PLAV - Tran­zi­ci­o­ni pro­ces i ne­u­spje­šno re­struk­tru­i­ra­nje ve­ćih pro­iz­vod­nih si­ste­ma uslo­vi­li su za­tva­ra­nje broj­nih pre­ra­đi­vač­kih pred­u­ze­ća (ŠIK „Bor“, „Ti­teks“, „Ter­mo­plast“, „Obod” i sl), ko­ja su bi­la glav­na oko­sni­ca raz­vo­ja op­ši­ne Plav.
Ka­ko je za „Dan“ iz­ja­vio sa­vjet­nik se­kre­ta­ra u Se­kre­ta­ri­ja­tu za pri­vre­du, raz­voj i fi­nan­si­je op­šti­ne Plav Su­lej­man De­šić, plav­sku pri­vre­du sa­da ka­rak­te­ri­še sek­tor ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća u okvi­ru ko­jeg je naj­za­stu­plje­ni­ja dje­lat­nost uslu­ga (tr­go­vi­na na ve­li­ko i ma­lo, sa­o­bra­ćaj skla­di­šte­nje i ve­ze, ak­tiv­no­sti u ve­zi sa ne­kret­ni­na­ma i ho­te­li i re­sto­ra­ni) i ma­li pro­ce­nat iz dje­lat­no­sti pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je.
-Upo­re­do sa ra­stom bro­ja pred­u­ze­ća i raz­vo­jem uslu­žnog sek­to­ra, ra­stao je i broj za­po­sle­nih u ovom sek­to­ru, pri­je sve­ga u obla­sti tr­go­vi­ne, dok je zna­ča­jan pad za­po­sle­nih za­bi­lje­žen u obla­sti pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je. Eko­nom­ski raz­voj op­šti­ne Plav zna­čaj­no je ogra­ni­čen zbog ni­sko-aku­mu­la­tiv­ne struk­tu­re pri­vre­de ko­ja bi po­spi­je­ši­la da­lji raz­voj, ali i iz­o­sta­nak po­mo­ći sa na­ci­o­nal­nog ni­voa. Po­moć pred­u­ze­ći­ma je obez­bi­je­đe­na iz dr­žav­nih sred­sta­va pre­ko In­ve­sti­ci­o­no -raz­voj­nog fon­da u sa­rad­nji sa po­slov­nim ban­ka­ma, pri če­mu su ban­ke za­dr­ža­le pra­vo da pro­ci­je­ne ri­zič­nost pro­jek­ta i mo­guć­nost fi­nan­si­ra­nja. Naj­zna­čaj­ni­ji po­ten­ci­ja­li za raz­voj pod­ruč­ja op­šti­ne Plav su po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, šu­me, pri­rod­ne lje­po­te kao tu­ri­stič­ki re­surs, vod­ni po­ten­ci­ja­li po­god­ni za in­du­strij­sku i po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju, kao i pri­rod­ni kom­plek­si šum­skih plo­do­va i lje­ko­vi­tog bi­lja. Odr­ži­vi raz­voj op­šti­ne tre­ba ba­zi­ra­ti na va­lo­ri­za­ci­ji ovih re­sur­sa i raz­vo­ju sek­to­ra uslu­ga u obla­sti pred­u­zet­ni­štva, od­no­sno ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća –po­ru­čio je De­šić.
On je pod­sje­tio da je in­du­strij­ska pro­iz­vod­nja u pe­ri­o­du od 1950. do 1990. pred­sta­vlja­la glav­ni po­kre­tač svih pri­vred­nih ak­tiv­no­sti na pod­ruč­ju op­šti­ne Plav. U po­sle­rat­nom pe­ri­o­du, is­ta­kao je, uglav­nom sred­stvi­ma za br­zi raz­voj ne­raz­vi­je­nih pod­ruč­ja, iz­gra­đe­no je ne­ko­li­ko ma­njih po­go­na dr­vo­pre­ra­đi­vač­ke (AD „Bor” i AD „Šu­mar­sko pred­u­ze­će” Plav), me­ta­lo­pre­ra­đi­vač­ke (AD „Me­ta­lo­pre­ra­da” i AD „Ter­mo­plast” Gu­si­nje) i tek­stil­ne in­du­stri­je (AD „Mak­sim” Mu­ri­no).
