BU­DVA - Sve je vi­še mje­šta­na i tu­ri­sta ko­ji ne­go­du­ju zbog ha­o­sa u pro­sto­ru i be­to­ni­ra­nja oba­le na Ja­dra­nu. Ova po­ja­va ni­je za­o­bi­šla ni pre­po­zna­tlji­vi me­di­te­ran­ski gra­dić Pe­tro­vac, ko­ji je da­nas ostao bez ma­sli­na i dr­vo­re­da. Po­pu­lar­no ku­pa­li­šte, go­di­na­ma atrak­tiv­no, du­ži­ne 1.600 me­ta­ra, u či­jem za­le­đu se na­la­ze ho­tel­ski kom­plek­si, re­sto­ra­ni, ka­fi­ći, bu­ti­ci, tr­go­vi­ne, te­ni­ska igra­li­šta, ba­ze­ni, ure­đe­ni par­ko­vi. Na­ža­lost, do Pe­trov­ca ni­je la­ko do­ći, ali je još te­že iz nje­ga oti­ći. Do­volj­no je re­ći da auto­bus iz Pod­go­ri­ce za Pe­tro­vac sa­o­bra­ća jed­nom dnev­no, iz Pe­trov­ca ne­ma di­rekt­ne auto­bu­ske li­ni­je ka Pod­go­ri­ci, već su po­la­sci iz Bu­dve ili Su­to­mo­ra.
Ovo po­tvr­đu­ju ri­je­či mje­šta­ni­na Iva Šo­lja­ge, ko­ji pod­sje­ća da je auto­bu­ska sta­ni­ca u sta­nju kao i auto­bu­ske li­ni­je do ovog gra­di­ća.
- Na­la­zi se me­đu ve­li­kim stam­be­no po­slov­nim objek­ti­ma, ali ona još uvi­jek ču­va duh sta­rih vre­me­na. Ka­ko god, svi ko­ji u Pe­tro­vac do­đu ili kroz nje­ga pro­đu ne mo­gu je za­o­bi­ći. Isti­na, ne­ka­da su bi­la dva pe­ro­na, sad ima sa­mo dru­gi pe­ron. Put­ni­ci če­ka­ju na be­ton­skom pla­tou, i u sta­nju je da se njo­me ni­je­dan Pe­trov­ča­nin ne mo­že po­hva­li­ti. Na­ža­lost, ni­ko ni od tih ve­li­kih gra­di­te­lja i bi­zni­sme­na ni­je na­šao za shod­no da je bar ma­lo uoči se­zo­ne umi­je i na­šmin­ka. Eto, ta­kav obje­kat je na sa­mom ula­zu u ko­li­jev­ku tu­ri­zma - ka­že Šo­lja­ga.
On ima i niz za­mjer­ki na sta­nje uli­ce po­red mo­ra, ko­ja je ras­ko­pa­na do­če­ka­la pr­ve tu­ri­ste.
- Ne­ko­li­ko go­di­na una­zad u vri­je­me ka­da je po­čeo da se gra­di re­gi­o­nal­ni vo­do­vod i po­sta­vlja­ju ci­je­vi, go­sti bu­kval­no ni­su mo­gli da se kre­ću. Go­sti, pri­je sve­ga stran­ci, ni­su mo­gli da vje­ru­ju da se od­vi­ja­ju gra­đe­vin­ski ra­do­vi na ure­đe­nju grad­skog še­ta­li­šta, pre­ko pu­ta ho­te­la „Pa­las” gdje su bi­li smje­šte­ni. Pro­stor je bio pot­pu­no ra­zo­ren i du­ži­nom i ši­ri­nom, po­sta­vlja­ne su ci­je­vi, a pla­ža je bi­la za­tr­pa­na šu­tom. Tač­no je da je u me­đu­vre­me­nu to sa­ni­ra­no, ali ovo še­ta­li­šte, iako se to go­di­na­ma obe­ća­va, ni­je po­plo­ča­no, ni­ti će, ja tvr­dim, u bu­du­ćih de­set go­di­na. Da­nas na nje­mu ima i ru­pa ko­je je te­ško mi­mo­i­ći, pa su se de­ša­va­le i po­vre­de. Kva­li­tet i bo­ja ka­me­na su lo­ši. Ono što je ta­ko­đe za ne­vje­ro­va­ti, jeste to da na ovom pro­sto­ru ne po­sto­ji ni jav­ni toalet, iako ga je dav­no, još u vri­je­me Ri­mlja­na, bi­lo - na­gla­ša­va Šo­lja­ga, do­da­ju­ći da ovaj li­je­pi gra­dić ne­ma ni ban­ku ni mje­njač­ni­cu, te da pri­vat­ni­ci ne­ma­ju gdje da upla­te pa­za­re, a mje­šta­ni oba­ve­ze pre­ma Ele­ktro­di­stri­bu­ci­ji.
- Čuo sam od tu­ri­sta da ka­žu da je ci­je­la cr­no­gor­ska oba­la mr­tva, i da im se nu­di sa­mo sun­ce, mo­re i va­zduh. Pla­ća­mo sku­pu vo­du, stru­ju, sme­ća je pre­vi­še, ni či­sto­ća pla­ža ni­je na ni­vou. Ne­do­sta­tak eko­lo­ške svi­je­sti, ne­kul­tu­ra ra­znih gra­đe­vin­skih pred­u­zet­ni­ka i ne­bri­ga za oko­li­nu, bi­li su vi­dlji­vi i ove se­zone na ši­rem pod­ruč­ju Pe­trov­ca. Tu­ri­sti su mo­gli na ra­znim lo­ka­ci­ja­ma u Pe­trov­cu da na­đu ostat­ke gra­đe­vin­skog ot­pa­da, be­to­na, ka­me­nja, pla­sti­ke i slič­no. Od sku­te­ra i gli­se­ra se ni­je mo­glo ži­vje­ti, a na pla­ži je bi­lo osta­vlje­no vr­lo ma­lo pro­sto­ra za one ku­pa­če ko­ji ni­su mo­gli da pri­u­šte se­bi da iz­naj­me mo­bi­li­jar. Na­ža­lost, ni­ko se ni­je ni tru­dio da ubla­ži ne­sta­ja­nje pla­že, što ni­je sa­mo spe­ci­fič­nost Pe­trov­ca ne­go i dru­gih pla­ža na Pri­mor­ju. Pri­mjet­no je da je ši­ri­na pla­že u Pe­trov­cu za ne­ko­li­ko po­sled­njih de­ce­ni­ja znat­no sma­nje­na i da se mo­že de­si­ti da pot­pu­no ne­sta­ne ako se na vri­je­me ne­što ne uči­ni. Ta­ko­đe, ni­je bi­lo ure­đe­nih lo­ka­ci­ja gdje su se dje­ca mo­gla igra­ti, a ci­je­lo lje­to ni­je se mo­glo ži­vje­ti od di­le­ra so­ba – ka­že Šo­lja­ga.D.S.


