To­plo vri­je­me to­kom fe­bru­a­ra i mar­ta uti­ca­lo je da su pro­ljeć­ni ra­do­vi ot­po­če­li ra­ni­je ne­go što je to bi­lo pret­hod­nih go­di­na. Vo­ća­re i u apri­lu oče­ku­je do­sta po­sla. Neo­p­hod­no je oba­vi­ti agro­teh­nič­ku za­šti­tu, ka­ko bi se za­sa­di vo­ća sa­ču­va­li od bo­le­sti i šte­to­či­na, a rod bio bo­lji.
Struč­ni sa­rad­nik u obla­sti za­šti­te bi­lja u Sa­vje­to­dav­noj slu­žbi za bilj­nu pro­iz­vod­nju Ivo­na Jo­čić u Bi­je­lom Po­lju ka­že da je zbog ra­ne ve­ge­ta­ci­je re­zid­ba vo­ća oba­vlje­na ra­ni­je, te da sa­da pred­sto­ji za­šti­ta pri­je i na­kon cvje­ta­nja.
- Ka­ko ve­ge­ta­ci­ja od­mi­če sa za­šti­tom ne mo­že­mo sta­ti, jer ona se oba­vlja u kon­ti­nu­i­te­tu ci­je­le go­di­ne. April je mje­sec ka­da voć­ke kod nas ula­ze u fa­zu cvje­ta­nja i ono što nam sa­da pred­sto­ji je za­šti­ta u po­čet­nim fa­za­ma, u fa­zi pred sa­mo cvje­ta­nje i ka­sni­je, u fa­zi pre­cvje­ta­va­nja. Ka­da već mo­ra­mo vr­ši­ti za­šti­tu, on­da se ona oba­vlja u pe­ri­o­du otva­ra­nja cvjet­nih pu­po­lja­ka i mo­ra se iz­vr­ši­ti za­šti­ta od ne­kih bo­le­sti, kon­kret­no od mo­ni­li­je - is­ti­če Jo­čić.
Ri­ječ je o bo­le­sti ko­ja je u na­šim šlji­vi­ci­ma pri­sut­na sva­ke go­di­ne, te da je na mo­ni­li­ju po­seb­no osje­tlji­va sor­ta šlji­ve „sten­li” ko­ja je pri­lič­no za­stu­plje­na u struk­tu­ri na­ših voć­nja­ka. Za­šti­ta od ove bo­le­sti mo­ra se vr­ši­ti na sa­mom po­čet­ku cvje­ta­nja, a u slu­ča­ju ki­šnog vre­me­na, bu­du­ći da vla­ga i ki­ša po­go­du­ju raz­vo­ju ove glji­ve i stva­ra­nju in­fek­ci­je, ka­ko ka­že Jo­čić, za­šti­ta se mo­ra oba­vi­ti u pu­nom cvje­ta­nju.
- Kod za­šti­te od mo­ni­li­je ko­ri­ste se fun­gi­ci­di i to uglav­nom oni, ko­ji ni­je­su opa­sni za pče­le. To su sred­stva kao „svič”, „sig­num”, „bra­vo” i „pe­har”. Ono što pred­sta­vlja pro­blem, ka­sni­je kod ko­šti­ča­vog vo­ća je­ste šte­to­či­na, či­ji je ci­klus raz­vo­ja ve­zan za pe­ri­od cvje­ta­nja i ta­da se mo­ra­ju već ko­ri­sti­ti in­sek­ti­ci­di, a to su pre­pa­ra­ti ko­ji su ja­ko opa­sni za pče­le. Zbog to­ga ih tre­ba pri­mi­je­ni­ti što je mo­gu­će ka­sni­je, u fa­zi cvje­ta­nja i u pre­cvje­ta­va­nju, ka­da je de­set po­sto tih kru­nič­nih li­sti­ća opa­lo. Što se ti­če in­sek­ti­ci­da, uglav­nom bi­ra­mo kon­takt­ne in­sek­ti­ci­de, ma­nje opa­sne za pče­le i ko­ji na­kon su­še­nja tog de­po­zi­ta na bilj­ka­ma sko­ro da ni­je­su opa­sni. Tre­ba ih pri­mje­nji­va­ti dva sa­ta na­kon za­la­ska sun­ca ili uju­tru, dva sa­ta pri­je iz­la­ska sun­ca. Ta­kvi in­sek­ti­ci­di su „ci­trin”, „di­rekt”, „ci­tron”, „de­cis”. Kod ko­šti­ča­vog vo­ća to su dva oba­ve­zna tret­ma­na uko­li­ko ho­će­mo da ra­ču­na­mo na pri­nos - na­gla­ša­va ona.
Ka­da je ri­ječ o za­šti­ti sor­ti ja­bu­ka Jo­čić is­ti­če da ih je naj­te­že za­šti­ti­ti.
- Na plan­ta­žnim za­sa­di­ma ra­di se od 20 do 30 tret­ma­na go­di­šnje. Za­šti­ta se oba­vlja ta­ko­zva­nim kok­te­li­ma ko­ji se pra­ve od vi­še pre­pa­ra­ta – is­ti­če ona.
Jo­čić pod­sje­ča da se za­sa­di ja­bu­ka tre­nut­no na­la­ze u fa­zi ta­ko­zva­nih „miš­jih uši­ju”, ka­da se mo­ra­ju šti­ti­ti od bo­le­sti kao što su „ča­đa­va kra­sta­vost” ili „pe­pel­ni­ca”. U ovom pe­ri­o­du pro­tiv „ča­đa­ve kra­sta­vo­sti” ko­ri­ste se kon­takt­ni pre­pa­ra­ti, ko­jih je mno­go na tr­ži­štu dok se za „pe­pel­ni­cu“ po­što su ni­že tem­pe­ra­tu­re, mo­gu upo­tri­je­bi­ti sum­por­ni pre­pa­ra­ti, po­put „ka­ra­ta­na” ili „ka­so­ve­ta”. Uko­li­ko su dnev­ne tem­pe­ra­tu­re vi­še, ka­ko is­ti­če Jo­čić, mo­gu se ko­ri­sti­ti „to­pas” ili „si­stan”.
Ka­da su u pi­ta­nju za­sa­di kru­ške ka­ko ka­že na­še sa­go­vr­ni­ca pod­sje­ća na „kru­ški­ne bu­ve” i sa­vje­tu­je da u spre­ča­va­nju ovih šte­to­či­na tre­ba pri­mi­je­ni­ti pre­pa­ra­te na ba­zi ava­me­tri­na..
M.N.