Cr­no­gor­ski struč­nja­ci sma­tra­ju da cr­ve­no me­so, uko­li­ko se kon­zu­mi­ra u umje­re­nim ko­li­či­na­ma ni­je opa­sno po zdra­vlje i is­ti­ču da mno­gi fak­to­ri uti­ču na to da li će ne­ko obo­lje­ti od kan­ce­ra. Ka­ko na­vo­de iz Cen­tra za zdrav­stve­nu eko­lo­gi­ju In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, me­sne pre­ra­đe­vi­ne su na osno­vu do­volj­nog bro­ja do­ka­za iz is­tra­ži­va­nja svr­sta­ne u gru­pu 1, gdje se na­la­ze do­ka­za­ni kar­ci­no­ge­ni za lju­de, dok je cr­ve­no me­so svr­sta­no u gru­pu 2A gdje se svr­sta­va­ju vje­ro­vat­ni kar­ci­no­ge­ni za lju­de. Oni su na­kon ob­ja­vlje­nog iz­vje­šta­ja Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je (SZO) da su me­sne pre­ra­đe­vi­ne i cr­ve­no me­so naj­vje­ro­vat­ni­je uzroč­ni­ci na­stan­ka kan­ce­ra, na­gla­si­li da je 1971. go­di­ne osno­va­na Me­đu­na­rod­na agen­ci­ju za is­tra­ži­va­nje ra­ka (IARC) ko­ja je od svog for­mi­ra­nja do da­nas pro­ci­je­ni­la kar­ci­no­ge­ni uči­nak vi­še od 1.000 age­na­sa.
– Naj­no­vi­ja pro­cje­na kar­ci­no­ge­nog učin­ka, u ko­joj su uče­stvo­va­la 22 eks­per­ta iz 10 raz­li­či­tih ze­ma­lja, ura­đe­na je za kon­zu­ma­ci­ju cr­ve­nog me­sa i me­snih pre­ra­đe­vi­na. Sto­ga sva struč­na jav­nost po­štu­je re­zul­ta­te spro­ve­de­ne me­to­do­lo­gi­je i pri­su­pa ovog ti­je­la ko­je po­sto­ji u okvi­ru SZO. Sva­ko­dnev­na is­hra­na ve­li­kim ko­li­či­na­ma cr­ve­nog me­sa i me­snih pre­ra­đe­vi­na sva­ka­ko će do­pri­ni­je­ti ri­zi­ku od ja­vlja­nja kar­ci­no­ma – sa­op­šti­li su „Da­nu” iz In­sti­tu­ta.
Oni ob­ja­šnja­va­ju da je Me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje ra­ka (IARC) po­tvr­di­la da na ovaj na­čin po­sto­ji opa­snost od na­stan­ka u pr­vom re­du ko­lo­rek­tal­nog (de­be­log cri­je­va) kar­ci­no­ma ko­ja je iden­ti­fi­ko­va­na kroz po­ja­ča­nu kon­zu­ma­ci­ju pre­ra­đe­vi­na od me­sa i cr­ve­nog me­sa.
– Ri­zik po­sto­ji, ali ni­je mo­gu­će na­ve­sti ko­li­ko je sna­žan nje­gov po­ten­ci­jal za iza­zi­va­nje ra­ka. Mno­gi he­mij­ski, fi­zič­ki i bi­o­lo­ški fak­to­ri ko­ji se na­la­ze u ži­vot­nom i rad­nom okru­že­nju ima­ju kar­ci­no­ge­ne i mu­ta­ge­ne efek­te, ali fak­to­ri ko­ji u ve­li­koj mje­ri do­pri­no­se ja­vlja­nju štet­nih pro­ce­sa u ljud­skom or­ga­ni­zmu su i ge­net­ska pre­di­spo­zi­ci­ja, ži­vot­ne na­vi­ke i pri­sut­nost ova­kvih fak­to­ra u ži­vot­nom i ra­dnom okru­že­nju – sma­tra­ju u In­sti­tu­tu.
