U Cr­kvi Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Pa­vi­nom Po­lju kod Bi­je­log Po­lja pro­sla­vlje­na je hra­mov­na sla­va. Li­tur­gi­ju je slu­žio igu­man Ma­na­sti­ra Zla­teš Ni­ko­laj, uz sa­slu­že­nje je­re­ja Ni­ko­le Sko­plja­ka. Po­sli­je li­tur­gi­je, pri­če­šća vjer­ni­ka i re­za­nja slav­skog ko­la­ča u Pa­ro­hij­skom do­mu je pri­re­đe­na tr­pe­za lju­ba­vi, ko­ju je pri­pre­mi­la po­ro­di­ca Mi­jaj­la Aša­ni­na iz Bi­je­log Po­lja.
Obra­ća­ju­ći se slo­vom po­u­ke otac Ni­ko­la Sko­pljak je ka­zao da na­rod u sve­tom hra­mu sa­bra­la Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca i uvi­jek Dje­va Ma­ri­ja.
- Ovaj nam pra­znik da­je po­vod da sva­ki čo­vjek ko­ji je stvo­ren i ži­vi na ovom svi­je­tu raz­mi­šlja o svom po­sto­ja­nju, oda­kle je, šta ra­di na ovoj ze­mlji i ka­kva je nje­go­va bu­duć­nost. Upra­vo ovaj ve­li­ki pra­znik nam da­je od­go­vo­re na ta te­ška pi­ta­nja. Či­ta­ju­ći Sve­to pi­smo Sta­rog i No­vog za­vje­ta usa­vr­ša­va­mo se du­hov­no, ko­li­ko je to mo­gu­će, ali nam opet u pod­svi­je­sti sto­ji ne­iz­vje­snost šta nas če­ka u bu­duć­no­sti i na to pi­ta­nje nam od­go­vor da­je ovaj pra­znik. Sve­ta Bo­go­ro­di­ca, maj­ka Go­spo­da na­šeg Isu­sa Hri­sta spo­mi­nje se još u Sta­rom za­vje­tu. Go­vo­ri se za šta se ona spre­ma i da će bi­ti či­sti hram Du­ha Sve­to­ga i da je ona ta „ko­ja će uče­sto­vo­va­ti u taj­ni bo­go­o­va­plo­će­nja Go­spo­da na­šeg Isu­sa Hri­sta”. Ona je ta ko­joj sva­ko­dnev­no po­je­mo pje­sme u bo­go­slu­že­nji­ma, a mo­že­mo vi­dje­ti ka­ko je li­je­po i div­no opi­sa­na kroz bo­go­slu­žbe­ne knji­ge. U ko­ji god sve­ti hram uđe­mo na­ći će­mo Bo­go­ro­di­cu na­sli­ka­nu do sa­mog Isu­sa Hri­sta, nje­nog si­na, i vi­dje­će­mo ko­li­ko ona zna­či u na­šim ži­vo­ti­ma. I ko god je pri­zi­va u po­moć i mo­li se ona ga pri­ma pod svo­je okri­lje kao svo­ga si­na, i za­stu­pa nas pred li­cem Bož­jim, ka­da se jed­nog da­na na­đe­mo pred sla­vom Oče­vom, ka­da bu­de­mo da­va­li od­go­vor na Hri­sto­vom su­du. Za­to tre­ba da joj se mo­li­mo, jer nam je ona nam je da­la na­du u no­vi ži­vot svo­jim Us­pe­njem – da­na­šnjim pra­zni­kom – re­kao je sve­šte­nik Sko­pljak.
Pod­sje­tio je i da je Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu o pre­se­lje­nju iz ovog ži­vo­ta u okri­lje si­na svo­je­ga Go­spo­da Isu­sa Hri­sta tri da­na ra­ni­je bla­go­vi­je­stio ar­han­gel Ga­vri­lo.
- Ka­da se upo­ko­ji­la Bo­go­ro­di­ca apo­stol To­ma ni­je bio tu, i ka­da je po­sli­je tri da­na oti­šao u Get­si­ma­ni­ju da po­sje­ti grob Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, i ka­da su otvo­ri­li grob nje­no­ga ti­je­la ni­je bi­lo. I za­i­sta su se ta­da is­pu­ni­le ri­je­či ar­han­ge­la Ga­vri­la – re­kao je Sko­pljak.
Broj­ne vjer­ni­ke po­zdra­vio je i star­je­ši­na cr­kve Zo­ran Bo­ga­vac.
Za ku­ma sla­ve za na­red­nu go­di­nu se pri­ja­vi­lo Za­vi­čaj­no udru­že­nje „Vra­neš”.
U kul­tur­nom di­je­lu pro­gra­ma svo­je sti­ho­ve su ka­zi­va­li pje­sni­ci Uskoč­ko-gu­slar­skog udru­že­nja „Pe­tar Kr­ši­ka­pa”: Ra­do­ji­ca Ra­jo Bu­la­to­vić, Ži­vo­ji­ca Ži­ćo Ke­kić, Slo­bo­dan Ču­ro­vić, Bo­ri­slav Go­lu­bo­vić, Mo­mo Mi­li­kić i Ve­se­lin Vu­jo­vić Vi­vet.
M.N.