PLjE­VLjA – Za­kon o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o ak­ci­za­ma stu­pio je na sna­gu 1. av­gu­sta i nji­me je pr­vi put u Cr­noj Go­ri uve­de­na ak­ci­za na ugalj. Iz Po­kre­ta za Plje­vlja po­ru­ču­ju da je kraj­nje ne­pri­hva­tlji­vo da se od pet mi­li­o­na eura, ko­li­ko će dr­ža­va pri­ho­do­va­ti po osno­vu te ak­ci­ze, u ka­su op­šti­ne sa či­je te­ri­to­ri­je se ubi­ra pro­hod ne­će sli­ti ni cent. Iz Po­kre­ta za Plje­vlja na­gla­ša­va­ju da Vla­da i na ovaj na­čin po­ka­zu­je da ne vo­di ra­ču­na o op­te­re­će­nju Rud­ni­ka uglja ka­da kr­pi bu­džet­ske ru­pe, ali ne do­zvo­lja­va da lo­kal­na upra­va na­pla­ti dva i po mi­li­o­na eura po osno­vu za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne.
– Ak­ci­za se pla­ća po GJ (gi­ga­džu­lu) bru­to to­plot­ne vri­jed­no­sti u iz­no­su od 0,30 eura. U slu­ča­ju Rud­ni­ka uglja, na ko­ji se ova iz­mje­na za­ko­na uglav­nom od­no­si, jer je Rud­nik u Be­ra­na­ma ne­u­po­re­di­vo ma­nji pro­iz­vo­đač, to pri­bli­žno zna­či 4,5 do pet mi­li­o­na eura do­dat­nih tro­ško­va go­di­šnje, a za isto to­li­ko eura ve­ći pri­hod u bu­dže­tu dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Na­po­mi­nje­mo da pri­ho­di od ak­ci­za u cje­lo­sti pri­pa­da­ju bu­dže­tu dr­ža­ve, za raz­li­ku od kon­ce­si­o­nih na­kna­da, kod ko­jih 70 od­sto pri­ho­da ide u bu­džet Op­šti­ne (Rud­nik uglja tre­nut­no po tom osno­vu pla­ća oko mi­li­on eura go­di­šnje), i pri­ho­da od na­kna­de po osno­vu za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne, ko­ja u cje­lo­sti pri­pa­da Op­šti­ni. Do­sad ni­je bi­lo tro­ško­va Rud­ni­ka uglja po ovom osno­vu jer se za­kon ko­jim je de­fi­ni­sa­no pla­ća­nje ove na­kna­de, po ocje­ni Ustav­nog su­da, ni­je mo­gao pri­mi­je­ni­ti bez do­no­še­nja pod­za­kon­skih aka­ta. Iako je taj evrop­ski za­kon do­ni­jet pri­je vi­še od 10 go­di­na, pod­za­kon­ska ak­ta od stra­ne Vla­de ni­ka­da ni­su do­ni­je­ta – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Po­kre­ta za Plje­vlja, uz na­po­me­nu da je Za­kon o ži­vot­noj sre­di­ni, ko­ji se pri­mje­nju­je od av­gu­sta 2016. go­di­ne, pru­žio mo­guć­nost da lo­kal­ne upra­ve pro­pi­šu na­kna­du zbog za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne uz sa­gla­snost nad­le­žnog mi­ni­star­stva.
Iz Te par­ti­je na­po­mi­nju da je Op­šti­na Plje­vlja u mar­tu pod­ni­je­la nad­le­žnom mi­ni­star­stvu za­htjev za da­va­nje sa­gla­sno­sti na pred­log od­lu­ke o na­kna­di, ko­jom je pred­vi­đe­no da kom­pa­ni­je za­ga­đi­va­či pla­ća­ju na­kna­du u vi­si­ni pet od­sto ostva­re­nih pri­ho­da na go­di­šnjem ni­vou, ali je, na­kon du­gog ću­ta­nja, Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je oci­je­ni­lo da u pla­ni­ra­nom iz­no­su eko-na­kna­da mo­že uti­ca­ti na ci­je­ne pro­iz­vo­da i ugro­zi­ti po­slo­va­nje tih kom­pa­ni­ja.
– Ali, gle ču­da, isto­ga mje­se­ca, od tog istog mi­ni­star­stva, ko­je je mo­ra­lo uče­stvo­va­ti u uvo­đe­nju i utvr­đi­va­nju iz­no­sa ak­ci­ze na ugalj, u Slu­žbe­nom li­stu CG ob­ja­vlje­ne su iz­mje­ne Za­ko­na o ak­ci­za­ma i Rud­ni­ku uglja na­met­nu­ta je dvo­stru­ko ve­ća oba­ve­za od one ko­ja bi ugro­zi­la nje­no po­slo­va­nje. Ali, ona ide u bu­džet dr­ža­ve, a ne Op­šti­ne, pa se lak­še pod­no­si iako je dvo­stru­ko ve­ća. To je mo­žda evrop­ski stan­dard jer sve za­ga­đi­va­če tre­ba po­za­tva­ra­ti, ili mo­žda no­vi NA­TO stan­dard, po­go­to­vo na­kon na­ja­ve pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa da SAD vi­še ne­će bes­plat­no bra­ni­ti svo­je sa­ve­zni­ke, pa su Cr­noj Go­ri neo­p­hod­ni no­vi iz­vo­ri sred­sta­va za ove na­mje­ne. Ka­ko je no­vi NA­TO mi­ni­star do­sko­ra bio i di­rek­tor Rud­ni­ka uglja, on valj­da naj­bo­lje zna gdje su sred­stva naj­po­treb­ni­ja. Uosta­lom, no­vi me­nadž­ment je po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ostva­rio zna­ča­jan pro­fit – sa­o­šti­li su iz Po­kre­ta za Plje­vlja i is­ta­kli da je uvo­đe­nje ak­ci­za na ugalj zva­nič­no po­dr­žao i MMF jer se mno­ge ru­pe u bu­dže­tu Cr­ne Go­re mo­ra­ju za­tva­ra­ti.
Oni po­zi­va­ju po­sla­ni­ke DPS-a iz Plje­va­lja da sa­op­šte je­su li gla­sa­li za uvo­đe­nje ak­ci­za na ugalj.
–Ka­kva je kraj­nja na­mje­ra za­ko­no­dav­ca ko­ji je pr­vi put u Cr­noj Go­ri utvr­dio ak­ci­zu na ugalj, ne zna­mo. Da li ga­še­nje Rud­ni­ka uglja, ko­ji mo­ra sma­nji­va­ti sa­da­šnju ci­je­nu ko­šta­nja pro­iz­ve­de­nog uglja, a na­me­ću mu se vi­so­ki do­dat­ni tro­ško­vi? Iz Re­gu­la­tor­ne agen­ci­je za ener­ge­ti­ku ka­žu da se zbog ak­ci­za na ugalj ne­će mi­je­nja­ti ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri, pa pret­po­sta­vlja­mo da on­da ni EPCG ne­će pri­hva­ti­ti ko­rek­ci­ju ci­je­na uglja za TE, bar ne na­vi­še. Mo­žda se ipak do­dat­nim sma­nje­njem bro­ja za­po­sle­nih – još jed­nom za po­lo­vi­nu, ili kom­bi­no­va­njem sa sma­nje­njem za­ra­da za­po­sle­nih, ova sred­stva mo­gu obez­bi­je­di­ti iz unu­tra­šnjih re­zer­vi Rud­ni­ka uglja, a mo­žda će se naj­vi­še is­pla­ti­ti da no­vu TE na­pra­vi­mo na Ja­bu­ci, jer se ak­ci­za ne pla­ća na iz­ve­ze­ni ugalj – is­ta­kli su iz Po­kre­ta za Plje­vlja.
B. Je.


