RO­ŽA­JE- U Ro­ža­ja­ma je po­sled­njih go­di­na sve vi­še pro­sja­ka na uli­ca­ma, što pred­sta­vlja pro­blem ka­ko lo­kal­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ta­ko i gra­đa­ni­ma, po­seb­no go­sti­ma i vla­sni­ci­ma ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta ko­ji su naj­če­šće na me­ti pro­sja­ka. I po­red to­ga što Cen­tar za so­ci­jal­ni rad u sa­rad­nji sa po­li­ci­jom spro­vo­di po­vre­me­ne ak­ci­je ka­ko bi su­zbi­li ulič­no pro­sja­če­nje, to ni­je da­lo go­to­vo ni­ka­kve re­zul­ta­te. Na­pro­tiv, ulič­nih pro­sja­ka, me­đu ko­ji­ma je naj­vi­še dje­ce, na ro­žaj­skim uli­ca­ma ima sve vi­še. Broj pro­sja­ka je po­seb­no po­ras­tao po­čet­kom ovog mje­se­ca, od­no­sno to­kom ra­ma­zan­skog po­sta ka­da u Ro­ža­ja­ma bo­ra­vi ve­li­ki broj gra­đa­na iz di­ja­spo­re. U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad is­ti­ču da po­se­ban pro­blem pred­sta­vlja­ju dje­ca ko­ja tra­že mi­lo­sti­nju, a ko­ja su iz­lo­že­na raz­li­či­tim vr­sta­ma ri­zi­ka.
-Dje­ca ko­ja se ba­ve pro­sja­če­njem na na­šim uli­ca­ma u ve­li­kom bro­ju or­ga­ni­zo­va­no do­la­ze iz dru­gih op­šti­na. Ona su na ovaj na­čin iz­lo­že­na ri­zi­ku eko­nom­skog i sek­su­al­nog is­ko­ri­šća­va­nja, te pot­pa­da­nja u ro­bov­ski po­lo­žaj, a u kraj­njem slu­ča­ju u opa­sno­sti su da po­sta­nu pred­met tr­go­vi­ne lju­di­ma. Dje­ci ko­ja pro­se uli­ca je dru­ga ku­ća i ona se mo­ra­ju po­vi­no­va­ti pra­vi­li­ma uli­ce. S ob­zi­rom na to da ve­ći­na ovih ma­li­ša­na ni­je uklju­če­na u obra­zov­ni si­stem, ne­ri­jet­ko tr­pe te­ror od stra­ne od­ra­slih ka­ko bi op­sta­li i pre­ži­vje­li – ka­zao je Esad Plu­nac, pe­da­gog u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, ko­ji sma­tra da se pro­blem pro­sja­če­nja mo­ra rje­ša­va­ti si­stem­ski, jer ak­ci­je ko­je su spro­vo­đe­ne to­kom pro­te­klih go­di­na ni­je­su da­le go­to­vo ni­ka­kve re­zul­ta­te.
-Dr­ža­va tre­ba da do­ne­se ak­ci­o­ne pla­no­ve i za­ko­ni, ali ih tre­ba pri­mi­je­ni­ti ka­ko bi ovaj pro­blem bio dra­stič­no sma­njen – na­gla­ša­va Plu­nac, ko­ji sma­tra da je pro­sja­če­nje u Ro­ža­ja­ma po­seb­no iz­ra­že­no zbog spe­ci­fič­no­sti po­lo­ža­ja op­šti­ne.
-Ra­di se o po­gra­nič­noj op­šti­ni u ko­ju pro­sja­ci do­la­ze or­ga­ni­zo­va­no sa pod­ruč­ja Ko­so­va i Sr­bi­je, kao i iz su­sjed­nih op­šti­na, Be­ra­na, Tu­ti­na i No­vog Pa­za­ra. Sma­tram da je pro­sja­če­nje uno­san bi­znis ko­ji or­ga­ni­zu­ju po­je­din­ci ko­ji is­ko­ri­šća­va­ju dje­cu i že­ne da bi se obo­ga­ti­li. To­me se mo­ra sta­ti na kraj, jer će u su­prot­nom pro­sja­ka bi­ti sve vi­še – upo­zo­rio je Plu­nac.
I gra­đa­ni is­ti­ču da ovaj pro­blem tre­ba hit­no rje­ša­va­ti.
-Na uli­cu se ne mo­že iza­ći, a da vas ne za­u­sta­vi po ne­ko­li­ko pro­sja­ka. To je po­sta­lo ne­pod­no­šlji­vo i stva­ra ve­o­ma ru­žnu sli­ku, po­seb­no sa­da ka­da u na­šem gra­du bo­ra­ve sa stra­ne ko­ji su, slo­bod­no se mo­že re­ći, op­sjed­nu­ti pro­sja­ci­ma, ko­je te­ško mo­gu iz­bje­ći. Ta­kva sli­ka je za­i­sta po­ni­ža­va­ju­ća i za lo­kal­nu vlast i za gra­đa­ne ko­ji uglav­nom ži­ve lo­še pa ni­su u si­tu­a­ci­ji da udo­vo­lje is­pru­že­nim ru­ka­ma broj­nih pro­sja­ka. Za­to lo­kal­ne vla­sti mo­ra­ju hit­no da ri­je­še ovaj pro­blem – po­ru­ču­ju gra­đa­ni.
V.Ra.