ŽA­BLjAK - Di­rek­tor Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra Da­rko Sti­je­po­vić ka­že da svi u Cr­noj Go­ri zna­ju da šum­ska ma­fi­ja po­sto­ji, te da o to­me pje­va­ju i pti­ce na gra­ni, a sa­da je, ka­že Sti­je­po­vić, to po­tvr­dio i čel­nik re­so­ra ko­ji ga­zdu­je šu­ma­ma. Kao pri­mjer za te svo­je tvrd­nje Sti­je­po­vić na­vo­di skan­dal Dra­gi­šni­ca u ko­jem je Trud­be­nik do­bio od dr­ža­ve 900.000 eura „iz­gu­blje­ne do­bi­ti“. Pod­sje­ća i na pri­mjer Ko­la­ši­na gdje se ne zna za sje­ču 350.000 m2 šu­me, ni gdje je do­zvo­la, ni ko je „škla­pio dr­vo”. Tu je i skan­dal FO­DE­MO u NP Dur­mi­tor, afe­ra 200 dr­vo­sje­ča od Da­ni­lov­gra­da do Stok­hol­ma, dra­kon­sko ka­žnja­va­nje šu­ma­ra i ta­ko da­lje. Sti­je­po­vić na­gla­ša­va da ni u jed­nom od ovih skan­da­la šte­ta za bu­džet ni­je ni kon­sta­to­va­na a ka­mo­li na­dok­na­đe­na, te da se ovo ne smi­je po­no­vi­ti.
- Po­če­ci šum­ske ma­fi­je ve­žu se za Plje­vlja i Upra­vu za šu­me gdje su ko­lo­vo­đe mi­mo za­ko­na i zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja da­va­li kon­ce­si­je po znat­no ni­žim ci­je­na­ma i omo­gu­ća­va­li pro­bra­ni­ma eks­tra pro­fit. Ka­ko je po­sao eks­tra uno­san br­zo se od obič­nog čo­vje­ka stvo­ri elit­ni tran­zi­ci­o­ni šum­ski bi­zni­smen. Rat šum­skih ma­fi­ja je na­stao oko pre­vla­sti plje­valj­skog i pod­go­rič­kog kla­na ra­di do­bi­ja­nje pra­va na kon­ce­si­je. Po­či­nje tr­ka kr­oz me­di­je, po­li­tič­ki ob­ra­ču­ni, in­sti­tu­ci­je ra­tu­ju, pi­ta­nje ovla­šće­nja itd. Le­tje­lo je per­je, lu­pa­le se gla­ve, ma­lo se hla­di­lo i u pri­tvo­ru, da bi nad­ja­čao pod­go­rič­ki klan ko­ji je ras­či­stio se­bi put za pu­što­še­nje šu­ma i „škla­pa­nje” dr­žav­nog nov­ca kroz in­sti­tu­ci­o­nal­nu po­dr­šku pro­jek­ti­ma dr­vo­pre­va­re. Is­tra­ge spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca su do­bro­do­šle ali... za­što su usmje­re­ne sa­mo na plje­valj­ski klan ko­ji je uni­šten, a ne i na do­bro­dr­že­će šum­ske ma­fi­ja­še iz Pod­go­ri­ce. Ne­ja­sna je ova šum­ska se­lek­tiv­na tu­ži­lač­ka prav­da-is­ti­če Sti­je­po­vić i kao pri­mjer ne­za­ko­ni­tih rad­nji na­vo­di pi­la­nu na Nje­go­vu­đi.
- Pi­la­na je iz­gra­đe­na bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le. U apri­lu pro­šle go­di­ne otvo­rio je ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić, a rje­še­nje za lo­ka­ci­ju pi­la­na je do­bi­la u ma­ju. In­spek­to­ri su re­gi­stro­va­li di­vlju grad­nju i do­ni­je­li rje­še­nje o ru­še­nju objek­ta, ali ono ni­je iz­vr­še­no. Bo­že mi­li, ko bi mo­gao bi­ti to­li­ko bi­tan da za­u­sta­vi iz­vr­še­nje rje­še­nja dr­žav­nog orga­na- pi­ta se Sti­je­po­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da se na taj na­čin slu­čaj di­vlje grad­nje pri­ma­kao oku Op­šti­ne Ža­bljak, ali nad­le­žni u lo­kal­noj upra­vi ni­je­su ni­šta pred­u­ze­li da di­vlju grad­nju spri­je­če „već su za pro­je­kat dr­vo­pre­va­re da­li sve što Op­šti­na ima”.
