Po­vo­dom pra­zni­ka Pre­no­sa mo­šti­ju Sve­tog Ni­ko­le i ove go­di­ne, 21. ma­ja odr­žan je sa­bor ple­me­na Bra­to­no­ži­ći na Pe­le­vom Bri­je­gu. Svet­ko­va­nje je po­če­lo Sve­tom li­tur­gi­jom u cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u isto­i­me­nom ma­na­sti­ru, ko­ju su slu­ži­li pro­to­je­rej-sta­vro­for Ve­li­bor Džo­mić, pro­to­je­rej-sta­vro­for Mom­či­lo Ra­i­če­vić, pro­to­je­rej-sta­vro­for Bran­ko Ta­pu­ško­vić, pro­to­je­rej Ve­li­mir Jo­vo­vić i nad­le­žni pa­roh je­rej Dra­go­slav Ra­kić. Na li­tur­gi­ji je pje­vao dječ­ji hor „Zla­ti­ca“, kao i mo­na­hi­nje iz ma­na­sti­ra Du­ga i Du­lje­vo. To­kom li­tur­gi­je oba­vlje­no je i kr­šte­nje Dra­ga­na Sta­ni­ši­ća. Po­vo­dom hra­mov­ske sla­ve oba­vljen je tro­krat­ni op­hod oko cr­kve, a po­tom je is­pred cr­kve bla­go­si­ljan i pre­lo­mljen slav­ski ko­lač.
Pre­no­se­ći po­zdra­ve mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja sla­vlje­ni­ci­ma sve­šte­nik Ve­li­bor Džo­mić je do­dao da drev­na sve­ti­nja u Bra­to­no­ži­ći­ma isi­ja­va bla­go­dat, „na po­nos svoj, na obraz svoj, za hva­lu pred po­tom­ci­ma i za sje­ća­nje na pret­ke ov­dje ob­no­vi­li ve­li­kim sa­bor­nim tru­dom i ra­dom“. Džo­mić je na­gla­sio i da je iz­u­zet­no va­žno da jed­no mje­sto, jed­no ple­me ima cr­kvu, a još je ve­ća sve­ti­nja ka­da jed­no ple­me ima pa­ro­hi­ju, svog sve­šte­ni­ka i ma­na­stir u ko­jem se ne­pre­kid­no pri­no­se mo­li­tve za sve one ko­ji ži­ve ov­dje.
- Ova sve­ti­nja nas je upra­vo i da­nas ov­dje sve sa­bra­la i vri­je­me je i pri­li­ka da se pri­sje­ti­mo u be­sje­da­ma i go­vo­ri­ma o isto­ri­ji i ma­na­sti­ra ko­ji da­ti­ra iz 12. vi­je­ka a i isto­ri­ji Bra­to­no­ži­ća, ča­snog i če­sti­tog ple­me­na i o ovom sa­bo­ru ko­ji je za­po­čeo sa ob­no­vom i osve­šta­va­njem ovog ma­na­sti­ra, ču­de­snim sa­bo­rom ko­ji je oku­pio lju­de iz ra­znih kra­je­va – re­kao je Džo­mić. Za­hva­lio je i se­stri Evla­li­ji, „ko­ja no­si svoj krst sa­mim svo­jim obi­ta­va­njem ov­dje“.
- Te­ški smo lju­di, ali tre­ba da no­si­mo jed­ni dru­ge, da po­dig­ne­mo jed­ni dru­ge, da svi za­jed­no ko­ra­ča­mo ovim sve­tim i če­sti­tim pu­te­vi­ma ko­je su nam na­ši pre­ci osta­vi­li. Sa­mo taj put je­ste pra­vi put, put isti­ne, put prav­de i to je put ove sve­ti­nje – re­kao je Džo­mić, do­da­ju­ći da se na­da da će ma­na­stir usko­ro do­bi­ti i ko­nak kao ne­ka­da.
Ip­sred do­ma­ći­na ovo­go­di­šnje sla­ve brat­stva Sta­ni­ši­ći, pri­sut­ni­ma se obra­tio De­jan Sta­ni­šić, is­ti­ču­ći da se već 11. go­di­nu za­re­dom sa­sta­ju Bra­to­no­ži­ći na ovom mje­stu da se sret­nu, upo­zna­ju, ra­du­ju, ali i ne za­bo­ra­ve ko su, što su i od ko­ga su.
- Da ne za­bo­ra­vi­mo na­še sve­te ko­ri­je­ne jer mi smo po­tom­ci ču­ve­ne ple­mić­ke lo­ze Bran­ko­vi­ća. Op­sta­će­mo za­hva­lju­ju­ći svo­joj vje­ri, srp­skom je­zi­ku, ći­ri­lič­nom pi­smu, nje­go­va­nju na­rod­nih tra­di­ci­ja iskon­skih po­ro­dič­nih vri­jed­no­sti ko­je pra­ve raz­li­ku iz­me­ću lju­di. Po­se­ban po­zdrav upu­ću­jem mla­ćoj ge­ne­ra­ci­ji Bra­to­no­ži­ća sa po­seb­nom po­ru­kom da ni­kad ne za­bo­ra­ve svo­je ko­ri­je­ne ko su i oda­kle su i da uvi­jek pam­te ju­na­štvo i dje­lo ču­ve­nog voj­vo­de Pe­ja Sta­no­je­va Ba­le­vi­ća i dru­gih is­tak­nu­tih Bra­to­no­ži­ća – re­kao je Sta­ni­šić. Do­ma­ćin je dio slav­skog ko­la­ča pre­dao brat­stvu To­ško­vi­ća ko­ji su se ja­vi­li kao do­ma­ći­ni za na­red­nu go­di­nu.
Na­kon bo­go­slu­že­nja sa­bor je na­sta­vljen pri­god­nim kul­tur­nim pro­gra­mom u ko­jem su uče­stvo­va­li be­sjed­ni­ci, pje­sni­ci i gu­sla­ri, uz broj­ne đa­ko­ni­je na tr­pe­zi lju­ba­vi.
Sve­šte­ni­ci su sa Cr­kve­nim od­bo­rom se­la Klo­pot na­kon ovog sa­bo­ra po­sje­ti­li cr­kvu Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja, ko­ji se ob­na­vlja..B.Ma.