Za de­se­tak go­di­na upor­nog is­pi­ti­va­nja ka­rak­te­ri­sti­ka vi­no­ve lo­ze ko­ja bi mo­gla da uspi­je­va u plav­sko-gu­sinj­skoj ko­tli­ni, ko­ju ne od­li­ku­je kli­ma po­god­na za uz­goj me­di­te­ran­skih kul­tu­ra, plav­ski po­ljo­pri­vred­nik Dže­vat Šar­ki­no­vić ipak je uspio da do­đe do sor­ti vi­no­ve lo­ze ko­ja mo­že da se ga­ji u tom kra­ju.
Ta­ko je tra­že­ći vi­no­vu lo­zu po­god­nu za uz­goj u ovim kra­je­vi­ma Šar­ki­no­vić do­šao do za­ni­mlji­vih sor­ti iz Ukra­ji­ne, iz Ru­si­je, pa čak i iz Ki­ne i Ame­ri­ke, is­pi­tao je čak ne­gdje oko pe­de­se­tak sor­ti. Ove go­di­ne, pak, za­sa­dio je vi­no­grad sa onim lo­za­ma ko­je su se do­sad po­ka­za­le naj­za­hval­ni­jim i naj­ot­por­ni­jim. Ipak, ni­je se od­lu­čio sa­mo za jed­nu sor­tu vi­no­ve lo­ze.
- Ove go­di­ne po­čeo sam da sa­dim vi­no­grad, ko­ji će ka­da sad­nja bu­de go­to­va bi­ti ot­pri­li­ke oko se­dam ari, i na ko­me će se na­la­zi­ti oko 270 čo­ko­ta. Čo­ko­te sa­dim u ra­spo­nu od dva me­tra, sa pe­de­set cen­ti­me­ta­ra u re­du. Za­sa­dio sam oko 50 čo­ko­ta lo­ze, a naj­vi­še su za­stu­plje­ne ukra­jin­ske sor­te, ko­je su iz­u­zet­no krat­ke ve­ge­ta­ci­je, po­pri­lič­no ot­por­ne na ni­ske zim­ske tem­pe­ra­tu­re, kao i na bo­le­sti, a da pri to­me ima­ju kva­li­tet gro­žđa to­pli­jih di­je­lo­va Evro­pe. Na je­sen ću naj­vje­ro­vat­ni­je do­pu­ni­ti ovu par­ce­lu sa oko 120 čo­ko­ta vi­no­ve lo­ze. Već sa­da do­bio sam za­do­vo­lja­va­ju­ći rod gro­žđa, a ko­ji i od­go­va­ra ono­me što tvr­de ukra­jin­ska i ru­ska li­te­ra­tu­ra za te vr­ste lo­ze, na ovom kli­ma­tu. Po­je­di­ne sor­te gro­žđa zri­ju već od po­lo­vi­ne ju­la, a za­do­vo­ljan sam i gro­žđem ko­je pri­spje­va do po­lo­vi­ne av­gu­sta, ot­pri­li­ke kad sa­zri­je­va i lu­be­ni­ca. Ta­ko će na mo­jim štan­do­vi­ma mo­ći da se ku­pe i lu­be­ni­ce i gro­žđe - pri­ča vid­no za­do­vo­ljan Šar­ki­no­vić.
Za­stu­plje­na su ka­že uglav­nom sto­na gro­žđa, a po­sto­ji i ne­ko­li­ko vin­skih sor­ti, ko­ja su pret­hod­nih go­di­na po­ka­za­la da s uspje­hom mo­gu da se ga­je u plav­skom kra­ju, a da pri ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma ko­je vla­da­ju na ovoj nad­mor­skoj vi­si­ni, čak do mi­nus 20 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih, ni­je stra­dao ni­ti je­dan rod­ni pu­po­ljak.
- To su sor­te krat­ke ve­ge­ta­ci­je; „na­de­žda ra­na­ja”, „atos”, „pa­da­rok ne­sve­ta­ja”, „zo­lo­ta­ja ko­ro­le­va”... Da­kle na­sto­ja­ću da ga­jim gro­žđa ko­ja sa­zri­je­va­ju od po­lo­vi­ne av­gu­sta do po­lo­vi­ne sep­tem­bra, a osta­la ću iz­ba­ci­ti. Ve­li­či­na plo­da po­je­di­nih vr­sta iz­no­si i ve­li­či­ne šlji­ve „po­že­ga­če” ili „je­sen­ke”. Tu je i bi­je­lo, cr­no i ro­ze gro­žđe. Ze­mlji­šte na ko­me for­mi­ram vi­no­grad ima 70 od­sto pi­je­ska i 30 ilo­va­če. Vi­no­gra­du je ura­đen pod­zem­ni si­stem na­vod­nja­va­nja kap po kap i bi­će špa­lir­ski uz­goj­ni ob­lik na tri ni­voa ži­ce - po­ja­šnja­va Šar­ki­no­vić.
N.V.