BI­JE­LO PO­LjE - Da je sta­nje u po­gle­du ži­vot­ne sre­di­ne na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne na ne­za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou, uz pri­su­tan po­rast di­vljih de­po­ni­ja naj­vi­še po­red ri­je­ka i u nji­ho­vim ko­ri­ti­ma, ali i ne­spo­red­noj bli­zi­ni ma­gi­stral­nih pu­te­va, vi­dlji­vo je i go­lim okom. Eko­lo­ške ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ali i gra­đa­ni sve če­šće upo­zo­ra­va­ju na vi­še ne­go alar­mant­no sta­nje. Bi­je­lo Po­lje ima ri­je­ke Lim, Bi­stri­ca, Lju­bo­vi­đa, Lje­šni­ca, Lip­ni­ca …. Sta­nov­ni­ci ovog, tre­ćeg gra­da po ve­li­či­ni u Cr­noj Go­ri, po­no­se se svo­jim ri­je­ka­ma ali ja­ko ma­lo, ili go­to­vo ni­ma­lo ne vo­de ra­ču­na o nji­ma. Či­sto­ća oba­la i ko­ri­ta ri­je­ka na ja­ko je ni­skom ni­vou ili bo­lje re­če­no bje­lo­polj­ske ri­je­ke su za­tr­pa­ne sme­ćem. U ri­je­ke ba­ca ko šta i gdje stig­ne. Na oba­la­ma je vi­dljiv ve­li­ki broj ka­ko ma­njih ta­ko i ve­ćih de­po­ni­ja. Na­rav­no, ta­kva od­la­ga­li­šta sme­ća pred­sta­vlja­ju po­ten­ci­jal­nu opa­snost ne sa­mo za one ko­ji ži­ve u nji­ho­voj ne­po­sred­noj bli­zi­ni ne­go i svim dru­gim sta­nov­ni­ci­ma, a da ne po­mi­nje­mo ko­li­ko se to ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va na flo­ru i fa­u­nu.
Ak­ti­vist­ki­nja ne­vla­di­nog sek­to­ra Du­ši­ca Ob­ra­do­vić ka­že da pod hit­no sve nad­le­žne lo­kal­ne slu­žbe, NVO sek­tor, ali i gra­đa­ni mo­ra­ju da ura­de ne­što ka­ko bi se sta­nje po­pra­vi­lo.
-Ovo što se de­ša­va sa ri­je­ka­ma pro­sto je ne­shva­tlji­vo. Ri­je­ke umi­ru pred na­šim oči­ma, a mi ni­šta ne či­ni­mo da ih za­šti­ti­mo. Sve to se de­ša­va is­klju­či­vo na­šom ne­bri­gom i ne­kul­tu­rom. Ne­ka­da jed­na od naj­či­sti­jih evrop­skih ri­je­ka bio je Lim, i kao ta­kav imao mo­žda i naj­ve­ći ri­blji fond. Sa­da ka­da obi­la­zi­mo nje­go­ve oba­le či­ta­vim sli­vom pre­ma gra­ni­ci sa Sr­bi­jom shva­ti­mo da je Lim po­stao obič­na de­po­ni­ja i da nje­go­vim vo­da­ma pli­va­ju ogrom­ne ko­li­či­ne sme­ća. I za­mi­sli­te, sve to se de­ša­va u eko­lo­škoj dr­ža­vi. Na­rav­no, to se ne de­ša­va sa­mo ov­dje kod nas. Slič­na si­tu­a­ci­ja je sa svim ri­je­ka­ma u Cr­noj Go­ri– is­ti­če Ob­ra­do­vi­će­va.
A, ko­li­ko je de­va­sti­ran i ugro­žen Lim naj­bo­lje su se mo­gli uvje­ri­ti uče­sni­ci Bo­go­ja­vljen­ske re­ga­te.
