Osnov­na ško­la „Bla­žo Jo­kov Or­lan­dić” u Ba­ru is­pra­ti­la je 44. ge­ne­ra­ci­ju po­lu­ma­tu­ra­na­ta. De­fi­le od 103 dje­vo­ja­ka i mo­ma­ka pra­ti­li su na­stav­ni­ci i ro­di­te­lji, uz si­je­va­nje bli­ce­va i ka­me­re fo­to stu­di­ja „Pe­to­vić”, kroz cen­tar gra­da do Grad­ske ka­fa­ne.
U ovoj ge­ne­ra­ci­ji di­plo­mu „Lu­ča” do­bi­lo je tri­na­est uče­ni­ka Iva­na Bo­gu­no­vić, Mia Bun­tić, Va­si­li­ja Da­ba­no­vić, Ra­doš Bje­lić, Ti­na Ve­šo­vić, Na­đa Jo­vo­vić, Ni­ko­la Jo­vo­vić, Ar­se­ni­je Mar­ti­no­vić, Ni­ko­le­ta Mi­lić, La­na Nov­čić, Anja Pe­jo­vić, Mi­li­ca Pa­vlo­vić i Kse­ni­ja Ni­ko­vić. Za đa­ke ge­ne­ra­ci­je pro­gla­še­ne su La­na Nov­čić i Anja Pe­jo­vić.
Sve­tla­na Ma­ca­no­vić, di­rek­to­ri­ca ško­le, po­zdra­vi­la je po­lu­ma­tu­ran­te i po­že­lje­la uspjeh u da­ljem ško­lo­va­nju.
- Ve­če­ras pi­še­mo po­sled­nje, naj­sjaj­ni­je po­gla­vlje ro­ma­na, ko­ji se de­vet go­di­na stva­rao pod kro­vom na­še ško­le. Ni­je uvi­jek bi­lo la­ko, ali vje­ru­jem da smo za­jed­nič­ki stvo­ri­li do­bre osno­ve, i da vas pra­ti­mo sa do­volj­no zna­nja ko­je će vam po­mo­ći da za­u­zme­te svo­je mje­sto u svi­je­tu. Bu­di­te uspje­šni u to­me što oda­be­re­te da ra­di­te, ali za­pam­ti­te, ni­je va­žno za­ni­ma­nje, va­žno je ka­kvi ste. Bu­di­te to­le­rant­ni pre­ma dru­ga­či­ji­ma od vas, lju­di ni­su od­štam­pa­ne ko­pi­je, i bo­gat­stvo ži­vo­ta je u raz­li­či­to­sti. Vo­li­te pri­ro­du, od nje ne­ma ve­će lje­po­te, i ču­vaj­te je. Nje­guj­te kva­li­tet, knji­ga i kul­tu­ra obo­ga­ti­će vas vi­še od sve­ga, iako sa­da ne mi­sli­te ta­ko.
Ti­na Ve­šo­vić, do­bit­ni­ca di­plo­me „Lu­ča” ka­že da bi ško­lu u ko­joj je za­vr­ši­la svo­je osnov­no obra­zo­va­nje od sr­ca pre­po­ru­či­la sva­kom bu­du­ćem đa­ku.
- Je­ste da je po­ne­kad „bi­je glas” da je iz­u­zet­no stro­ga, za­htjev­na, ne­ka­da i is­cr­plju­ju­ća, ali uz­vra­ti­la nam je ve­li­kim pru­že­nim zna­njem, na­gra­da­ma ko­je na­ši đa­ci osva­ja­ju na svim me­ri­di­ja­ni­ma, i ugle­dom ko­ji zbog sve­ga to­ga uži­va kao jed­na od naj­bo­ljih u Cr­noj Go­ri, a mo­žda i ne­što ši­re - ka­že ona.
- De­vet go­di­na pro­ve­de­nih u đač­koj klu­pi su ne­za­bo­ra­van dio mog ži­vo­ta. Na­u­či­la sam pu­no to­ga, ste­kla mno­ga pri­ja­telj­stva, i upo­zna­la svi­jet sa raz­li­či­tih stra­na. Bi­lo je i pri­jat­nih i ne­pri­jat­nih is­ku­sta­va, ali ona či­ne ži­vot, ja­ča­ju na­šu vo­lju i iz­gra­đu­ju ka­rak­ter. Mo­ju dra­gu ško­lu to­plo bih pre­po­ru­či­la bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ka­ko zbog kva­li­te­ta na­sta­ve, ta­ko i zbog ukup­nog do­ži­vlja­ja ko­ji mi je pru­ži­la. Bi­la je mje­sto mog obra­zo­va­nja, vas­pi­ta­nja, od­ra­sta­nja... - is­ta­kla je La­na Nov­čić.
D.S.