Sa­mo­stal­ni po­sla­ni­ci Ne­ven Go­šo­vić i No­vi­ca Sta­nić i nji­ho­ve ko­le­ge iz So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je i De­mo­krat­skog fron­ta Alek­san­dar Da­mja­no­vić i Ra­do­van Asa­no­vić do­sta­vi­li su Skup­šti­ni pred­log za­ko­na za za­šti­tu ći­ri­lič­nog pi­sma, u ko­jem tra­že da se to pi­smo, shod­no Usta­vu, rav­no­prav­no tre­ti­ra i ko­ri­sti kao la­ti­ni­ca. U pred­lo­gu za­ko­na je na­ve­de­no da sva­ki gra­đa­nin ima oba­ve­zu da po­štu­je pra­vo na rav­no­prav­nu upo­tre­bu ći­ri­lič­nog pi­sma.
Pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka na Odsje­ku za srp­ski je­zik i knji­žev­nost Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću Je­li­ca Sto­ja­no­vić kazala je za „Dan” da je neo­p­hod­no usvo­ji­ti za­kon o za­šti­ti ći­ri­lič­nog pi­sma. Ona je re­kla da je is­tra­ži­va­nje ko­je su ura­di­li stu­den­ti tog fa­kul­te­ta po­ka­za­lo da je upo­tre­ba la­ti­ni­ce za­vla­da­la u svim obla­sti­ma i da se če­šće ko­ri­sti ki­ne­sko pi­smo ne­go ći­ri­lič­no.
–Da­nas ći­ri­li­ca u ustav­noj od­red­bi is­tra­ja­va na „rav­no­prav­no­sti“, ste­če­noj, pro­gla­še­noj i usvo­je­noj po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, a tu „rav­no­prav­nost“ je Cr­na Go­ra do­ve­la do go­to­vo kraj­nje ne­rav­no­prav­no­sti, ko­ja je re­zul­ti­ra­la sko­ro pot­pu­nim ne­stan­kom ći­ri­li­ce, po­go­to­vo iz pod­ruč­ja ko­ja su u bli­žoj nad­le­žno­sti i kon­tro­li vla­sti i nji­ho­vih is­tu­re­nih odje­lje­nja i po­je­di­na­ca – is­ti­če Sto­ja­no­vi­će­va.
Ona je pod­sje­ti­la da u ra­ni­jem i no­vom Usta­vu iz 2007. go­di­ne sto­ji da su ći­ri­lič­no i la­ti­nič­no pi­smo rav­no­prav­ni. Me­đu­tim, ona upo­zo­ra­va da se u prak­si pri­vo­di kra­ju pro­ces ne­sta­ja­nja ći­ri­li­ce.
–U Cr­noj Go­ri je la­ti­ni­ca „oku­pi­ra­la“ sve pro­sto­re i seg­men­te, od ime­na fir­mi, ka­fa­na, re­sto­ra­na, pro­dav­ni­ca... Go­to­vo da se ne mo­gu na­ći re­kla­me na ći­ri­li­ci. Ta­ko­re­ći nije­dan bil­bord ni­je is­pi­san ći­ri­li­com. Me­đu­tim, do­ne­kle se raz­li­ku­je si­tu­a­ci­ja na ju­gu i sje­ve­ru Cr­ne Go­re, a ći­ri­li­ca se do­ne­kle bo­lje dr­ži na sje­ve­ru – ka­že Sto­ja­no­vi­će­va.
Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su u ra­znim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re sa­ku­pi­li stu­den­ti stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik i knji­žev­nost, oko 95 od­sto na­zi­va ra­znog ti­pa is­pi­sa­no je la­ti­ni­com.
–Ma­nje od 80 od­sto u Be­ra­na­ma, oko 90 u Plje­vlji­ma, do 98 na Pri­mor­ju. Od pri­mor­skih gra­do­va do­ne­kle se naj­bo­lje ći­ri­li­ca za­dr­ža­la u Her­ceg No­vom, ali je i ta­mo bli­zu 90 od­sto ra­znih nat­pi­sa da­to la­ti­ni­com. U Nik­ši­ću je ta­ko­đe pre­ko 95 pro­ce­na­ta la­ti­nič­nih nat­pi­sa ra­znih rad­nja i obje­ka­ta. U svim gra­do­vi­ma se, či­ni mi se, vi­še ko­ri­sti ki­ne­sko pi­smo ne­go ći­ri­lič­no – is­ti­če Sto­ja­no­vi­će­va.
On je do­da­la da se ći­ri­li­ca za­mje­nju­je la­ti­ni­com i ka­da se da­ju na­zi­vi uli­ca, auto-pre­vo­zni­ka, tak­si­sta... Ka­ko je is­ta­kla, svu­da se ra­di na „do­la­ti­ni­za­ci­ji” i to mo­že uni­šti­ti sve što stva­ra­no na ovim pro­sto­ri­ma kroz isto­ri­ju.
U pred­lo­gu za­ko­na ko­ji je pro­sli­je­đen u skup­štin­sku pro­ce­du­ru na­ve­de­no je da se pod za­šti­tom ći­ri­lič­nog pi­sma pod­ra­zu­mi­je­va rav­no­prav­na upo­tre­ba ći­ri­lič­nog pi­sma u ra­du dr­žav­nih or­ga­na, or­ga­na dr­žav­ne upra­ve, or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, jav­nih pred­u­ze­ća, jav­nih usta­no­va i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i su­bje­ka­ta.