-U op­šti­ni Plav po­sto­ja­le su tri ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge. ZZ Plav u okvi­ru ko­je je bi­la i si­ra­ra (ra­di­la od 1990. do 1995.god.) i ZZ „Aljo Hot -Gu­si­nje, u sklo­pu ko­je je bi­la i kla­ni­ca, pre­tr­pje­le su ve­li­ke pro­mje­ne, dok je ZZ „Mu­ri­no”, na­kon pri­va­ti­za­ci­je, pri­ve­de­na na­mje­ni i ta­mo su za­sa­đe­ne ma­li­na, helj­da, aro­ni­ja i va­le­ri­ja­na. Na­pra­vlje­na je hlad­nja­ča i su­ša­ra za su­še­nje lje­ko­bi­lja i dru­gih plo­do­va. Pro­stor u do­li­ni Lju­če i Li­ma gdje je naj­plod­ni­je ze­mlji­šte, te oko Plav­skog je­ze­ra, ni­je se sa­ču­vao u do­volj­noj mje­ri od ur­ba­ni­za­ci­je, kao što ni­je do­šlo ni do re­gu­la­ci­je i hi­dro­me­li­o­ra­tiv­nih ra­do­va. Ras­pa­dom ta­da­šnje dr­ža­ve, uru­šen je eko­nom­ski si­stem, a po­sto­je­ća in­du­strij­ska po­stro­je­nja iz­gu­bi­la su tr­ži­šte biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka. Pro­ces tran­zi­ci­je po­ka­zao je neo­dr­ži­vost ova­kvih si­ste­ma, na­kon če­ga je naj­ve­ći broj fir­mi oti­šao pod ste­čaj, a ka­sni­je su uga­še­ne ili je pro­iz­vod­nja sve­de­na na mi­ni­mum –is­ta­kao je De­šić.
On na­gla­ša­va da su tu­ri­zam i ugo­sti­telj­stvo pre­po­zna­ti kao je­dan od pri­o­ri­tet­nih sek­to­ra raz­vo­ja op­šti­ne Plav, u ko­joj ši­ri pro­stor Pro­kle­ti­ja pred­sta­vlja iz­u­zet­no atrak­ti­van po­ten­ci­jal za raz­voj broj­nih vi­do­va tu­ri­zma to­kom či­ta­ve go­di­ne. Zbog spe­ci­fič­ne kli­me po­je­di­ni pro­sto­ri mo­gu bi­ti in­te­re­sant­ni kao po­ten­ci­jal­ne va­zdu­šne ba­nje, za raz­voj zdrav­stve­nog tu­ri­zma, dok broj­ni spo­me­ni­ci ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re iz sred­njeg vi­je­ka i tur­skog do­ba pred­sta­vlja­ju do­bru osno­vu za da­lji raz­voj kul­tur­nog tu­ri­zma. Sve­u­kup­na po­pu­la­ri­za­ci­ja tu­ri­stič­ke po­nu­de Pla­va si­gu­ran je da mo­že do­pri­ni­je­ti ve­ćoj po­sje­će­no­sti već zna­čaj­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja po­put ,,Da­na bo­rov­ni­ce”, spor­to­va na vo­di, Mon­te­ne­gro Win­ter Ku­pa, va­ja­r­ske ko­lo­ni­je, je­dri­li­čar­ske re­ga­te i dru­gih.
-Osim to­ga, pred­vi­đe­ni su i naj­ra­zli­či­ti­ji vi­do­vi sport­skog tu­ri­zma. Po­red već po­pu­la­ri­zo­va­nog ski­ja­nja, sno­u­bor­din­ga i dru­gih spor­to­va na sni­je­gu, u ovu ka­te­go­ri­ju spa­da i sve po­pu­lar­ni­ji avan­tu­ri­stič­ki tu­ri­zam. On mo­že uklju­či­ti ogra­ni­če­ni i stro­go kon­tro­li­sa­ni lov­ni i ri­bo­lov­ni tu­ri­zam, za­tim spe­le­o­lo­gi­ju, al­pi­ni­zam, pla­nin­ski bi­ci­kli­zam i slič­no. Pro­kle­ti­je spa­da­ju u po­sled­nje ne­tak­nu­te di­vlje pre­dje­le u Evro­pi, sa ve­o­ma do­bro oču­va­nim eko­si­ste­mi­ma i iz­van­red­nom ra­zno­vr­sno­šću bi­o­dver­zi­te­ta, kao i en­dem­skim vr­sta­ma. U skla­du s tim, kao i ši­rim stra­te­škim opre­dje­lje­nji­ma Cr­ne Go­re i nje­nim oba­ve­za­ma ko­je pro­is­ti­ču iz me­đu­na­rod­nih kon­ven­ci­ja o za­šti­ti bi­o­di­ver­zi­te­ta i odr­ži­vom raz­vo­ju, ide­a­lan ob­lik tu­ri­zma ko­ji ov­de tre­ba pro­mo­vi­sa­ti je­ste eko­tu­ri­zam. Mo­gu­će je spro­ve­sti i raz­li­či­te edu­ka­tiv­ne, struč­ne pro­gra­me u ci­lju una­pre­đe­nja ba­šti­ne i pri­rod­nih re­sur­sa, či­me bi se pod­sta­kao raz­voj na­uč­nog tu­ri­zma, a jed­na od ključ­nih pre­pre­ka za da­lji raz­voj tu­ri­zma je­ste ne­do­volj­na sa­o­bra­ćaj­na po­ve­za­nost sa dru­gim dje­lo­vi­ma Cr­ne Go­re, kao i sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma, što umno­go­me tre­ba da na­do­mje­sti već za­vr­še­ni put­ni pra­vac Gu­si­nje-Pod­go­ri­ca, pre­ko te­ri­to­ri­je Al­ba­ni­je –op­ti­mi­sta je De­šić.
