Kom­plet­ni re­zul­ta­ti me­đu­na­rod­nog PI­SA te­sti­ra­nja uče­ni­ka po­ka­za­li su da se Cr­na Go­ra na­la­zi me­đu naj­go­rim ze­mlja­ma ka­da je kva­li­tet obra­zo­va­nja iz ma­te­ma­ti­ke, pri­rod­nih na­u­ka i či­ta­lač­ke pi­sme­no­sti kod uče­ni­ka od 15 go­di­na, za­klju­če­no je na okru­glom sto­lu u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU). Aka­de­mik Mo­mir Đu­ro­vić oci­je­nio je da su udž­be­ni­ci u cr­no­gor­skom ško­la­ma ka­ta­stro­fal­ni i da su re­zul­ta­ti uče­ni­ka do­bri u od­no­su na na­čin na ko­ji im se pre­no­si zna­nje i iz če­ga se obra­zu­ju. Đu­ro­vić is­ti­če da Mi­ni­star­stvo pro­svje­te tre­ba da pro­vje­ri kva­li­tet svih udž­be­ni­ka i iz­vr­ši ozbi­lje­ne pro­mje­ne u obra­zov­nom si­ste­mu da bi se uče­ni­ci tak­mi­či­li sa vr­šnja­ci­ma iz evrop­skih dr­ža­va.
Pre­ma PI­SA is­tra­ži­va­nju, cr­no­gor­ski uče­ni­ci za­u­zi­ma­ju 53. mje­sto me­đu 70 dr­ža­va ka­da su u pi­ta­nju ma­te­ma­tič­ka, či­ta­lač­ka pi­sme­nost i zna­nje iz pri­rod­nih na­u­ka.
– Ve­li­ki pro­blem je ne­kva­li­tet­na li­te­ra­tu­ra i to što u ško­la­ma ima­mo tri smje­ne, a na­ši udž­be­ni­ci se pi­šu ka­ko dik­ti­ra­ju te­le­vi­zij­ski ekra­ni. U na­šim udž­be­ni­ci­ma ne­ma pra­vi­la, jer ih kre­i­ra­ju sa­mo uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri bez struč­nja­ka iz prak­se. Ima­mo zbog to­ga uža­sne re­zul­ta­te na tak­mi­če­nji­ma i ova­kav obra­zov­ni si­stem. Neo­p­hod­no nam je cje­lo­dnev­no obra­zo­va­nje, uz kva­li­tet­ne uči­te­lje. Mi ima­mo ve­li­ki broj na­stav­ni­ka ko­ji ne­ma­ju po­treb­ne re­fe­ren­ce a uče na­šu dje­cu, šta on­da mo­že­mo da oče­ku­je­mo ka­da je nji­ho­vo zna­nje u pi­ta­nju – is­ta­kao je Đu­ro­vić.
Div­na Pa­lje­vić iz Is­pit­nog cen­tra ka­za­la je da su an­ke­te spro­ve­de­ne pri­li­kom PI­SA te­sti­ra­nja me­đu uče­ni­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma i di­rek­to­ri­ma po­ka­za­li broj­ne pro­ble­me u od­vi­ja­nju na­sta­ve. Ona je ob­ja­sni­la da je na PI­SA is­pi­ti­va­nju uče­stvo­va­lo 76 od­sto dje­ce od 15 go­di­na.
– An­ke­te po­ka­zu­ju da u ško­la­ma na pet uče­ni­ka po­sto­ji je­dan ra­ču­nar, što ote­ža­va uče­nje iz in­for­ma­ti­ke. An­ke­ta me­đu pro­fe­so­ri­ma bi­o­lo­gi­je, he­mi­je i fi­zi­ke po­ka­za­la je da uče­ni­ci iz­o­sta­ju sa na­sta­ve i bje­že sa ča­so­va, kao i da je pri­mjet­no vr­šnjač­ko na­si­lje iz­me­đu dje­ce. Di­rek­to­ri su na­ve­li da su na­stav­ni­ci stro­gi pro­fe­so­ri, da ne­će da im iza­đu u su­sret i ob­ja­sne gra­di­vo uče­ni­ci­ma i da ne pri­hva­ta­ju pro­mje­ne, što ote­ža­va rad u ško­li – ka­za­la je Pa­lje­vi­će­va.
