Mo­no­gra­fi­ja „Ma­na­stir Ko­si­je­re­vo“ či­ji je autor Če­do­mir Ze­no Po­po­vić pred­sta­vlje­na je u kom­plek­su ovog ma­na­sti­ra ko­ji se na­la­zi u banj­skom se­lu Pe­tro­vi­ći. Knji­ga je štam­pa­na s bla­go­slo­vom epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja. Po­po­vić, ina­če ar­he­o­log po stru­ci i zva­nju, na vi­še od 260 stra­na utkao je go­to­vo 200 raz­li­či­tih do­ku­me­na­ta, fak­si­mi­la, ka­ra­ta i fo­to­gra­fi­ja ko­ji na jed­nom mje­stu svje­do­če isto­ri­ju ko­si­je­rev­ske sve­ti­nje du­gu vi­še od se­dam vje­ko­va. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je za­hva­lio se Po­po­vi­ću na du­go­go­di­šnjem tru­du za­hva­lju­ju­ći ko­jem je ko­nač­no za­bli­sta­la cje­lo­kup­na isto­ri­ja ovog zna­me­ni­tog sve­ti­li­šta Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne i da­na­šnje Cr­ne Go­re.
- Po­po­vić nam mo­no­gra­fi­jom ši­ri vi­di­ke, na­ma ko­ji smo ne­što či­ta­li i pi­sa­li o ma­na­sti­ru. Knji­ga sve­ti­nju pri­je sve­ga sta­vlja u ši­ri kon­tekst pre­da­nja i pam­će­nja sve­ti­nja u Sta­roj Her­ce­go­vi­ni, ukor­je­nju­je je u na­šoj du­hov­noj ba­šti­ni i na­zna­ču­je nje­nu iz­u­zet­nu ulo­gu, zna­če­nje me­đu svim sve­ti­nja­ma i sve­ti­li­šti­ma Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne. Mo­no­gra­fi­jom, da­nas, na po­čet­ku 21. vi­je­ka, za­bli­sta iz ta­me za­bo­ra­va i is­pod vo­de Bi­leć­kog je­ze­ra ova sve­ti­nja. Po­po­vić ni­je na­pi­sao sa­mo isto­ri­ju, ova se knji­ga či­ta i kao ro­man i kao ep, ali i kao po­e­zi­ja, što joj da­je na­ro­čit njen zna­čaj - be­sje­dio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Pro­mo­ci­ja mo­no­gra­fi­je odr­ža­na je po­vo­dom vi­je­ka od ka­da je sve­ti­nja u isto­ri­ji mo­žda po­naj­vi­še i po­stra­da­la, a ka­da su je do te­me­lja po­ru­ši­li Austro­u­ga­ri. Pre­ma pre­da­nju isto­ri­ja ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo se­že u naj­du­blje vje­ko­ve hri­šćan­ske isto­ri­je, ali pi­sa­na isto­ri­ja nje­go­vo po­sta­nje bi­lje­ži mno­go ka­sni­je. Ma­na­stir­ska cr­kva po­sve­će­na je Ro­žde­stvu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce i pre­ma tim pi­sa­nim do­ku­men­ti­ma sa­gra­đe­na je po­čet­kom 14. vi­je­ka i bi­la je smje­šte­na na li­je­voj oba­li ri­je­ke Tre­bi­šnji­ce. Ma­na­stir­ski kom­pleks Tur­ci su po­ru­ši­li 1807. go­di­ne, a na­rod ju je ob­no­vio de­set go­di­na ka­sni­je tru­dom ha­dži Di­o­ni­si­ja (Do­bri­ćev­ca). Zbog iz­grad­nje Bi­leć­kog je­ze­ra sve­ti­nja je pre­mje­šte­na na lo­ka­ci­ju Stra­žni­ca u banj­skom se­lu Pe­tro­vi­ći, a nje­no pre­mje­šta­nje tra­ja­lo je od 1966-1979. go­di­ne.
Dr Go­ran Ko­mar ka­zao je da će mo­no­gra­fi­ja do­pri­ni­je­ti oču­va­nju tra­di­cij­skog ho­da i na­ro­da i na­še sve­te cr­kve. Po­po­vi­će­va knji­ga, na­gla­sio je isto­ri­čar Mir­ko Pe­ro­vić, osim du­hov­noj, pri­pa­da i isto­rij­skoj li­te­ra­tu­ri. Ra­de­ći na knji­zi autor je ko­ri­stio i do­ku­men­ta­ci­ju ar­hi­va Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, pa je tim pri­je mo­no­gra­fi­ja cje­lo­vi­ti­ja i pot­kre­plje­ni­ja. Pro­fe­sor Ve­se­lin Ma­to­vić ka­zao je da je mo­no­gra­fi­ja na­pi­sa­na či­stim i pra­vim je­zi­kom srp­sko­ga na­ro­da. Autor je is­po­što­vao osnov­ni prin­cip Vu­ka Ka­ra­dži­ća, a to je da je cilj je­zi­ka ja­sno­ća ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va ja­sno­ću mi­sli i zna­nja. B.Bra­šnjo