N.V.


Dr­vo­pre­ra­da i pro­iz­vod­nja na­mje­šta­ja

Pre­ma De­ši­će­vim ri­je­či­ma, naj­zna­čaj­ni­ja in­du­strij­ska pred­u­ze­ća u op­šti­ni Plav sa­da pred­sta­vlja­ju fir­me ko­je se ba­ve dr­vo­pre­ra­dom i pro­iz­vod­njom na­mje­šta­ja: DOO „Kri­va bre­za“, DOO „Bri­jest“ i „Al­pet“. ,,Kri­va bre­za’’ pro­iz­vo­di unu­tra­šnju i spolj­nu sto­la­ri­ju, kom­ple­tan pro­gram na­mje­šta­ja, pa­tos, lam­pe­ri­ju, a ima i po­gon za pro­iz­vod­nju pa­ne­la. Ima pet stal­no za­po­sle­nih rad­ni­ka, a po­vre­me­no se an­ga­žu­ju i se­zon­ski rad­ni­ci. Ras­po­la­že sa 170 m2 pro­sto­ra i po­moć­nim pro­sto­ri­ja­ma. ,,Bri­jest’’ pro­iz­vo­di na­mje­štaj od pu­nog dr­ve­ta, ku­hi­nje, spa­va­će so­be, apart­ma­ne, tr­pe­za­rij­ske sto­lo­ve i klub sto­lo­ve, sto­la­ri­ju i dru­ge vr­ste na­mje­šta­ja po na­rudž­bi­ni. Ras­po­la­že po­slov­nim pro­sto­rom od 500 m2 i pro­daj­nim sa­lo­nom 300 m2. Fir­ma za­po­šlja­va se­dam rad­ni­ka.
,,Al­pet’’ (ne­ka­da­šnji AD ŠIK “Bor”) ba­vi se in­du­strij­skom pro­iz­vod­njom re­za­ne gra­đe i tr­go­vi­nom. Pro­iz­vod­no-teh­nič­ke sa­dr­ža­je pi­lan­skog po­go­na či­ne sto­va­ri­šte oblo­vi­ne, stru­žni­ci i sto­va­ri­šte re­za­ne gra­đe. Pro­gla­še­njem na­ci­o­nal­nog par­ka ,,Pro­kle­ti­je“ ovom pred­u­ze­ću uki­nu­te su kon­ce­si­je i tre­nut­no ne po­slu­je.


Ho­tel za­ro­bljen hi­po­te­kom

De­šić is­ti­če da tu­ri­stič­ki ka­pa­ci­te­ti po­sto­je, sa­mo ih tre­ba osmi­sli­ti i ura­di­ti pro­gra­me za od­re­đe­ne sa­dr­ža­je što bi pri­vu­klo mno­ge po­sje­ti­o­ce. Naj­zna­čaj­ni­je bi, ka­že, bi­lo da se po­ve­de ra­ču­na o pri­hvat­no-smje­štaj­nim ka­pa­ci­te­ti­ma.
-Ne­ka­da naj­ve­će tu­ri­stič­ko pred­u­ze­će u op­šti­ni AD „Plav­sko je­ze­ro“, da­nas ne ra­di. Pri­va­ti­za­ci­jom je pro­da­to pri­vat­nom pred­u­ze­ću „Ja­streb“ iz Pod­go­ri­ce. Na­kon pro­mje­ne vla­snič­ke struk­tu­re u „Ja­stre­bu“, plav­ski ho­tel je sta­vljen pod hi­po­te­ku i na taj na­čin ostao za­ro­bljen za da­lja ula­ga­nja. Pre­ma po­sled­njim in­for­ma­ci­ja­ma ko­ji­ma ras­po­la­že­mo, ho­tel, ko­ji po­sje­du­je smje­štaj­ne ka­pa­ci­te­te sa ukup­no 260 le­ža­je­va, ku­pljen je i pla­ni­ra­ju se ula­ga­nja u nje­go­vo oži­vlja­va­nje. Zna­čaj­ni­ji smje­štaj­ni ka­pa­ci­te­ti su ho­tel „Ku­la Da­mja­no­va“ u Voj­nom se­lu sa 87 le­ža­je­va, pre­no­ći­šte „Đer­dan“ sa 20, pre­no­ći­šte „Ca­no­vić“ isto sa 20, bun­ga­lo­vi „Aqva“ sa 18 i eko -pla­ni­nar­sko na­se­lje „Hrid“ sa 26 le­ža­je­va -is­ti­če De­šić.