Pre­ma po­sled­njim is­tra­ži­va­nji­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, od ukup­nog bro­ja pre­mi­nu­lih u Cr­noj Go­ri vi­še od po­lo­vi­nu či­ne pa­ci­jen­ti sa bo­le­sti­ma sr­ca, krv­nih su­do­va i onim ko­je su na­sta­le usled mo­žda­nih uda­ra. Iz te in­sti­tu­ci­je za „Dan” su sa­op­šti­li da su od 1. ja­nu­a­ra 2013. go­di­ne sta­vi­li u funk­ci­ju Re­gi­star akut­nog ko­ro­nar­nog sin­dro­ma, u ko­jem se pri­ku­plja­ju po­da­ci pu­tem pri­ja­va lje­ka­ra o sr­ča­nim pa­ci­jen­ti­ma sa se­kun­dar­nog i ter­ci­jar­nog ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te u Cr­noj Go­ri. Iz In­sti­tu­ta ka­žu da je po­treb­no iz­me­đu tri i pet go­di­na da se je­dan re­gi­star po­pu­ni i da da pre­li­mi­nar­ne po­dat­ke, te da on ima ve­li­ki jav­no-zdrav­stve­ni zna­čaj jer obez­bje­đu­je pro­cje­nu op­te­re­će­no­sti na­šeg dru­štva kar­di­o­va­sku­lar­nim obo­lje­nji­ma.
– Pre­ma po­da­ci­ma iz Re­gi­stra akut­nog ko­ro­nar­nog sin­dro­ma, u Cr­noj Go­ri je u 2013. go­di­ni od akut­nog ko­ro­nar­nog sin­dro­ma obo­lje­lo 1.097 oso­ba, 675 mu­ška­ra­ca i 422 že­ne. Od ukup­nog bro­ja, 769 oso­ba je obo­lje­lo od akut­nog in­fark­ta mi­o­kar­da, a 328 je obo­lje­lo od ne­sta­bil­ne an­gi­ne pek­to­ris – is­ti­ču iz In­sti­tu­ta.
Ka­ko ob­ja­šnja­va­ju, pre­ma pre­li­mi­nar­nim (još uvi­jek ne­zva­nič­nim) po­da­ci­ma za pe­ri­od od 2010 do 2012, od ukup­nog bro­ja umr­lih u Cr­noj Go­ri kod po­lo­vi­ne slu­ča­je­va uzrok smr­ti su bi­le bo­le­sti sr­ca i krv­nih su­do­va.
– Tre­ba ra­di­ti na kon­tro­li i sma­nji­va­nju pro­mjen­lji­vih fak­to­ra ri­zi­ka. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je pre­ven­ci­ja efi­ka­sna i da je pri­sut­no sma­nje­nje kar­di­o­va­sku­lar­nog mor­ta­li­te­ta vi­še od 50 od­sto re­zul­tat pro­mje­na fak­to­ra ri­zi­ka, a oko 40 pro­ce­na­ta re­zul­tat bo­ljeg tret­ma­na. Pre­ven­ci­ja tre­ba bi­ti do­ži­vot­na, od ro­đe­nja (ako ne i ra­ni­je) do kra­ja ži­vo­ta – is­ti­ču struč­nja­ci iz In­sti­tu­ta.
Sma­tra­ju da je pre­ma evrop­skoj prak­si ve­o­ma bit­no spri­je­či­ti iz­la­ga­nje ovim fak­to­ri­ma ri­zi­ka u ra­nom ži­vot­nom do­bu (pa čak i to­kom trud­no­će i dje­tinj­stvu), ali je ja­ko va­žno i usva­ja­nje zdra­vih ži­vot­nih sti­lo­va od ra­nog dje­tinj­stva.
