Ovo­go­di­šnji rod si­je­na na pro­sto­ru gu­sinj­ske op­šti­ne je znat­ni­je pod­ba­cio. Neo­če­ki­va­no hlad­no i ki­šno pro­lje­će uči­ni­lo je svo­je, ali po­ljo­pri­vred­ni­ci oče­ku­ju i dru­gi ot­kos, u na­di da će us­pje­ti da sa­ku­pe do­volj­ne ko­li­či­ne krm­ne hra­ne i ta­ko se što bo­lje pri­pre­me za na­red­nu zi­mu.
Ot­ko­si je­su tan­ki ali ba­lir­ke ra­de svo­je, a vri­je­me nam ide na ru­ku, ta­ko da ne­će tre­ba­ti pu­no vre­me­na da se za­vr­ši­mo po­sao – ka­že po­ljo­pri­vred­nik Ili­jaz Du­ra­ko­vić Iljo.
Naš sa­go­vor­nik ko­ji ima sta­do od pe­de­se­tak ova­ca i jag­nja­di, se­dam, osam kra­va i ko­nja, ka­že da je ovih da­na ko­sid­ba u ni­žim pred­je­li­ma u pu­nom za­ma­hu, a da će usko­ro po­če­ti i u vi­šim. U po­slu mu po­ma­žu su­pru­ga i si­no­vi, ali Du­ra­ko­vi­ći ima­ju po­treb­nu me­ha­ni­za­ci­ju, pa „ko­sa­či­ca ra­di svo­je, ba­lir­ka ta­ko­đe, a okraj­ci mo­gu i ruč­no da se oku­pe”.
- Opre­di­je­lio sam se da na­sta­vim po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju i usmje­rims e ka po­ljo­pri­vre­di. Uosta­lom, i da sam htio da se ba­vim ne­kim dru­gim po­slom ni­sam mo­gao. No, kad se osvr­nem i po­gle­dam okos ebe si­gur­ni­ju eg­zi­sten­ci­ju za po­ro­di­cu i se­be ni­sam mo­gao iza­bra­ti. Ne mo­že se re­ći da je po­ljo­pri­vre­da lak po­sao, ali kad se čo­vjek za ne­što opre­di­je­li on­da se i pri­pre­mi za oba­ve­ze ko­je ga če­ka­ju – ka­že on
Nje­gov otac je dr­žao pre­ko 200 ova­ca, pet­na­est gr­la go­ve­da, dva ko­nja, a ni­je imao me­ha­ni­za­ci­ju, pa se ži­vje­lo i ima­lo, ka­že naš do­ma­ćin.
- Sa­da sve mo­že da se na­ba­vi, pa tre­ba sa­mo da se ra­di. Ne­ko bi vo­lio da mu „pad­ne s ne­ba”. No, ne ide ta­ko, mo­ra­ju se za­su­ći ru­ka­vi, ma­lo se po­mu­či­ti pa će se ima­ti. Ni­sam čuo da se na­ši lju­di ko­ji ra­de fo­zoč­ke po­slo­ve i za­ra­đu­ju hljeb u ino­stran­stvu fa­le da im je la­ko, a si­gu­ran sam da im je pu­no te­že ne­go na­ma na se­lu. Bar smo svo­je ga­zde i ni od ko­ga ne stre­ca­mo – da li će nam za­mje­ri­ti na učin­ku, da­ti nam ot­kaz,. Ne tre­ba tra­ži­ti hlje­ba pre­ko po­ga­če. Imam dva trak­to­ra, ko­sa­či­cu, ba­lir­ku, gra­bu­lju, a ne­kad su se svi po­slo­vi na se­lu ra­di­li ruč­no, što bi se re­klo „od zvi­je­zde do zvi­je­zde”, i opet se ni­je ku­ka­lo. Je­ste da ova go­di­na ni­je bi­la do­bra za si­je­no, ali to je što je, šta da se ra­di - is­ti­če Du­ra­ko­vić. Da bi se obez­bi­je­dio za zi­mu, po­red svo­jih Iljo ko­si i kom­šij­ske li­va­dea, jer, ka­ko ka­že, ni­e­je is­pla­ti­vo ku­po­va­ti si­je­no.
- Ov­dje pa­da ve­li­ki sni­jeg, a zi­ma du­že tra­je ne­go u osta­lim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re, pa sve to tre­ba pri­pre­mi­ti na vri­je­me. De­ša­va­lo se da se od ve­li­kog sni­je­ga ne mo­že­te do­ni­je­ti sji­je­no, pa da ga i dža­be da­ju, ne­ma ko­ri­sti. Vo­lim se­lo i sto­čar­stvo, če­sto se sje­tim čo­ba­na i čo­ban­skih da­na u pla­ni­ni, i sve to ne bi mi­je­njao ni za ka­kav dru­gi ži­vot, jer ov­dje sam pro­veo naj­ljep­še da­ne – po­ru­čio je on.N.V.