Pro­te­klog vi­ken­da u or­ga­ni­za­ci­ji Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Her­ceg No­vi odr­žan je ma­li sa­jam or­gan­ske hra­ne na ko­jem su pre­sta­vlje­ni do­ma­ći pro­iz­vo­di sa bo­kelj­skog pod­ne­blja. Lo­še vri­je­me i ki­ša uči­ni­li su da je na saj­mu bi­lo vr­lo ma­lo iz­la­ga­ča. Uzor­no ure­đe­nim štan­dom naj­ve­ću pa­žnju ma­lo­broj­nih po­sje­ti­o­ca iza­zvao je brač­ni par Ani­ta i Pe­tar Bu­la­jić iz Tiv­ta, vla­sni­ci ogled­nog ima­nja u Gra­ho­vu. Oni su na Škve­ru pre­sta­vi­li ra­zno­vr­snu le­pe­zu or­gan­ske hra­ne ko­ju pro­iz­vo­de.
- Po­sli­je dva­de­tak go­di­na me­na­džer­stva u Be­o­gra­du do­šao sam pri­je šest go­di­na na ide­ju da is­ko­ri­stim po­ten­ci­jal Gra­ho­va i da se sa su­pru­gom okre­men pro­iz­vod­nji or­gan­ske hra­ne. Po­ka­za­lo se da ni­je­smo po­gri­je­ši­li. Zdra­va zra­na do­bi­ja sve vi­še na zna­ča­ju. Kao me­na­džer u auto­mo­bil­skoj in­du­stri­ji pro­pu­to­vao sam broj­ne evrop­ske ze­mlje, ali i se­la Sr­bi­je. Osmo­trio na­čin ži­vo­ta i ra­da po­seb­no pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne. Od­lu­či­li smo se za pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne na po­ro­dič­nom ima­nju, u Gra­ho­vu. Ri­je­ši­li smo da opre­mi­mo ga­zdin­stvo na ima­nju od 4,5 hek­ta­ra. Shva­ti­li smo da or­gan­ska hra­na ima pro­đu i da je bu­duć­nost or­gan­skih pro­iz­vo­da iz­vje­sna. Otvo­re­no ej sva­ko tr­ži­šte. Po­sli­je šest go­di­na ni­je­smo u mo­guć­no­sti da od­go­ji­mo ono­li­ko ko­li­kos e tra­ži – ka­za nam je Bu­la­jić. Po­di­gli su pla­ste­nik od 1.000 me­ta­ra kva­drat­nin, a svi nji­ho­vi kup­ci mo­gu da po­sje­te nji­ho­vo ogled­no do­bro i da se upo­zna­ju sa pro­ce­som. Ga­je Bu­la­ji­ći luk, sa­la­tu, bli­tvu, per­šun i dru­gu ze­le­niš. Upra­vo je to ono što tra­ži na­ša tu­ri­stič­ka po­nu­da. Kup­ci su im lju­di ko­ji vo­de ho­te­le i re­sto­ra­ne.
- Za nas je ovaj sa­jam vi­še re­kla­ma. U pri­li­ci smo da bi­ra­mo kup­ce i ne­ma­mo tr­ži­šnih vi­ško­va – ob­ja­šnja­va on.
Na ogled­nom ima­nju naj­vi­pe ra­de on i su­pru­ga, dok su dje­ca, još ma­lo­ljet­na, po­šte­đe­na. Ipak, u vri­je­me se­zon­skih po­slo­va an­ga­žu­ju se­zon­sku rad­nu sna­gu.
- Or­gan­ska po­ljo­pri­vre­da je kao sva­ki dru­gi po­sao. Je­ste ri­zič­ni, pr­vo za­to što se ra­di na otvo­re­nom, pa je sve ne­iz­vje­sno ali i po­red svih pro­ble­ma re­zul­ta­ti su vi­dlji­vi – po­ru­ču­je Pe­tar Bu­la­jić. On dodaje da ga ra­du­je što se sve vi­še Gra­ho­vlja­na od­lu­ču­ju za pro­iz­vod­nju zdra­ve hra­ne. Uz ve­li­ki rad od po­ljo­pri­vre­de se mo­že ži­vje­ti, jer zdra­va hra­na je pre­po­ru­ka za bu­duć­nost.Z.Š.


Od ru­ko­me­ta do po­ljo­pri­vre­de

Ne­ka­da­šnja ru­ko­me­ta­ši­ca Ani­ta Bu­la­jić sa­da je lju­bi­telj bi­ci­kli­zma. Ka­že da joj je sport po­mo­gao da lak­še uđe u po­ljo­pri­vre­du, za ko­ju tvr­di da ni­je baš lak po­sao.
- Pu­no se ra­di. Ži­vi­mo u Tiv­tu ali go­to­vo sva­ko­dnev­no smo u Gra­ho­vu. Do­sta se ra­di, ali se i do­bro ži­vi. Zdra­va hra­na ima uvi­jek svo­ju vri­jed­nost. Ov­sdje smo se upo­zna­li sa lju­di­ma iz Da­ni­lov­gra­da, ko­ji su iz­lo­ži­li pri­rod­ne voć­ne so­ko­ve, a tu je bi­la i Šte­fi­ca Se­ra­tlić sa Lu­šti­ce sa svo­jim po­zna­tim svo­jim su­ho­me­sna­tim pro­iz­vo­di­ma, kao i Želj­ko Rad­man iz Iga­la, sa svo­jim me­dom i pro­iz­vo­di­ma od me­da – ka­za­la je Bu­la­jić.