–Tim za­ko­nom bi­lo bi pred­vi­đe­no rav­no­mjer­no štam­pa­nje škol­skih udž­be­ni­ka i knji­ga i ob­ja­vlji­va­nje za­ko­na na ći­ri­lič­nom pi­smu. Pod za­šti­tom ći­ri­lič­nog pi­sma pod­ra­zu­mi­ja­va se nje­go­va rav­no­prav­na upo­tre­ba pri is­pi­si­va­nju na­zi­va mje­sta, uli­ca, tr­go­va, or­ga­na, or­ga­ni­za­ci­ja i fir­mi. Na­ci­o­nal­ni jav­ni ser­vis Ra­dio-te­le­vi­zi­ja Cr­ne Go­re oba­ve­zan je da tek­stu­al­ni dio pro­gra­ma u rav­no­mjer­nim jed­no­ne­djelj­nim vre­men­skim raz­ma­ci­ma emi­tu­ju na ći­ri­lič­nom pi­smu – sto­ji u pred­lo­gu.
Pred­la­ga­či su is­ta­kli da je osnov za usva­ja­nje ovog pred­lo­ga sa­dr­žan u od­red­ba­ma čla­na 16 stav 1 Usta­va Cr­ne Go­re.
–Od­red­ba­ma čla­na 13 stav 2 Usta­va utvr­đe­no je da su ći­ri­lič­no i la­ti­nič­no pi­smo rav­no­prav­ni. Sve do kra­ja 20. vi­je­ka, svi li­sto­vi i ča­so­pi­si u Cr­noj Go­ri štam­pa­ni su ći­ri­li­com. Ći­ri­li­ca je do­ne­dav­no bi­la na­rod­no pi­smo na ci­je­lom bal­kan­skom pro­sto­ru. Ći­ri­li­ca je pi­smo na ko­jem se i da­nas opi­sme­nja­va­ju na­ša dje­ca. Na­su­prot sve­mu to­me, a po­seb­no rav­no­prav­no­sti ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce, u Cr­noj Go­ri da­nas to pi­smo ima sa­mo sta­tus do­zvo­lje­nog, ali ne i rav­no­prav­nog oba­ve­zu­ju­ćeg pi­sma – na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju pred­lo­ga za­ko­na.
Pred­la­ga­či is­ti­ču da je ovaj za­kon neo­p­hod­no do­ni­je­ti jer će ći­ri­li­ca za krat­ko vri­je­me ne­sta­ti sa ovih pro­sto­ra ako se na­sta­vi nje­no po­ti­ski­va­nje.
–Ti­me bi bio iz­vr­šen ne sa­mo dis­kri­mi­na­cij­ski čin pre­ma di­je­lu sta­nov­ni­štva ko­ji to pi­smu do­ži­vlja­va kao je­dan od naj­va­žni­jih či­ni­la­ca svo­ga na­ci­o­nal­nog, je­zič­kog i du­hov­nog iden­ti­te­ta, ne­go i ne­za­pam­će­no an­ti­ci­vi­li­za­cij­sko na­si­lje nad isto­ri­jom i kul­tu­rom Cr­ne Go­re –upo­zo­ri­li su pred­la­ga­či za­ko­na.D.B.


Je­lu­šić: La­ti­ni­ca i ći­ri­li­ca rav­no­prav­ne

Pro­fe­sor ma­ter­njeg je­zi­ka i knji­žev­no­sti u bu­dvan­skoj gim­na­zi­ji Bo­že­na Je­lu­šić oci­je­ni­la je za „Dan” da je pred­log o za­šti­ti ći­ri­lič­nog pi­sma dio po­li­tič­kih pre­pu­ca­va­nja, iako je ka­ko ka­že, ja­sno da je la­ti­ni­ca u pred­no­sti. Ona sma­tra da kod nas ni­je ugro­že­na ći­ri­li­ca i da se ona ko­ri­sti u za­vi­sno­sti od po­tre­ba mla­đe po­pu­la­ci­je i sa­vre­me­ne ra­ču­nar­ske opre­me.
– Ja pi­šem ći­ri­li­com i to pi­smo mi je ne­ka­ko bli­že sr­cu, a la­ti­ni­cu ko­ri­stim pri­li­kom ra­da na ra­ču­na­ru, jer je on po­god­ni­ji za to. Mla­di ma­hom pre­la­ze na la­ti­ni­cu jer uče stra­ne je­zi­ke sa Za­pa­da. No­va ra­ču­nar­ska ci­vi­li­za­ci­ja od­re­đu­je je­zik i pi­smo. Pred­log za­ko­na za za­šti­tu ći­ri­lič­nog pi­sma ti­če se po­li­tič­ke vo­lje da se la­ti­ni­ca uči­ni vo­de­ćim dr­žav­nim pi­smom – sma­tra Je­lu­ši­će­va.
Ka­ko je do­da­la, ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca su rav­no­prav­ne po Usta­vu, a dje­ca pr­va slo­va u ško­li uče po ći­ri­lič­nom pi­smu.