-Vi­dje­li smo da je Lim po­stao, mo­žda naj­u­gro­že­ni­ja ri­je­ka na Bal­ka­nu. Po­red ot­pa­da i sme­ća, na oba­la­ma se vi­de i broj­ne far­me sit­ne i krup­ne sto­ke, ži­vi­ne iz ko­jih sav ot­pad ide di­rekt­no u ri­je­ku. Na ovaj pro­blem ni­ko ne okre­će gla­vu. Vi­dlji­vo je da se za­ko­ni ne po­štu­ju, ka­zne­ne mje­re se ne spro­vo­de i svi za­jed­no smo, ne­ko ma­nje a ne­ko vi­še, kri­vi za ova­kvo sta­nje – ka­že Dra­gan Vu­jo­še­vić, je­dan od uče­sni­ka Bo­go­ja­vljen­ske re­ga­te.
On ka­že da ga je bi­lo sra­mo­ta što su uče­sni­ci re­ge­te iz dru­gih dr­ža­va mo­ra­li da vi­de to­li­ke ko­li­či­ne sme­ća ko­jim je Lim bu­kval­no za­tr­pan.
Pred­sjed­nik Eko­lo­škog udru­že­nja Bi­je­log Po­lja Ri­fat Ka­ja­be­go­vić is­ti­če ve­li­ko ne­za­do­volj­stvo sta­njem ka­da je eko­lo­gi­ja u pi­ta­nju.
-Alar­mant­ne eko­lo­ške tač­ke Bi­je­log Po­lja su za­pu­šte­ne ri­je­ke, ta­ko da je tim či­nje­njem u ve­li­koj mje­ri ugro­žen bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet. Sme­će je bu­kval­no svu­ga gdje po­gle­da­mo, a pla­stič­ne ke­se i bo­ce su kao za­sta­ve apo­ka­lip­se. Na oba­la­ma i ko­ri­ti­ma ri­je­ka po­go­to­vu sve­ga ima. Raz­o­ča­ra­va me to što nam pred oči­ma ri­je­ke umi­ru, a mi, kao dru­štvo, ne či­ni­mo ni­šta da ih spa­se­mo. Sma­tram da je kraj­nje vri­je­me da kao ci­vi­li­zo­va­na dr­ža­va ne­što ura­di­mo na tom po­lju i za­u­sta­vi­mo eko­lo­ški su­no­vrat ko­ji nas sve sku­pa mo­že sku­po ko­šta­ti– na­vo­di Ka­ja­be­go­vić, do­da­ju­ći da je ta­kvim ne­mar­nim od­no­snom pre­ma ri­je­ka­ma ugro­že­no i zdra­vlje lju­di ko­ji gra­vi­ti­ra­ju u nji­ho­voj bli­zi­ni jer su „ri­je­ke po­sta­le plo­ve­ća ža­ri­šta za­ra­ze”.
Pred­sjed­nik NVO ,,Eko po­kret” Ni­ko­la Ča­bar­ka­pa ka­že da je ni­ska svi­jest gra­đa­na i nji­hov neo­d­go­vo­ran od­nos pre­ma oko­li­ni glav­ni raz­log što je sta­nje ta­ko lo­še. Ča­bar­ka­pa ocje­nju­je da su gra­đa­ni sla­bo za­in­te­re­so­va­ni da pre­kr­ši­o­ce pri­ja­ve nad­le­žnoj Ko­mu­nal­noj in­spek­ci­ji. On sma­tra da pro­pu­sta ima i u or­ga­ni­za­ci­ji po­sla, tj. da je nor­ma­ti­vi­ma sla­bo ure­đe­na ova oblast.
- Na­ša lo­kal­na upra­va ne­ma usvo­jen lo­kal­ni ak­ci­o­ni eko­lo­ški plan, ta­ko da po­sto­ji sa­mo plan upra­vlja­nja ot­pa­dom ko­ji se na­la­zi tek u for­mi na­cr­ta. On, ina­če, pred­vi­đa us­po­sta­vlja­nje re­ci­kla­žnih dvo­ri­šta i for­mi­ra­nje me­đu­op­štin­skog pred­u­ze­ća za re­gi­o­nal­nu de­po­ni­ju – ka­že Ča­bar­ka­pa, do­da­ju­ći da su po­seb­no ugro­že­ne ri­je­ke ko­je pro­ti­ču kroz sa­mo grad­sko je­zgro.
