BI­JE­LO PO­LjE – Sto­ča­ri iz Bi­je­log Po­lja i Moj­kov­ca ko­ji se sa svo­jim sta­di­ma za­te­kli na ka­tu­ni­ma na Bje­la­si­ci pam­ti­će vi­kend za na­ma po ve­li­kom ne­vre­me­nu i me­ća­vi ko­ja im je pra­će­na ja­kim vje­trom i sni­je­gom do­ni­je­la grd­ne ne­vo­lje. U naj­kri­tič­ni­joj si­tu­a­ci­ji na Žar­skom ka­tu­nu bio je Ni­ko­la Bo­ško­vić (37). Iako po go­di­na­ma mlad, Bo­ško­vić je je­dan od naj­ve­ćih sto­ča­ra i u bu­lju­ku ima 500 ova­ca i jag­nja­di. Na ka­tu­nu je sa su­pru­gom i dvo­je ma­lo­ljet­no dje­ce, od če­ti­ri i pet go­di­na. Ka­že da je ne­vri­je­me bi­lo stra­šno i ne­za­pam­će­no za ovo do­ba go­di­ne.
– Sni­jeg je od­jed­nom po­čeo da pa­da i za ti­li čas pre­ma­šio je 60 san­ti­me­ta­ra. Du­vao je jak vje­tar i prst se pred okom ni­je vi­dio. Iz ko­li­be se ni­je mo­glo ni pro­vi­ri­ti. Uz do­sta mu­ke i bor­be sa me­ća­vom uspio sam da do­đem do obli­žnjeg to­ra. Sta­do od oko 500 ova­ca i jag­nja­di bi­lo je šću­ću­re­no u jed­nom ćo­šku. De­set kra­va i dva vo­la ni­gdje ni­je bi­lo. Iz­gu­bi­li su se u me­ća­vi – pri­ča Bo­ško­vić, do­da­ju­ći da su upu­ti­li po­ziv za po­moć i sa ne­str­plje­njem če­ka­li spa­se­nje.
Pre­ma ri­je­či­ma Ha­dži Dra­gi­še Je­re­mi­ća, pred­sjed­ni­ka Mje­sne za­jed­ni­ce Rav­na Ri­je­ka, ko­joj pri­pa­da­ju sje­ver­na bje­lo­polj­ska stra­na Bje­la­si­ce i ka­tu­ni Omar, Va­gan, Gu­džu­lju­i­ne, Ru­pe i Bar­dov do, na po­ziv sto­ča­ra or­ga­ni­zo­va­na je ak­ci­ja spa­sa­va­nja po­ro­di­ce.
– Te­ren­skim autom Dra­ga­na Ne­do­vi­ća ,,pa­trol ni­san” kre­nu­li smo, a sa na­ma i kum Bo­ško­vi­ća, Igor Ko­rać, kao i Alek­san­dar i An­dri­ja Ne­do­vić i Mi­loš Bo­ško­vić.
Je­dva smo se pro­bi­ja­li kroz sme­to­ve pre­ma ka­tu­ni­ma. Put se od na­me­ta ni­je ni na­zi­rao, išli smo na­su­mi­ce, a oko nas su pa­da­le gra­ne i sta­bla. Is­pred auta su po dvo­ji­ca išla pje­ške ka­ko bi skla­nja­li sta­bla i po­ka­zi­va­li pra­vac. Pu­na če­ti­ri sa­ta pro­bi­ja­li smo se i sti­gli na Žar­ski ka­tun do ko­li­be Bo­ško­vi­ća. Taj tre­nu­tak ni­ka­da ne­ću za­bo­ra­vi­ti. Ra­dost u nji­ho­vim oči­ma ću se sje­ća­ti dok sam živ. Na­ro­či­to dje­či­ce, i su­sret sa ku­mom Igo­rom. Su­ze su nam svi­ma po­te­kle – pri­ča Je­re­mić.
Ka­že da su na­kom od­mo­ra i krat­kog pre­da­ha za­ka­či­li Bo­ško­vi­ćev džip za svoj pa­trol i po­tje­ra­li sto­ku. Dru­gim pu­tem kre­nu­li su pre­ma Moj­kov­cu, pre­ko Pr­ži­šta do Ža­ri. Po­red pu­ta na­šli su na iz­gu­blje­ne kra­ve i vo­lo­ve.
– Na tom pu­tu su nam se sa svo­jim po­ro­di­ca­ma i sta­di­ma pri­klju­či­li i osta­li ka­tu­nja­ni Mo­mo Pan­du­ri­ca, No­vi­ca Ni­ša­vić, Alek­sa Vo­ji­no­vić i Sa­ša Pan­du­ri­ca, dok su se na su­prot­nu stra­nu, pre­ma Maj­sto­ro­vi­ni, ko­jom su pret­hod­no do­šli spa­si­o­ci, spu­sti­li Slav­ko i Ra­do­ji­ca Mi­nić, ko­jem su na ka­tu­nu osta­le svi­nje. Nje­mu je ne­dav­no grom ubio 24 ov­ce – na­vo­di Je­re­mić i do­da­je da je na ka­tu­nu osta­la sa­mo po­ro­di­ca No­vi­ce Ra­do­vi­ća, sa sta­dom od 100 sit­ne i 20 ko­ma­da krup­ne sto­ke. Je­re­mić ka­že da Ra­do­vić ima ade­kvat­nu šta­lu i do­volj­no hra­ne.
Ni­ko­la Bo­ško­vić je za­hva­lio svi­ma na po­mo­ći, is­ti­ču­ći ka­ko oče­ku­je po­moć dr­ža­ve jer je­di­ni pri­hod za eg­zi­sten­ci­ju svo­ju po­ro­di­cu obez­bje­đu­je ta­ko što iz­di­že dio sto­ke, ali naj­ve­ćim di­je­lom tu­đe, na sje­ver­nu stra­nu Bje­la­si­ce.
– Brat­ski i ljud­ski hva­la oni­ma ko­ji su do­šli da nam po­mog­nu i spa­si­li nas. Iako je bi­lo te­ško i ne­iz­vje­sno ni­je­smo stra­ho­va­li da nas ne­će iz­ba­vi­ti – ka­že Bo­ško­vić i na­gla­ša­va da on je­di­ni od ka­tu­nja­na ne­ma so­lar­ni pa­nel, ni­ti ci­ster­nu za vo­du. M.N.