Na tro­to­a­ri­ma auta umje­sto pje­ša­ka

Već go­di­na­ma ve­li­ki pro­blem je par­king na pod­ruč­ju Pe­trov­ca, iako se zna da ima ne­ko­li­ko ure­đe­nih par­kin­ga gdje se, isti­na, par­king na­pla­ću­je.
- I mje­šta­ni i tu­ri­sti ra­di­je osta­vlja­ju auta po tro­to­a­ri­ma, pa je Pe­tro­vac, mi­slim, je­di­ni grad gdje su na tro­to­a­ri­ma auto­mo­bi­li, a uli­com se kre­ću pje­ša­ci. I ta­ko go­di­na­ma, a da to ni­ko ni­je pre­po­znao i spri­je­čio – na­vo­di Šo­lja­ga.


Mo­gu­će no­ve po­pla­ve

Šo­lja­ga pod­sje­ća i na po­pla­ve od pri­je go­di­nu da­na ko­je su bi­le pa­ra­li­sa­le ži­vot u Pe­trov­cu. On na­gla­ša­va da ni­je ču­do što se to de­si­lo ako se zna da su iz­vo­đa­či ra­do­va pre­ko po­to­ka gra­di­li ku­će i za­tva­ra­li ih.
- Sna­žne bu­ji­ce no­si­le su sve pred so­bom. Ogrom­ne šte­te su pre­tr­pje­le am­bu­lan­ta, ho­tel „Pa­las” i obje­kat „Vo­li”. Ze­mlja, bla­to, pi­je­sak da­ni­ma su bi­li na uli­ca­ma. Za oče­ki­va­ti je da se ne­što slič­no mo­že de­si­ti i ove go­di­ne. Po­tok je mo­rao bi­ti već do sa­da ure­đen, ali o to­me ni­ko ni­je mi­slio ci­je­lo lje­to - ka­že Šo­lja­ga.