-Na na­šem pod­ruč­ju po­seb­no su ugro­že­ne ri­je­ke ko­je pro­ti­ču kroz sa­mo grad­sko je­zgro ko­je su le­glo ot­pa­da i even­tu­al­ne za­ra­ze. Ko­ri­ta i oba­le Li­ma, Lje­šni­ce i Lip­ni­ce, ali i Bi­stri­ce i Lju­bo­vi­đe, na se­o­skom pod­ruč­ju, po­sta­la su pra­ve de­po­ni­je. Na na­šu ne­sre­ću ve­li­ki broj do­ma­ćin­sta­va, u ko­ji­ma ima pu­no ma­le dje­ce ži­vi tik uz te de­po­ni­je pa se sa­mo mo­že za­mi­sli­ti ko­li­ko su nji­ho­vi ži­vo­ti i zdravlje ugro­že­ni - na­vo­di Ča­bar­ka­pa.
On na­gla­ša­va da lo­kal­noj upra­vi tre­ba upu­ti­ti ini­ci­ja­ti­va da se pred­u­prije­di te­ška si­tu­a­ci­ja i, uko­li­ko je to mo­gu­će, pri­je lje­ta ri­je­ke oči­ste od na­go­mi­la­nog sme­ća.
- Pod hit­no se mo­ra spro­ve­sti ši­ra ak­ci­ja da sve oči­sti­mo i do­ve­de­mo u red, a on­da je na ko­mu­nal­ci­ma da taj red odr­ža­va­ju- na­gla­ša­va Ča­bar­ka­pa.
M.No­vo­vić


U op­šti­ni svje­sni pro­ble­ma

Da­ni­je­la La­za­re­vić ko­ja je u Op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje za­du­že­na za pi­ta­nje eko­lo­gi­je ka­že da je lo­kal­na upra­va svje­sna pro­ble­ma, ali da je ne­moć­na da ga ri­je­ši.
-Mi uka­zu­je­mo na sve pro­ble­me ko­ji su evi­dent­ni i za­to u sa­rad­nji sa ko­mu­nal­nim po­liv­caj­ci­ma, ali i in­spek­to­rom za vo­de mo­ra­mo pred­u­zi­ma­ti mje­re da se sta­nje po­pra­vi. U pla­nu je iz­grad­nja re­ci­kla­žnog dvo­ri­šta ko­je bi u ve­li­koj mje­ri po­pra­vi­lo po­sto­je­će lo­še sta­nje u ko­jem s ena­la­ze na­še ri­je­ke - ka­že La­za­re­vi­će­va.


Sme­će ugro­ža­va ri­blji fond

Član UO Lo­vač­kog udru­že­nja Ran­ko Du­lo­vić ka­že da je pro­sto ne­shva­tlji­vo u ka­ko su tre­nut­no sta­nju bje­lo­polj­ske ri­je­ke, ko­je su ne­ka­da bi­le bo­gom da­ne za sport­ski ri­bo­lov.
- U ovim uslo­vi­ma te­ško se i mi ri­bo­lov­ci sna­la­zi­mo jer su na­sla­ge sme­ća u ri­je­ka­ma ogrom­ne. Sve to uti­če na uni­šta­va­nje ri­bljeg fon­da i ne­mo­guć­nost da kre­ne­mo da va­lo­ri­zu­je­mo ono što nam je pri­ro­da po­da­ri­la. Ka­da do­ve­de­mo ne­ko­ga sa stra­ne on ne­mo­že ču­du da se na­ču­di u ka­kvom su sta­nju na­še ri­je­ke. Za­to se dru­štvo mo­ra pod hit­no ovim pi­ta­njem po­za­ba­vi­ti – po­ru­ču­je Du­lo­vić, dok nje­gov ko­le­ga iz pri­je­polj­skog Ri­bo­lov­nog udru­že­nja Slo­bo­dan Si­mo­vić is­ti­če da se Lim na nji­ho­voj di­o­ni­ci odr­ža­va u do­brom sta­nju, ali da ima­ju do­sta pro­ble­ma sa sme­ćem ko­je im vo­da do­ne­se.