- Da je bi­lo ko­ga dru­gog u Ža­blja­ku za­pao ovaj dr­žav­ni bla­go­slov Op­šti­na bi bi­la bo­ga­ti­ja za 200.000 eura - sa­mo od jed­nog kon­ce­si­o­na­ra ko­ji do­bi 17.000 m3. Ili­ti, sva­koj ža­bljač­koj po­ro­di­ci po 400 eura za bra­šno za go­di­nu da­na, ako ne za šta dru­go. Či­nje­ni­ca je da je in­ve­sti­tor u dr­vo­pre­va­ru u Ža­blja­ku in­ve­sti­rao no­vac dr­ža­ve za svo­je po­tre­be. Mi­ni­star, Iva­no­vić je ci­je­lu go­di­nu pri­čao o pi­la­ni, pe­le­ta­ri i pro­iz­vod­nji „dur­mi­tor­ske ku­će“ i za to opre­mio „Pe­len­gić trejd” sa 1.350.000 eura. Pro­šle go­di­ne je ovaj je­dva iz­re­zao 5.000 m3 šu­me a ove je go­di­ne do­bio kon­ce­si­je za 17.000 m3 u šu­ma­ma op­šti­ne Ža­bljak. Pi­tam, mo­že li ko iz Ža­blja­ka da do­bi­je u Bi­je­lom Po­lju kon­ce­si­je od 17.000 m3 naj­bo­ljih sto­ljet­nih šu­ma i to po­red pu­ta, ra­di lak­še eks­plo­a­ta­ci­je, za 20 eura po 1 m3, da sli­je­de­ći kon­ce­si­o­nar do­bi­je 1 m3 po 32 eura, da do­bi­je dža­be 30.000 m3 pi­je­ska, tra­fo­sta­ni­cu i sve za stru­ju, dža­ba vo­du iz grad­skog vo­do­vo­da, dža­ba 150.000 m2 pro­sto­ra za obje­kat i da sve to iz­gra­di bez do­zvo­le. Još da fir­ma bu­de re­gi­stro­va­na u Bi­je­lom Po­lju, da ne­ma pro­me­ta na svom ra­ču­nu i da u njoj bu­de za­po­slen sa­mo je­dan či­nov­nik sa po­la ra­nog vre­me­na ko­ji je isto­vre­me­no i ste­čaj­ni uprav­nik na ne­ko­li­ko mje­sta i ko­ji ima svo­ju sop­stve­nu fir­mu-pi­la­nu u Ulo­ti­ni kod An­dri­je­vi­ce. Za­po­sle­nih ne­ma, a ne­ma ni pri­ho­da i po­re­za od njih-is­ti­če Sti­je­po­vić.V.Š.


Ža­bljač­kim či­nov­ni­ci­ma kroz pr­ste iz­mi­če 300.000

Sti­je­po­vić kao ap­surd na­do­vi iz­ja­vu pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne Ža­bljak Ve­se­li­na Vu­ki­će­vi­ća ka­ko je za­do­vo­ljan pri­ho­dom od šu­ma, iako je ci­je­na kon­ce­si­o­ne šu­me, dva­de­set eura za 1 m3, 50 od­sto ni­ža ne­go ci­je­na jam­ske gra­đe tj. ogrev­nog dr­ve­ta ko­ju pla­ća lo­kal­no sta­nov­ni­štvo za dr­vo za va­tru.
- Sa­mo na ra­zli­ci u ci­je­ni za pro­je­kat dr­vo­pre­va­re Op­šti­na Ža­bljak gu­bi go­di­šnje na 17.000 m3, 12 eura (raz­li­ke u kon­ce­si­o­noj na­kna­di) što je 204.000 eura. To je eks­tra­pro­fit ko­jim par­ti­ju ping-pon­ga igra­ju šum­ske ka­ra­kon­džu­le, če­čar-age i se­i­zi u mi­ni­star­stvu, Upra­vi za šu­me i na­mje­šte­ni in­ve­sti­tor. To­me tre­ba do­da­ti dru­ge pri­ho­de ko­je bi ge­ne­ri­sao ovaj no­vac lo­kal­nim dr­vo­pre­ra­đi­va­či­ma: tak­se Op­šti­ni, za­ra­de rad­ni­ka i po­re­ze na za­ra­de, PDV, po­rez na ugo­vo­re o ra­du itd., a to sve je do­dat­nih 100.000 eura. Da­kle, 300.000 eura ža­bljač­kim či­nov­ni­ci­ma iz­mi­če kroz pr­ste. Ona pe­le­ta­ra je iz­gra­đe­na, ali u Bi­je­lom Po­lju, a „Dur­mi­tor­ske ku­će“ su op­sje­na. Mi­sli li ne­ko da šum­ska ma­fi­ja ra­di dru­ga­či­je u osta­lih 14 op­šti­na- is­ti­če Dar­ko Sti­je­po­vić.