Is­tra­ži­va­nje CE­DEM-a po­ka­za­lo je da vi­še od po­lo­vi­ne gra­đa­na po­zna­je ne­ko­ga ko je dao no­vac da bi mo­gao da ostva­ri pra­vo na zdrav­stve­nu uslu­gu, za­klju­če­no je na „He­alth UP” kon­fe­ren­ci­ji „Po­bolj­ša­nje sa­rad­nje i us­po­sta­vlja­nje me­đu­sek­tor­skog part­ner­stva u do­me­nu zdra­vlja u Cr­noj Go­ri”, ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja (NVO) CA­ZAS. Pro­gram­ski me­na­džer CA­ZAS-a Sa­nja Ši­šo­vić na­ve­la je da je Is­tra­ži­va­nje o za­do­volj­stvu ko­ri­sni­ka zdrav­stve­nog si­ste­ma pru­že­nim uslu­ga­ma re­a­li­zo­vao Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va (CE­DEM) po­čet­kom go­di­ne. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, vi­še od po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka je ka­za­lo da je, ili ima­lo si­tu­a­ci­ju, ili da zna ne­ko­ga ko je dao no­vac ne­ko­me da bi mo­gao da ostva­ri pra­vo na zdrav­stve­nu uslu­gu.
– Kon­kret­no, na pi­ta­nje da li zna­ju ne­ki slu­čaj da je ne­ko ne­ko­me za ne­ku uslu­gu u zdrav­stvu dao no­vac, 19,3 od­sto is­pi­ta­ni­ka je od­go­vo­ri­lo da zna mno­go ta­kvih slu­ča­je­va, 30,2 od­sto is­pi­ta­ni­ka je re­klo da zna ne­ko­li­ko ta­kvih slu­ča­je­va, dok je 28,8 od­sto is­pi­ta­ni­ka ču­lo za ta­kve slu­ča­je­ve, ali ni­je ima­lo lič­no is­ku­stvo – re­kla je Ši­šo­vi­će­va.
Ši­šo­vi­će­va je is­ta­kla da je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da ve­ći­na is­pi­ta­ni­ka sma­tra da se u po­sled­nje vri­je­me si­stem zdrav­stve­ne za­šti­te „ili ve­o­ma po­ve­ćao ili se uglav­nom po­bolj­šao“.
– To uka­zu­je na to da gra­đa­ni pri­mje­ću­ju i do­ži­vlja­va­ju u prak­si re­for­me i po­bolj­ša­nja, ka­ko na pri­mar­nom, se­kun­dar­nom ili ter­ci­jar­nom ni­vou zdrav­stve­ne za­šti­te. Po­da­ci iz is­tra­ži­va­nja, ko­ji su za­bri­nja­va­ju­ći, uka­zu­ju na to da oko 40 od­sto is­pi­ta­ni­ka ne zna ko­me bi se obra­ti­lo uko­li­ko bi ne­ko nji­ho­vo pra­vo kao pa­ci­jen­ta bi­lo ugro­že­no. Oko 41 od­sto is­pi­ta­ni­ka, čak i uko­li­ko zna­ju ko­me bi se obra­ti­li, sma­tra­ju da nji­ho­vo ža­lje­nje na to da nji­ho­vo pra­vo kao pa­ci­jen­ta ni­je is­po­što­va­no, ne bi do­ve­lo do od­re­đe­nog re­zul­ta­ta. To nam ja­sno uka­zu­je da mo­ra­mo una­pri­je­di­ti si­stem za­šti­te pra­va pa­ci­je­na­ta u Cr­noj Go­ri i mo­žda pro­na­ći ne­ki dru­gi me­ha­ni­zam za pro­mo­ci­ju In­sti­tu­ci­je za­štit­ni­ka – re­kla je Ši­šo­vi­će­va.
Di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za zdrav­stve­nu za­šti­tu u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja Al­ma Dre­še­vić is­ta­kla je da je zdrav­stve­ni re­sor po­ka­zao zna­čaj ne­vla­di­nog sek­to­ra i va­žnost me­đu­sek­tor­ske sa­rad­nje pre­ko oba­ve­znog uče­šća pred­stav­ni­ka NVO u rad­nim ti­je­li­ma, kao što su Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­ci­o­ni sa­vjet za al­ko­hol, uče­šće u iz­ra­di Stra­te­gi­je za men­tal­no zdra­vlje, Pro­to­ko­la o pre­po­zna­va­nju i pre­ven­ci­ji na­si­lja nad dje­com u sa­rad­nji sa Uni­ce­fom.
– U skla­du s Na­ci­o­nal­nom stra­te­gi­jom za bor­bu pro­tiv HIV/AIDS-a od 2015. do 2020. go­di­ne, Mi­ni­star­stvo zdra­vlja je za ovu go­di­nu opre­di­je­li­lo sto­ti­nu hi­lja­da eura kao po­dr­šku pre­ven­tiv­nim ser­vi­si­ma i dru­gim pri­o­rit­et­nim ak­tiv­no­sti­ma u ovoj obla­sti za NVO ko­je su ak­tiv­ne u obla­sti ra­da sa ključ­nim po­pu­la­ci­ja­ma pod po­ve­ća­nim ri­zi­kom od in­fek­ci­je HIV/AIDS-om – is­ta­kla je Dre­še­vićeva.
D.B.


Ne­si­gur­nost za one bez nov­ca

Autor stu­di­je „Me­ha­ni­zmi sa­rad­nje u sek­to­ru zdrav­stva” Vla­dan Go­lu­bo­vić ka­zao je da se sve ve­ći broj in­sti­tu­ci­ja za pru­ža­nje zdrav­stve­nih uslu­ga u Cr­noj Go­ri osni­va u okvi­ru pri­vat­nog, od­no­sno ci­vil­nog sek­to­ra.
– Ne­do­sta­tak ade­kvat­nih in­sti­tu­ci­o­nal­nih me­ha­ni­za­ma za sa­rad­nju iz­me­đu ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, jav­nog i pri­vat­nog sek­to­ra kre­i­ra od­re­đe­nu ne­si­gur­nost gdje su nji­ho­ve uslu­ge uglav­nom ne­do­stup­ne za ve­ći­nu gra­đa­na, osim za one ko­ji ih mo­gu pri­u­šti­ti na ko­mer­ci­jal­noj osno­vi – na­veo je Go­lu­bo­vić.