-Čo­vje­čan­stvo bi mo­glo da ne­sta­ne do kra­ja 21. vi­je­ka uko­li­ko ne na­đe za­mje­nu za is­tro­še­ni ka­pi­ta­li­stič­ki si­stem, ko­ji je mo­der­ni­zo­vao svi­jet, ali ga sa­da uni­šta­va, upo­zo­ra­va­ju fu­tu­ri­sti.
S ob­zi­rom na to da je čo­vje­čan­stvo su­o­če­no sa pri­jet­njom ne­stan­ka, či­ni se da je do­šao kraj su­ro­vom ka­pi­ta­li­zmu ko­ji is­ko­ri­šta­va bi­os­fe­ru, te da bi ga tre­ba­lo za­mi­je­ni­ti ne­kim dru­gim, slo­že­ni­jim si­ste­mom, na­vo­di por­tal Big Tink.
Ka­pi­ta­li­zam ima svo­je po­zi­tiv­ne i ne­ga­tiv­ne stra­ne pa, iako je po­mo­gao da se mi­li­jar­de lju­di ši­rom svi­je­ta iz­dig­nu iz si­ro­ma­štva, do­la­zi vri­je­me ka­da će re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­mje­ne uči­ni­ti ta­kav si­stem za­star­je­lim.
Je­dan od raz­lo­ga ko­ji zah­ti­je­va br­zu pr­o­mje­nu je­su teh­no­lo­ške pro­mje­ne zbog ko­jih će ve­li­ki broj rad­nih mje­sta po­sta­ti su­vi­šan u slje­de­ćih 25 go­di­na. Tre­nut­no su u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma po­ro­di­ce sred­nje i rad­nič­ke kla­se u ma­te­ri­jal­noj stag­na­ci­ji.
U SAD je 15 od­sto po­pu­la­ci­je is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva - ako se u to uklju­če i dje­ca mla­đa od 18 go­di­na, po­sto­tak se pe­nje na čak 20 od­sto. Isto­vre­me­no, sva do­stig­nu­ća u po­sljed­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja bi­la su od ko­ri­sti tek za je­dan od­sto onih ko­ji naj­vi­še za­ra­đu­ju.
De­set od­sto svih ži­vo­ti­nja i bi­lja­ka ne­sta­će sa Ze­mlje do 2050. go­di­ne, tvr­de bi­o­lo­zi sa Uni­ver­zi­te­ta Lids u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, što je vi­še od mi­li­on vr­sta. Za to su kri­vi ljud­ski po­stup­ci ko­ji do­vo­de do efek­ta po­zna­tog kao - an­tro­po­ge­ni kli­mat­ski po­re­me­ćaj. Ne­sta­će ve­li­ke kor­nja­če, no­so­ro­zi, slo­no­vi, go­to­vo sve ve­li­ke gra­blji­vi­ce...
Kr­če­nje šu­ma, in­fra­struk­tur­ni pro­jek­ti, pre­tje­ra­ni ri­bo­lov, ko­mer­ci­jal­na po­ljo­pri­vre­da i ši­ro­ka upo­tre­ba fo­sil­nih go­ri­va za­jed­no uzro­ku­ju sto­pu iz­u­mi­ra­nja hi­lja­du pu­ta br­že od svih osta­lih do­ga­đa­ja u po­sljed­njih 65 mi­li­o­na go­di­na.
Frenk Fe­ner sa austra­lij­skog Na­ci­o­nal­nog uni­ver­zi­te­ta, uzi­ma­ju­ći u ob­zir sve te po­dat­ke, pred­vi­đa da će čo­vje­čan­stvo iz­u­mri­je­ti do kra­ja vi­je­ka. Fe­ner je pro­fe­sor eme­ri­tus mi­kro­bi­o­lo­gi­je, po­znat po to­me što po­ma­že u rje­ša­va­nju pro­ble­ma ma­lih bo­gi­nja. On vje­ru­je da je pro­pa­da­nje čo­vje­čan­stva - ne­po­vrat­no.
Kao po­u­čan pri­mjer Fe­ner na­vo­di ne­sta­nak sta­nov­ni­ka Us­kr­šnjeg ostr­va. Zbog na­glog ra­sta bro­ja sta­nov­ni­ka is­ko­ri­šte­ni su re­sur­si ostr­va, na­kon če­ga je ta­mo­šnja ci­vi­li­za­ci­ja bi­la neo­dr­ži­va, pre­no­se na­uč­ni por­ta­li.
Kao mo­gu­će rje­še­nje i po­ku­šaj spa­sa, na­uč­ni­ci na­vo­de uvo­đe­nje „za­jed­nič­kog vla­sni­štva” i „za­dru­ga”.
Se­dam­de­set od­sto jav­ne ber­ze da­nas je u vla­sni­štvu uprav­ni­ka fon­do­va i fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja ko­je ne­ma­ju udje­la u pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma fir­me po­slu­ju.
Kad bi kor­po­ra­ci­je ili nji­hov ka­pi­tal do­spje­li u ru­ke di­o­ni­ča­ra ko­ji ži­ve ta­mo gdje te fir­me po­slu­ju, spo­sob­no­sti tih pred­u­ze­ća da is­ko­ri­šta­va­ju oko­li­nu bi­la bi ogra­ni­če­na, na­vo­de struč­nja­ci, uz na­po­me­nu da ta mje­ra ne­će bi­ti do­volj­na za po­če­tak spa­sa čo­vje­čan­stva i pro­mje­nu is­tro­še­nog ka­pi­ta­li­zma.


Pre­na­se­lje­nost, po­rast ni­voa mo­ra, ne­sta­ši­ca vo­de...
Do sre­di­ne 21. vi­je­ka do­ći će do enorm­nog po­ra­sta grad­ske po­pu­la­ci­je, što će do­ve­sti do pre­na­se­lje­no­sti, ve­ćeg ši­re­nja za­ra­znih bo­le­sti i ve­ćeg op­te­re­će­nja vo­do­vod­nih mre­ža i zdrav­stve­nih slu­žbi.
Ni­vo mo­ra ra­ste 25 od­sto br­že ne­go što je pred­vi­đe­no de­ve­de­se­tih go­di­na 20. vi­je­ka, pri če­mu ve­ći­na lju­di na svi­je­tu ži­vi uz oba­lu ili ri­je­ke. Na­ci­o­nal­na upra­va za oke­a­ne i at­mos­fe­ru upo­zo­ra­va da će ame­rič­ki obal­ni gra­do­vi bi­ti sva­ko­dnev­no su­o­če­ni sa po­pla­va­ma do 2050. go­di­ne.
Sre­di­nom vi­je­ka, 9,7 mi­li­jar­di lju­di ži­vje­će u pod­ruč­ji­ma ko­ja će bi­ti po­go­đe­na, vi­še ili ma­nje, ne­sta­ši­com vo­de. Ne­do­sta­tak vo­de za na­vod­nja­va­nje usje­va mo­gao bi ta­ko­đe da ugro­zi glo­bal­no snab­di­je­va­nje hra­nom.
Pro­iz­vod­nja hra­ne bi­će sma­nje­na za dva od­sto na glo­bal­nom ni­vou do 2050. go­di­ne, a pri­no­si po­put ku­ku­ru­za, pše­ni­ce i pro­sa pa­šće za de­set od­sto, na­vo­de struč­nja­ci.