Di­rek­tor kli­ni­ke za on­ko­lo­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re Vla­di­mir To­do­ro­vić re­kao je „Da­nu” da raz­voj sva­kog kan­ce­ra za­vi­si od raz­li­či­tih fak­to­ra i da je te­ško od­re­di­ti da li su su­ho­me­sna­ti pro­iz­vo­di uzroč­ni­ci na­stan­ka.
– Po­na­o­sob sva­ki kan­cer na­sta­je na dru­ga­či­ji na­čin. Ne­mam po­dat­ke o to­me da li su su­ho­me­sna­ti pro­iz­vo­di uzroč­ni­ci, ali po­da­ci SZO su zva­nič­ni i sa nji­ma su upo­zna­ti u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje. Kod nas se kao i u re­gi­o­nu bi­lje­ži bla­gi po­rast obo­lje­lih od kan­ce­ra, ali ni­je ni­šta za­bri­nja­va­ju­će – re­kao je To­do­ro­vić.
Spe­ci­ja­li­sta hi­gi­je­ne i di­ja­to­te­ra­pi­je Sne­ža­na Bar­jak­ta­ro­vić La­bo­vić re­kla je za „Dan” da gra­đa­ni mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na o sa­dr­ži­ni i oba­ve­znoj ter­mič­koj ob­ra­di me­snih pre­ra­đe­vi­na i cr­ve­nog me­sa. Ona po­ru­ču­je da ni­ka­ko ne tre­ba iz is­hra­ne iz­ba­ci­ti te pro­iz­vo­de. Sa­vje­tu­je i da ka­da se ku­pu­ju me­sni pro­izvo­di tre­ba pa­žlji­vo pro­či­ta­ti šta pi­še u de­kla­ra­ci­ja­ma.
– Tre­ba obra­ti­ti pa­žnju da li me­sni pro­iz­vo­di sa­dr­že ni­tra­te i ni­tri­te (kon­zer­van­si-so­li azot­ne ki­se­li­ne), ko­ji se po­sli­je pre­tva­ra­ju i ni­tro­za­mi­ne, ko­ji su su ustva­ri kan­ce­ro­ge­ni i njih tre­ba iz­bje­ga­va­ti – ka­že Bar­jak­ta­ro­vić La­bo­vić.
Ka­ko je po­ja­sni­la, gra­đa­ni mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na o vr­sti me­sa i na­či­nu pri­pre­me, ko­ji umno­go­me od­re­đu­je da li će se raz­vi­ti ma­te­ri­je ko­je su po­ten­ci­jal­no kan­ce­ro­ge­ne i bi­ti pri­sut­ne dok ga kon­zu­mi­ra­mo.
– Ni­ka­ko ne tre­ba je­sti si­ro­ve pro­iz­vo­de. Ta­ko­đe bi tre­ba­lo da po­štu­je­mo osnov­ne prin­ci­pe pra­vil­ne is­hra­ne ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va unos me­sa, ko­ji ne mo­ra bi­ti sva­ko­dne­van. Do­volj­no je dva tri-tri pu­ta ne­djelj­no kon­zu­mi­ra­ti me­so, u ko­li­či­ni ko­ja od­go­vo­ra sva­kom in­di­vi­du­al­no – is­ti­če Bar­jak­ta­ro­vić La­bo­vić.
D.B.


Aku­mu­li­ra­ju se opa­sne ma­te­ri­je

Bar­jak­ta­ro­vić La­bo­vić je uka­za­la na to da he­mij­ske opa­sno­sti i ma­te­ri­je ko­je se mo­gu na­ći u me­snim pre­ra­đe­vi­na­ma ku­mu­li­ra­ju u or­ga­ni­zmu i za­vi­sno od na­ku­plje­ne do­ze is­po­lja­va­ju efe­kat. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, he­mij­ske opa­sno­sti se ni­kad ne is­po­lje od­mah, za raz­li­ku od mi­kro­bi­o­lo­ških, ko­je do­la­ze ta­ko­đe sa hra­nom, a ko­je dje­lu­ju ja­ko br­zo.
– Pa­ci­jen­ti ko­je sam pre­gle­da­la ni­je­su ima­li pro­ble­me i simp­to­me zbog kon­zu­mi­ra­nja me­sa – ka­že Bar­jak­ta­ro­vić La­bo­vić.