Aka­de­mik Slo­bo­dan Bac­ko­vić ka­zao je da je in­for­ma­tič­ka pi­sme­nost uče­ni­ka u ško­la­ma pod zna­kom pi­ta­nja, jer ne­ma­ju do­vo­ljan broj ra­ču­na­ra i za­star­je­la je opre­ma.
– Ima­mo po­da­tak da u ško­la­ma po­sto­ji 4.500 kom­pju­te­ra ko­ji su sta­ri pre­ko osam go­di­na i pi­ta­nje je da li će­mo bi­ti u mo­guć­no­sti da od­ra­di­mo na­red­no PI­SA te­sti­ra­nje zbog sta­re­nja in­for­ma­tič­ke opre­me i ka­šnje­nja za raz­vi­je­nim ze­mlja­ma. Sma­tram da je neo­p­hod­no mi­je­nja­ti me­tod pre­da­va­nja u ško­la­ma ka­ko uče­ni­ci ne bi sa­mo na­pa­met uči­li gra­di­vo, već su­šti­nu ko­ju mo­gu da pri­mi­je­ne i ko­ja bi ima do­ni­je­la neo­p­hod­no zna­nje pri­li­kom za­po­sle­nja. Iz­mje­ni pla­no­va i pro­gra­ma ter­ba pri­stu­pi­ti tran­spa­rent­no ka­ko bi una­pri­je­di­li obra­zov­ni si­stem. Ima­mo po­dat­ke da se ne ko­ri­ste opre­mlje­ni ka­bi­ne­ti i la­bo­ra­to­ri­je za fi­zi­ku, he­mi­ju i bi­o­lo­gi­ju, iako je utro­šen ve­li­ki no­vac za tu na­stav­nu opre­mu. Po­red to­ga sma­tram da tre­ba na­pra­vi­ti kor­je­ni­te re­for­me u obra­zo­va­nju na­stav­ni­ka i pro­fe­so­ra, ka­ko bi zna­li šta je va­žno za uče­ni­ke i nji­ho­vu bu­duć­nost – po­ru­čio je Bac­ko­vić.
Pred­stav­ni­ca Za­vo­da za udž­be­ni­ke Na­đa Dur­ko­vić ka­za­la je da je ne­po­treb­no PI­SA is­pi­ti­va­nje uče­ni­ka ka­da se na re­zul­ta­te gle­da po­vr­šno.
Di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za sred­nje obra­zo­va­nje u Mi­ni­star­stvu pro­svje­te Ari­ja­na Ni­ko­lić ka­za­la je da ra­de na una­pre­đe­nju kva­li­te­ta na­sta­ve i da će to do­ni­je­ti bo­lji­tak kod uče­ni­ka.
D.B.


Sin­ga­pur­ci go­di­na­ma is­pred nas

Iz na­uč­ne pi­sme­no­sti za­o­sta­je­mo tri i po go­di­ne za zna­njem dje­ce iz Sin­ga­pu­ra, ko­ja se na­la­ze na pr­vom mje­stu po PI­SA is­pi­ti­va­nju, ka­za­la je pred­stav­ni­ca Is­pit­nog cen­tra Ta­tja­na Ča­ra­pić.
– Ima­mo isti ni­vo zna­nja iz na­uč­nih di­sci­pli­na od 2006. go­di­ne. Po­da­ci sa PI­SA is­pi­ti­va­nja po­ka­zu­ju da cr­no­gor­ski uče­ni­ci naj­bo­lje uče bi­o­lo­gi­ju, dok 80 od­sto uče­ni­ka tre­ćeg ste­pe­na ne­ma neo­p­hod­no zna­nje iz na­u­ke – re­kla je Ča­ra­pi­će­va.