U pra­vo­slav­noj cr­kvi Sv. Ni­ko­le u Ko­to­ru na Bo­go­ja­vlje­nje je osve­će­na vo­da, ko­ja je „ne­tlje­na” - ne­tru­le­žna. Vo­do­kr­šće (Kr­stov­dan), Bo­go­ja­vlje­nje i Jo­vanj­dan pra­zni­ci su uza­jam­no po­ve­za­ni či­nom Hri­sto­vog kr­šte­nja. Li­tur­gi­ja je odr­ža­na uz ka­rak­te­ri­stič­ni us­klik sve­šte­ni­ka: „Bog se ja­vi” i od­go­vor vjer­ni­ka: „Va­i­sti­nu se ja­vi”. Vjer­ni na­rod oku­pio se oko sta­rog ba­kar­nog ka­za­na da za­hva­ti vo­de u fla­še i po­ne­se ku­ći za zdra­vlje, da se pi­je sva­ki dan po gu­tljaj, ili po po­tre­bi, u slu­ča­ju bo­le­sti. Za raz­li­ku od dru­gih sre­di­na sa tra­di­ci­jom iz­ra­nja­nja Ča­snog kr­sta iz vo­de, u Ko­tor­skoj pa­ro­hi­ji sve­šte­ni­ci tra­di­ci­o­nal­no na Bo­go­ja­vlje­nje obi­la­ze do­mo­ve vjer­ni­ka i bla­go­si­lja­ju ih ovom vo­di­com.
- Sve­šte­ni­ci od Vo­do­kr­šća (dan pri­je) i na­red­nih ne­ko­li­ko da­na po Bo­go­ja­vlje­nju (i na Jo­van­dan) idu u sve do­mo­ve lju­di ko­ji sla­ve, ili ne sla­ve, a že­le da im sve­šte­nik do­đe, do­la­ze da im bla­go­slo­ve do­mo­ve. Pje­va­ju­ći Bo­go­ja­vljen­ski tro­par „Vo Jor­da­nje” sve­šte­ni­ci im po­pr­ska­ju ku­ću ovom vo­dom. Ko­tor­ska pa­ro­hi­ja ima 800 do­ma­ćin­sta­va ko­ja sla­ve, a po­red njih ima ve­ći broj lju­di ko­ji iz ne­kih raz­lo­ga ne sla­ve, ali že­le da im sve­šte­nik do­đe i da im se bla­go­slo­vi dom ovom bo­go­ja­vljen­skom vo­di­com, čak ima i je­dan broj ka­to­li­ka, ko­ji nas po­zi­va­ju za taj bla­go­slov. Bu­du­ći da su sve­šte­ni­ci za­u­ze­ti idu­ći po ku­ća­ma i bla­go­si­lja­ju­ći do­mo­ve, obi­čaj iz­ra­nja­nja Ča­snog kr­sta iz vo­de u Ko­to­ru ni­je imao kult­nu tra­di­ci­ju, ob­ja­šnja­va otac Ne­ma­nja Kri­vo­ka­pić.
Ovo je di­van ve­li­ki dan, na ko­ji se bla­go­dat Du­ha Sve­to­ga spu­šta na vo­du, ka­zao je otac Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić. Na ri­je­ci Jor­dan, On, ko­me ni­je bi­lo po­treb­no kr­šte­nje, spu­šta se da ga kr­sti Jo­van, naj­ve­ći ro­đe­ni od že­ne. Kad se Jo­van neć­ka, On ka­že: „Pu­sti da is­pu­ni­mo Bož­ju prav­du”, da po­ka­že da će on pr­vi uči­ni­ti sve ono što je za­kon Bo­ži­ji, pa svi za njim da­lje. On je ula­skom u Jor­dan osve­tio i vo­du i dao nam „mo­guć­nost da se i mi po­no­vo ro­di­mo vo­dom i du­hom”. Nje­mu ni­je bi­lo po­treb­no kr­šte­nje, ali je bi­lo po­treb­no na­ma, da se vo­di po­vra­ti nje­no do­sto­jan­stvo, ob­ja­šnja­va pa­roh.
– Za­to sva­ke go­di­ne na da­na­šnji dan osve­ću­je­mo vo­du. Mi gre­šni, ne­do­stoj­ni, ali ka­non­ski sve­šte­ni­ci, mo­že­mo da bu­de­mo ne znam ka­ko i lo­ši i do­bri, sva­či­ju mo­li­tvu da­nas Go­spod ču­je i ova vo­da vi­še ni­je obič­na, ona se vi­še ne mo­že kva­ri­ti. Sva­ko od vas to mo­že is­pro­ba­ti. Ni kra­ćeg ob­re­da ni va­žni­jeg, sve­šte­nik po­kro­pi ku­ću i da bla­go­slov za go­di­nu u ko­ju smo već ušli, da ta go­di­na bu­de bla­go­slo­ve­na i sve ono što ra­di­mo. Taj bla­go­slov tre­ba ste­ći i za­ra­di­ti, a od nas Go­spod ne tra­ži ni­šta po­seb­no, no sa­mo da is­pu­ni­mo ono što je nor­mal­no da čo­vjek či­ni: da ni­ko­me ne že­li­mo zla, ne­go da či­ni­mo do­bro, da ni­ko­me ne za­vi­di­mo, ne mr­zi­mo ni­ko­ga, ne­go da či­ni­mo ono što pro­iz­i­la­zi iz dvi­je ve­li­ke za­po­vje­sti go­spod­nje: „Lju­bi Go­spo­da Bo­ga svo­ga svim sr­cem svo­jim, svom mi­šlju svo­jom i svom du­šom svo­jom i lju­bi bli­žnje­ga svo­ga kao sa­mo­ga se­be”, to tre­ba is­pu­ni­ti i on­da će­mo bi­ti u lju­ba­vi Bož­joj, a ka­da smo u lju­ba­vi Bož­joj, on­da smo na pra­vo­me pu­tu, da ima smi­sla što ži­vi­mo. Ži­vje­će­mo, jer je živ Go­spod Bog naš i ži­vje­će du­še na­še, po­ru­čio je otac Mom­či­lo bla­go­si­lja­ju­ći bo­go­ja­vljen­skom vo­di­com vjer­ni­ke. M.D.Po­po­vić