovaj dra­go­ce­ni fond pot­pu­no iz­gu­bi. Stva­ra­njem ban­ke ge­na sa­ču­van je ovaj ma­te­ri­jal, a do­ma­će sor­te po­la­ko po­no­vo do­bi­ja­ju na zna­ča­ju i za ga­je­nje i kao po­čet­ni ma­te­ri­jal u se­lek­ci­ji za stva­ra­nje ot­por­nih sor­ti pre­ma pe­pel­ni­ci i ča­đa­voj kra­sta­vo­sti – ka­že Ve­lič­ko­vić.
Na na­šim plan­ta­ža­ma uglav­nom su se za­dr­ža­le do­ma­će sor­te „bu­dim­ka”, „šu­ma­tov­ka”, „ko­la­ča­ra”, „đu­la­bi­ja”, a ne­ke vr­ste su se za­dr­ža­le sa­mo u po­je­di­nim kra­je­vi­ma po­put „kr­sto­va­če” u Bi­je­lom Po­lju i Be­ra­na­ma. Da bi­smo do­ma­će sor­te sa­ču­va­li u za­sa­di­ma i od za­bo­ra­va va­žno je da ih bo­lje upo­zna­mo, sa­vje­tu­je Ve­lič­ko­vić.
„Šu­ma­tov­ka” ima plo­do­ve slat­ko-ki­se­log uku­sa, aro­ma­tič­nog uku­sa a plod do­sti­že i do 80 gra­ma. Ova sor­ta je ot­por­na na su­šu i bo­le­sti. Po­god­na je za pro­iz­vod­nju ja­bu­ko­va­če i mar­me­la­de. „Kr­sto­va­ča” sa­zri­je­va oko Kr­stov­da­na, zbog če­ga je do­bi­la i ime. U na­ro­du je po­zna­ta i kao „dap­si­ćan­ka”, po mje­stu Dap­si­ći kod Be­ra­na. Ne­kad je bi­la vo­de­ća sor­ta u Po­li­mlju. Kva­li­tet plo­da je od­li­čan, do­bro se ču­va to­kom zi­me i ni­je osje­tlji­va na po­zna­te bo­le­sti, pod­sje­ća Ve­lič­ko­vić. Me­so plo­da je me­ko, soč­no, slat­ko i aro­ma­tič­no. Ova sor­ta ne zah­ti­je­va po­seb­ne uslo­ve za ga­je­nje. „Bu­dim­ka” se be­re po­lo­vi­nom ok­to­bra. Slat­ko-na­ki­se­log je uku­sa, sred­nje do krup­nog plo­da. Od­lič­no se ču­va i pod­no­si tran­sport, a do­bra je za pre­ra­du. Sta­bla su du­go­vječ­na i do­bre rod­no­sti. „Ko­la­ča­ra” je po­zna­ta kao „po­ga­ča­ra”, „bo­žić­ni­ca”, „ko­tu­ra­ča” i „ta­nji­ra­ča”. Ima je u svim kra­je­vi­ma, a do­bre re­zul­ta­te da­je u kra­je­vi­ma s vi­so­kom ze­mlji­šnom i va­zdu­šnom vla­žno­šću. Plod je ko­la­čast, kru­pan, sa cr­ve­nim pra­me­no­vi­ma. Me­so je ki­se­lo i po­seb­ne aro­me. Be­re se sre­di­nom ok­to­bra, do­bro se ču­va, a upo­tre­blja­va se za pre­ra­du i kao sto­no vo­će. „Avaj­li­ja” je krup­nog sla­ma­sto-žu­tog plo­da, slat­kog uku­sa i pri­jat­ne aro­me, vr­lo je rod­na a sta­blo je du­go­vječ­no. Mo­že se na­ći na okuć­ni­ca­ma. „Ša­run­ka” je buj­nog je i rod­nog sta­bla. Po­lu­zim­ska je ja­bu­ka, ko­la­ča­stog ob­li­ka, slat­kog uku­sa, a po­ko­ži­ca joj je pre­kri­ve­na ru­me­nim ša­ra­ma. Osje­tlji­va je na tran­sport. „Pri­je­dor­ska ze­le­ni­ka” je sred­nje krup­nog plo­da, za­tu­pa­sto-ku­pa­stog ob­li­ka i slat­ko-na­ki­se­log uku­sa. Pod­no­si ve­će nad­mor­ske vi­si­ne i ču­va se do no­ve ber­be. „Užič­ka ko­ža­ra” ili „bo­skop­ka” je krup­nog plo­da, ki­se­log i aro­ma­tič­nog uku­sa. Do­bra je za ku­li­nar­stvo. Plo­do­vi su ne­što osje­tlji­vi­ji na mo­ni­li­ju. „Ti­mo­čan­ka” je ve­o­ma rod­na i zbog ka­snog cvje­ta­nja ne iz­mr­za­va u ra­no pro­lje­će. Sa­zri­je­va u ok­to­bru, a ču­va se u obič­nim skla­di­šti­ma do ju­na. Plod je sred­nje kru­pan, ze­len­ka­sto žuć­kast, s cr­ve­nim pra­me­no­vi­ma. „Pe­tro­va­ča” je ra­na sto­na sor­ta, re­la­tiv­no ot­por­na pre­ma bo­le­sti­ma. Sa­zri­je­va po­čet­kom ju­la. Plod je lop­ta­sto ku­past, tan­ke i glat­ke po­ko­ži­ce.M.N.


I „ba­bo­va­ča” i „šer­bet­ka”

Na­še pod­ruč­je, ne­kad po­zna­to po kva­li­tet­nim ja­bu­ka­ma, mo­že se po­di­či­ti ve­li­kim bro­jem autoh­to­nih sor­ti naj­po­zna­ti­jeg vo­ća na svi­je­tu. Po­red „šu­ma­tov­ke”, „ko­la­čar­ke” i osta­lih naš ista­ri su se sla­di­li i plo­do­vi­ma do­ma­ćih sor­ti „pran­ci­jom”, „ba­bo­va­čom”, „bi­hor­kom”, „boj­šan­kom”, „po­pa­din­kom”, „šer­bet­kom”, „ba­tu­len­kom”, „ka­du­man­kom”, „ze­le­ni­kom”, „du­gom”... A, ov­dje ni­je kraj spi­sku , pod­sje­ća mr Ne­boj­ša Ve­lič­ko­vić.