Naučnici sa Univerziteta u Tenesiju sproveli su studiju o uticaju načina ophođenja prema drugim ljudima na zdravlje srca. U istraživanju je učestvovala ukupno 2.321 osoba i svi oni su preživjeli srčani udar.
Istraživači su otkrili da oni koji izražavaju osobine poput sarkazma, imaju „veći rizik od smrtnog ishoda usled ponovljenog srčanog udara”.
Naučnici su analizirali učesnike u studiji i došli do zaključka da je veliki broj njih izražavao osobine i ponašanje koje uključuje cinizam, nezadovoljstvo, nestrpljenje, razdražljivost, kao i sarkazam.
Tim istraživača je tako zaključio da takvo konstantno raspoloženje i ponašanje može opteretiti zdravlje.
Inače, svi koji su učestvovali u studiji, na početku procesa su uradili test ličnosti, a zatim su ih istraživači pratili tokom 24 mjeseca.
Posle dvije godine, stope preživljavanja učesnika upoređivane su sa rezultatima njihove ličnosti, a navedene osobine poput sarkazma i iskazivanja neprijateljstva, korišćene su za metod predviđanja opasnosti od smrtnog ishoda kod onih koji su imali ponovljeni srčani udar.
Jedno ranije istraživanje pokazalo je da optimizam kod ljudi ima direktan uticaj na kardiovaskularno zdravlje jer smanjuje hormone stresa, puls i krvni pritisak.
U članku u Evropskom časopisu za kardiovaskularno zdravlje, istraživači navode: „Neprijateljski raspoloženi pojedinci povećali su vrijeme zgrušavanja, povećali nivo adrenalina, imaju veće vrijednosti nivoa holesterola i triglicerida... Ovi faktori mogu negativno uticati na zdravlje kardiovaskularnog sistema ali i dovesti do fatalnih ishoda”.
Statistika inače kaže da oni koji su neprijateljski raspoloženi, više piju, puše, vode nezdrav način života i loše se hrane u poređenju sa onima koji imaju optimitistične poglede na svijet i ponašaju se prijateljski i otvorenije prema drugim ljudima.
- Neprijateljstvo je osobina ličnosti koja uključuje sarkastičnost, ciničnost, ogorčenost, nestrpljivost ili razdražljivost. To nije samo jednokratna pojava, već karakteriše konstantak način na koji osoba komunicira sa ljudima. Znamo da kontrolisanje takvih životnih navika može da poboljša zdravstvene prilike kod pacijenata sa srčanim problemima - navela je autorka studije Trejsi Vitori.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