Umje­sto to­pli­fi­ka­ci­je, kr­pe bu­džet­ske ru­pe

Iz TE Plje­vlja se na­ja­vlju­je eko­lo­ška sa­na­ci­ja, re­kon­struk­ci­ja pr­vog blo­ka, ko­ja bi tre­ba­lo da poč­ne 2018. go­di­ne i da tra­je do 2020. go­di­ne. Ova sa­na­ci­ja omo­gu­ći­će ne­sme­tan rad TE i Rud­ni­ka uglja u na­red­nih 30 go­di­na. Ak­tiv­no­sti na ovom pro­jek­tu već su po­če­le. Da li ova in­for­ma­ci­ja zna­či da se de­fi­ni­tiv­no od­u­sta­lo od dru­gog blo­ka TE i to­pli­fi­ka­ci­je Plje­va­lja, ne zna­mo, ali se ova­kav za­klju­čak na­me­će. Naj­od­go­vor­ni­ji lju­di iz Vla­de i da­lje tvr­de da se od dru­gog blo­ka ne od­u­sta­je iako sve či­nje­ni­ce i ak­tiv­no­sti go­vo­re su­prot­no. Sve su pri­li­ke da će­mo mi Plje­vlja­ci ipak, umje­sto na­ja­vlje­nog no­vog blo­ka TE i to­pli­fi­ka­ci­je, mo­ra­ti opet da kr­pi­mo no­ve ru­pe u bu­dže­tu dr­ža­ve – oci­je­ni­li su iz Po­kre­ta za Plje­vlja.


Obre­nić: Ne­ra­zum­ni i na­o­pa­ki po­te­zi

Uvo­đe­nje ak­ci­za na ugalj vi­dim kao ne­ra­zu­man po­tez upe­ren pro­tiv Rud­ni­ka uglja i pro­tiv plje­valj­ske sre­di­ne, ali i pro­tiv svih gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji ko­ri­ste ugalj kao go­ri­vo za gri­ja­nje, ka­zao je pred­sjed­nik Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je Rud­ni­ka uglja Mi­loš Obre­nić.
Nje­mu ni­je ja­sna vla­di­na po­li­ti­ka.
– Ta po­li­ti­ka se na­vod­no vo­di da se sma­nji ci­je­na uglja ka­ko bi do­šlo do grad­nje dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne, a uvo­de se ak­ci­ze na ugalj, či­me se ci­je­na uglja uve­ća­va ili se one­mo­gu­ća­va uma­nje­nje re­al­ne ci­je­ne.
Ipak, pri­hva­tio bih i ak­ci­ze na ugalj i sve na­me­te na Rud­nik uglja ka­da bi dio tog nov­ca osta­jao za raz­voj sre­di­ne u ko­joj se vr­ši eks­plo­a­ta­ci­ja uglja. Me­đu­tim, u sa­da­šnjim uslo­vi­ma, gdje po­sto­ji na­vi­ka da se iz ove sre­di­ne sa­mo od­no­si a da se ni­šta ne ula­že u raz­voj in­fra­struk­tu­re, otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta i slič­no, ne mo­gu to da pri­hva­tim. U dr­ža­va­ma gdje vla­de vu­ku nor­mal­ne po­te­ze ova­kav za­kon bi bio po­vu­čen, ali u Cr­noj Go­ri, gdje Vla­da ra­di sve na­o­pa­ko i stro­go pro­tiv in­te­re­sa Plje­va­lja i Plje­vlja­ka, ne vje­ru­jem da će ovaj na­met po­vu­ći iako je ve­o­ma šte­tan za ovu sre­di­nu i za Rud­nik uglja – is­ta­kao je Obre­nić.