Gusinjanin Borislav Boro Bojović u rodnom Grnčaru, od skoro se intenzivnije posvetio poljoprivredi i voćarstvu i već može da se pohvali dobrim rezultatima, bez obzira na nepovoljne vremenske prilike ove godine. Ovaj odskora penzionisani podoficir, kako objašnjava, nikad nije sasvim prestao da se bavi poljoprivredom, u zavisnosti koliko su mu radne obaveze podoficira dozvoljavale, ali sada nesmetano može da se posveti radu na imanju.
Kao stravstveni lovac nađe Bojović i vremena i da prošeta gusinjskim lovištem, da se često vrati i se s ulovom, što se desilo nedavno, upravo na dan kad je potpisnik ovih redova bio njegov gost po novinarskom poslu. Tog dana kući je donio divljeg vepra poprilične težine.
– Kakva je godina bila zadovoljan sam prinosima. Mogu se pohvaliti da sam našao oko četiri tone krompira - bijelog i crvenog, dvije tone luka crnog, oko 200 kilograma pasulja, znatnu količinu kukuruza. Sad je samo problem plasirati, jer nam je za veće količine jedino tržište Podgorica. Nešto sam tamo već prodao, a očekujem da ću i ostalo – ispričao nam je naš domaćin, koji je dodao i da su mu dobro rodile i šljive.
– Dobio sam pet tona „Čačanske ljepotice” i tri „valjevke”. Takođe, prodavao sam šljive i u svježem stanju, tako da sam prinosa imao oko 12 tona. Moram reći da ovogodišnja šljiva nije kvalitetna kao prethodnih godina, jer je velika vlaga učinila svoje, a mislim da je malo zasmetalo i što je prerodila – objasnio je Bojović.
Priprema se za pečenje rakije, pa ubrzano obezbijerđuje drva za kazan, ali, kaže, nema žurbe. Pripremio je i oko dvije tone jabuke, u džakovima je, samo da se samelju i poređaju u kacu, a ona brzo treba peći.
– Zadovoljan sam prinosom, pa će biti i prodaje, mada najviše ide za kuću. Rakiju skladištim u staklene boce, od po 54 litara, jer tako može se čuva godinama. Sad kao penzioner imam vremena da se bavim i time. Prilično je naporno, ali da bi se nešto imalo, mora se i raditi – zadovoljno priča naš domaćin.
On ističe da najviše voli da radi oko voća. Uvijek je to volio i uživa u tome. Što se tiče radova u njivi i livadi, treba imati i potrebnu mehanizaciju, kako bi se sve to olakše završavalo, ali je sve džaba ako se nema tržišta.
– To je kod nas ovdje boljka velika, tako da, kako rekoh, svu nadu polažemo na Podgoricu. Tu bi nadležni organi trebalo malo da nam izađu u susret, ako već neće da nam obezbijede otkup i neko sigurnije tržište. Ovaj put preko Albanije za Podgoricu, za tri i po puta bliže je nego pravcem preko Berana i Kolašina. Tražimo da nam država omogući da putem preko Albanije plasiramo svoje proiuzvode – kazao je on.
Naš domaćin ističe da je i sijeno dobro rodilo tako da za stoku nema šta da brine preko zime. Balirao je oko 1.260 bala, a drži oko 15 ovaca, dvije krave i dvoje teladi.
N.V.