Ak­tiv pro­fe­so­ra isto­ri­je i ge­o­gra­fi­je i stu­dij­ski pro­gra­mi sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću upu­ti­li su otvo­re­no pi­smo Mi­ni­star­stvu pros­vje­te i Na­ci­o­nal­nom sa­vje­tu za obra­zo­va­nje, zbog uki­da­nja tih pred­me­ta u struč­nim ško­la­ma i še­stom raz­re­du osnov­ne ško­le, upo­zo­ra­va­ju­ći da će ta­kva re­fo­ma na­ni­je­ti šte­tu uče­ni­ci­ma i pro­fe­so­ri­ma. U pi­smu, ko­ji pot­pu­su­je i de­kan Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Go­ran Ba­ro­vić, is­ti­ču da je od­lu­ka da se sma­nji broj ča­so­va za pred­met ge­o­gra­fi­ja (u osnov­nim ško­la­ma sa 6,5 na 5, i uki­ne u še­stom raz­re­du osnov­ne ško­le) i uki­ne kao pred­met u ne­kim sred­njim struč­nim ško­la­ma, ili ima sta­tus iz­bor­nog pred­me­ta, do­ni­je­ta bez uče­šća struč­ne jav­no­sti i jav­ne ras­pra­ve.
– Sma­tra­mo da je pro­ces ko­ji je do­veo do ova­kvih rje­še­nja su­pro­tan osnov­nim prin­ci­pi­ma na ko­ji­ma po­či­va re­for­ma, a da je za pro­mje­ne ko­je se ti­ču ogrom­nog bro­ja na­stav­ni­ka u ško­la­ma, bi­la po­treb­na ši­ra jav­na i struč­na ras­pra­va, ko­ja bi uka­za­la na sve kon­se­kven­ce ko­je sve ovo sa so­bom no­si. Obra­ća­mo vam se mol­bom da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ko­je se ba­ve de­fi­ni­sa­njem na­stav­nih pla­no­va u struč­nom obra­zo­va­nju vra­te ge­o­gra­fi­ju u obra­zov­ne pro­gra­me sa istim ili vi­šim fon­dom, sa­gla­sno nji­ho­vom dru­štve­nom zna­ča­ju. Ge­o­gra­fi­ja ni­je sa­mo iz­u­ča­va­nje dr­ža­va, re­gi­ja i gra­do­va, već upo­zna­va­nje ka­ko na­šeg pri­rod­nog okru­že­nja (ži­vot­na sre­di­na, nje­no oču­va­nje i una­pre­đe­nje, za­tim upo­zna­va­nje hi­dro­lo­ških, ge­o­mor­fo­lo­ških, kli­ma­to­lo­ških, pe­do­lo­ških, bi­o­ge­o­graf­skih ka­rak­te­ri­sti­ka i na­rav­no dru­štve­nih obi­ljež­ja (sta­nov­ni­štvo, na­se­lja, re­gi­je itd.) – is­ti­ču pro­fe­so­ri.
U pi­smu se na­vo­di da nji­hov stav po­dr­ža­va Sin­di­kat pro­svje­te, jer u pred­lo­gu no­vog na­stav­nog pla­na za sred­nje struč­ne ško­le za od­re­đe­ni broj struč­nih pro­fi­la uop­šte ne po­sto­je pred­me­ti isto­ri­ja i ge­o­gra­fi­ja.
– Za ne­ke su po­nu­đe­ni kao iz­bor­ni pred­met u pr­vom raz­re­du, sa mo­guć­no­šću iz­bo­ra sa­mo jed­nog, a u pro­fi­li­ma u ko­ji­ma su za­stu­plje­ni sma­njen je broj ča­so­va. Ne­ka upo­re­de je­su li kod njih ove dvi­je di­sci­pli­ne mar­gi­na­li­zo­va­ne, pa on­da ne­ka do­no­se od­lu­ke ko­je ne­će bi­ti na šte­tu dr­ža­ve i bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja, na ko­ji­ma će osta­ti ova dr­ža­va i ko­je će, na osno­vu ono­ga ka­ko smo ih mi na­u­či­li i usmje­ri­li, pre­no­si­ti bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma zna­nja i vje­šti­ne ko­je su ste­kli – na­vo­de pro­fe­so­ri.
D.B.


Pri­o­ri­tet in­te­res uče­ni­ka

Iz Za­vo­da za škol­stvo i Cen­tra za struč­no obra­zo­va­nje re­kli su da iako je pro­fe­sor­ska nor­ma pri­o­ri­tet nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, to ni­je i ne smi­je bi­ti cilj re­for­me, već naj­bo­lji in­te­res uče­ni­ka.
– U skla­du sa tim, sred­nje struč­ne ško­le tre­ba da bu­du usmje­ra­va­ne u prav­cu struč­ne pro­fi­la­ci­je jer je to iz­bor uče­ni­ka, te su op­šte­o­bra­zov­ni pred­me­ti u ovim ško­la­ma u funk­ci­ji stru­ke. Na­kon spro­ve­de­ne re­for­me, u na­šem obra­zov­nom si­ste­mu će, ka­ko je na­ja­vlje­no iz sa­mog mi­ni­star­stva, bi­ti vi­še, a ne ma­nje za­po­sle­nih. Ka­da je ri­ječ o sred­njim struč­nim ško­la­ma, kod svih va­že­ćih obra­zov­nih pro­gra­ma, nor­ma na­stav­ni­ka prak­tič­ne na­sta­ve se sma­nju­je sa 24 na 22, što zna­či do­dat­ne ča­so­ve za na­stav­ni­ke prak­tič­ne na­sta­ve. U di­je­lu de­set no­vih obra­zov­nih pro­gra­ma, za ve­ći­nu op­šte­o­bra­zov­nih pred­me­ta broj ča­so­va je ostao isti ili se po­ve­ćao. Za ma­nji dio op­šte­o­bra­zov­nih pred­me­ta, broj se sma­njio u oba­ve­znom di­je­lu, ali su oni po­nu­đe­ni kao iz­bor­ni. S dru­ge stra­ne, sma­nje­njem bro­ja uče­ni­ka sa 30 na 28, po­ve­će­će se broj odje­lje­nja i u struč­nim ško­la­ma i u gim­na­zi­ja­ma, što ta­ko­đe zna­či po­ve­ća­nje bro­ja ča­so­va za na­stav­ni­ke – na­vo­de u sa­op­šte­nju.