-ŽABLjAK – Šume s ogromnih šumskih kompleksa na prostoru opštine Žabljak nemilosrdno se sijeku od strane koncesionara, što je posebno izraženo nakon 30. avgusta i održanih parlamentarnih izbora. Koncesionari prilikom eksploatacije oblovine, kako tvrde očevici, a naši sagovornici, uglavnom koriste tešku mehanizaciju ostavljajući pustoš iza sebe. Oni upozoravaju da „sječa šuma nikada nije bila brutalnija i beskrupuloznija”, i upućuju javni apel da se takvom odnosu prema prirodnom bogatstvu hitno mora stati na kraj.
-Ovo što prilikom sječe, eksploatacije i transporta Šaranskih šuma rade koncesionari, u prvom redu firma „Pelengić-trejd”, to nije zapamćeno. To nije radio niko od okupatora ovih prostora, vjekovima unazad. Ovih dana, tačnije od 30. avgusta do danas, to je posebno izraženo. Sječa se vrši ubrzano i nekontrolisano, a ekspolatacija drveta je posebna priča. Prilikom izvoza oblovine ne koriste se zaprege, već teška mehanizacija koja uništava i ono što je ostalo iza njih. Potpuno nagrdiše šumske puteve kojih više nema, a upropastiše i lokalne prilazne puteve. Prilikom transposta trupaca s improvizovanih lagera, smještenih uz same lokalne puteve, protivzakonito koriste teške kamione šlepere ili prikoličare, tako da potpuno upropastiše već upropašćene lokalne puteve-priča
Slaviša Džaković iz Njegovuđe, inače nekadašnji radnik žabljačkog Šumsko-industrijskog preduzeća, koje je u tom vremenu bilo nosilac razvoja Žabljaka.
-Lokalni putevi do naših sela bili su svakako loši, ali sada ih nagrdiše potpuno. Obećali su da će ih sanirati, od toga ništa. Šta se ovo radi ne znam, a ni čemu vodi- ogorčen je mještanin Brajkovače
Radovan Vuković.
I na drugoj strani u ogromnom kompleksu Tepačkih šuma ista slika, što nam potvrđuju rabadžije
Mališa Krsmanović i
Blažo Kovačević, inače vlasnici volujskih zaprega. Njih dvojica, kako ističu, svoj opstanak i bitisanje, vežu upravo za rabadžijske poslove, ali napominju da posla ili nemaju nikako ili im se ponudi ono što ostane iza „teške mehanizacije” što je neisplativo i uzaludan rad.
-Otkad znam za sebe uvijek sam volio da držim dobre volove koji su mi uz rad i angažovanje donosili sigurnost.Ranije, kada je u pitanju bila sječa, vuča i eksploatacija šume znalo se ko šta radi. I svi su bili zadovoljni.Prednost smo imali mi domaći, a ako se obim poslova povećavao onda su dolazile rabadžije sa strane. I svima se isplatilo, mi uz pošten i predan rad zarađivali, a naši poslovavci takođe jer nijesu imali naknadne troškove oko smještaja i ishrane koje bi morali plaćati ljudima sa strane. Toga više nema. Ovi novi koncesionari koji gazduju durmitorskim šumama se ne obaziru na pravila. Kod njih pravila nema. Dobiju koncesije, sijeku nemilice, uglavnom ne koriste volujske zaprege, već uvedu tešku mehanizaciju koja ruši sve pred sobom i njima dobro. Bitno im je da što više uzmu i što jeftinije prođu. A to što su, ne samo posječeni, već i uništeni ogromni kompleksi šuma, što su poptuno uništeni šumski putevi i vlake, kao i lokalni putevi to gazde-koncesionare ne interesuje. Interesuje ih samo da što više posijeku -priča Krsmanović, a s njim je u potpunosti saglasan i Kovačević.
V.Š.
Ni do groblja ne mogu-Prošle subote, za Zadušnice, s rodbinom i komšijama krenuo sam u selo Brajkovaču, kako bismo na seoskom groblju zapalili svijeće za pokoj duša naših najbližih. Međutim, bili smo spriječeni jer su na jedinom lokalnom putu koji vodi do našeg sela bili „usidreni“ šleperi koji su tovarili trupce. Čekali smo satima sve dok su natovarili na stotine i stotine metara kubnih oblovine. Nije pomogla ni naša molba da se sklone kako bismo stigli u svoje selo, a ni upozorenje da krše pravila jer je šleperima zabranjen pristup na tim lokalitetima -priča Slaviša Džaković.
)){kind=small}