– Po­sto­ji ve­li­ki broj jav­no­zdrav­stve­nih in­ter­ven­ci­ja ko­je su usmje­re­ne ka sma­nje­nju upo­tre­be du­va­na, al­ko­ho­la, ne­zdra­ve is­hra­ne i po­ve­ća­nju fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i pro­mo­ci­ji zdra­vih sti­lo­va ži­vo­ta. Sli­je­de broj­ne in­ter­ven­ci­je ko­je se mo­gu ostva­ri­ti pre­ko pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, pri­je sve­ga ra­no ot­kri­va­nje bo­le­sti i pra­vo­vre­me­no li­je­če­nje obo­lje­lih – is­ta­kli su iz In­sti­tu­ta.
Iz te in­sti­tu­ci­je na­gla­ša­va­ju da sva­ko­dnev­ni rad uti­če na sma­nje­nje obo­li­je­va­nja od kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti.
– Cen­tar za pro­mo­ci­ju zdra­vlja pro­mo­vi­še zdra­ve sti­lo­ve ži­vo­ta, fi­zič­ku ak­tiv­nost i ne­ko­ri­šće­nje du­van­skih pro­iz­vo­da. Ta­ko­đe, ko­or­di­ni­še sa­vje­to­va­li­šti­ma za mla­de i sa­vje­to­va­li­šti­ma za di­ja­be­tes pri do­mo­vi­ma zdra­vlja. Cen­tar za zdrav­stve­nu eko­lo­gi­ju spro­vo­di raz­li­či­te ak­tiv­no­sti ve­za­ne di­rekt­no ili in­di­rekt­no za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti, kao što su uče­šće u stva­ra­nju in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra za sma­nje­nje uno­sa so­li hra­nom u Cr­noj Go­ri gdje je u sa­rad­nji sa Svjet­skom zdrav­stve­nom or­ga­ni­za­ci­jom i osta­lim su­bjek­ti­ma po­kre­nu­ta ini­ci­ja­ti­va za sma­nje­nje upo­tre­be te na­mir­ni­ce. Upra­vo je 2012. go­di­ne stvo­re­na osno­va za iz­ra­du pro­gra­ma za sma­nje­nje uno­sa so­li hra­nom. U to­ku je fi­na­li­za­ci­ja smjer­ni­ce o po­stup­ci­ma na­bav­ke, pri­pre­me i ser­vi­ra­nja hra­ne sa fo­ku­som na so za in­sti­tu­ci­je u jav­nom sek­to­ru. Ka­ko bi se iz­ra­di­li ovi do­ku­men­ti po­treb­ni su bi­li i po­da­ci iz is­tra­ži­va­nja za či­je iz­vo­đe­nje su za­du­že­ni za­po­sle­ni u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje, ko­ji ima­ju ve­o­ma va­žnu ulo­gu – na­vo­de iz In­sti­tu­ta.
Oni su do­da­li da pre­ko sa­vje­to­va­li­šta za is­hra­nu sva­ko­dnev­no sa­vje­tu­ju na in­di­vi­du­al­nom ni­vou pa­ci­jen­te u ci­lju pri­la­go­đa­va­nja na­vi­ka, uvo­đe­nja pra­vil­ne is­hra­ne kao sa­stav­nog di­je­la zdra­vih sti­lo­va ži­vo­ta, što je od pre­sud­nog zna­ča­ja za pre­ven­ci­ju sr­ča­nih bo­le­sti.
D.B.

U ško­la­ma pre­ven­tiv­na
pre­da­va­nja

Iz In­sti­tu­ta ka­žu da se kon­ti­nu­i­ra­no dr­že pre­da­va­nja u pred­škol­skim i škol­skim usta­no­va­ma, ra­di se sa ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i dru­gim su­bjek­ti­ma i ak­tiv­no­sti­ma usmje­re­nim na po­di­za­nje svi­je­sti sta­nov­ni­štva ko­je su usmje­re­na na pre­ven­ci­ju kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti.
– Uvi­jek se is­ti­če zna­čaj pra­vil­ne is­hra­ne i re­dov­ne fi­zič­ke ak­tiv­no­sti ko­ji su dva ključ­na fak­to­ra na ko­je tre­ba obra­ti­ti pa­žnju u po­gle­du pre­ven­ci­je kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti – ka­žu iz In­sti­tu­ta.