U por­ti Ma­na­sti­ra Sa­vi­na uoči Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, sla­ve brat­stva ma­na­sti­ra, na­sta­vlje­na je tra­di­ci­ja ko­ja s pre­ki­di­ma tra­je vi­še od dva vi­je­ka. Ri­ječ je o za­vjet­noj ve­če­ri sta­nov­ni­ka se­la Kru­še­vi­ce, ka­da se oku­pe mje­šta­ni ovog her­ceg­nov­skog se­la, ko­je pot­pa­da pod Su­to­rin­sku pa­ro­hi­ju, od­no­sno Epar­hi­ju za­hum­sko-pri­mor­sku. Ve­če­ra se odr­ža­va u spo­men na ar­hi­man­dri­ta Ino­ken­ti­ja Da­bo­vi­ća (1721-1802), ro­dom iz Kru­še­vi­ca, ko­ji je kra­jem 18. vi­je­ka sku­pljao pri­lo­ge za zi­da­nje no­ve cr­kve Ma­na­sti­ra Sa­vi­na. Da­bo­vić je ta­da iz­dvo­jio iz­vje­snu su­mu i za­vje­štao bra­ti­ji ma­na­sti­ra, a da bi da mje­šta­ni iz nje­go­vog rod­nog se­la, kao i nji­ho­vi ko­nji sa ko­ji­ma su obič­no do­la­zi­li na Go­spo­đin­dan, na kr­snu sla­vu Ma­na­sti­ra, noć uoči svet­ko­vi­ne pro­ve­li uz ve­če­ru u ma­na­sti­ru. Po­u­zda­nih iz­vo­ra ne­ma, ali se sma­tra da je pr­vo oku­plja­nje Kru­še­vi­ča­na odr­ža­no 1802. ili 1803. go­di­ne. Tra­di­ci­ja je odr­ža­va to­om 19. i po­čet­kom 20. vi­je­ka, pa ta­ko na­i­la­zi­mo i na opis ove sve­ča­no­sti ko­ji je osta­vio vla­di­ka Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić, iz av­gu­sta 1904. u nje­go­vim „Uspo­me­na­ma iz Bo­ke”. No, tra­di­ci­ja je pre­ki­nu­ta, ali i po­no­vo po­kre­nu­ta 2004. go­di­ne, na pred­log da­nas po­koj­nog dr Ili­je Pa­vlo­vi­ća i dr Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća. Ta­ko su Kru­še­vi­ča­ni, o svom tro­šku ob­no­vi­li dru­že­nje ko­je im je u ama­net osta­vio ar­hi­man­drit Ino­ken­ti­je Da­bo­vić.
Ove go­di­ne u ime mje­šta­na Kru­še­vi­ca, pri­sut­ne je po­zdra­vio Sa­vo Mi­lo­še­vić, na po­čet­ku za­hva­lju­ju­ći brat­stvu Ma­na­sti­ra Sa­vi­na ko­je omo­gu­ća­va da se tra­di­ci­ja na­sta­vi pod nji­ho­vim okri­ljem.
- Na osno­vu za­slu­ga ar­hi­man­dri­ta Da­bo­vi­ća, ka­da je u pi­ta­nju iz­grad­nja ovog hra­ma 1777-1799. go­di­ne, brat­stvo Sa­vi­ne je od­lu­či­lo još dav­nih da­na da Kru­še­vi­ča­ni ima­ju pri­vi­le­gi­ju da do­đu na ve­če­ru i na ko­nak uoči ma­na­stir­ske sla­ve Go­spo­đin­da­na – pod­sje­tio je Mi­lo­še­vić. „Mi ovo sma­tra­mo jed­nom ve­li­kom du­hov­nom pri­vi­le­gi­jom”, is­ti­če Mi­lo­še­vić.
- Sva­ki naš sa­sta­nak obi­lje­ži­mo ne­kim zna­čaj­nim či­nom. U po­sled­njih par go­di­na ovje smo ima­li pri­li­ku da pred­sta­vi­mo ne­ka no­va iz­da­nja po­put po­e­zi­je Mi­ša Mi­lo­še­vi­ća iz Ze­mu­na ko­ji je po­ri­je­klom iz Kru­še­vi­ca. Ov­dje smo 2011 go­di­ne pro­mo­vi­sa­li pr­vi na­slov vla­di­ke Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća „Mo­je uspo­me­ne iz Bo­ke” ko­ji je upa­vo pi­sao o kr­snoj sla­vi ma­na­sti­ra i o na­šim ze­mlja­ci­ma ko­ji su te 1904 go­di­ne bi­li vi­đe­ni od ka­sni­je na­šeg naj­bo­ljeg du­hov­ni­ka ko­ji je dao srp­ski na­rod. Spo­ji­li smo nje­gov rod­ni va­ljev­ski kraj i pi­to­mu Bo­ku ko­ju je kao ma­lo ko opi­sao upra­vo da­nas sve­ti Ni­ko­laj.Mi se po­ku­ša­va­mo tra­gom na­ših pre­da­ka da se sa­bi­ra­mo, uz­di­že­mo i do­pri­no­si­mo sve­u­kup­noj srp­skoj slo­zi afir­mi­šu­ći one do­bre tre­nut­ke ko­ji mo­gu bi­ti ko­ri­sni za na­šu sva­ko­dne­vi­cu – re­kao je Mi­lo­še­vić. Na­kon to­ga je pred­sta­vlje­na knji­ga dr Mi­la­na R. Mi­la­no­vi­ća „Sta­ra Her­ce­go­vi­na – Eko­nom­sko-so­ci­jal­ni poj­mov­nik” či­ji je je­dan pri­mje­rak da­ro­van ma­na­stir­skoj bi­bli­o­te­ci.
Pod­sje­ća­nje na ovo sta­ro za­vje­šta­nje Ma­na­sti­ra Sa­vi­ne do­pri­no­si da Kru­še­vič­ka za­vjet­na ve­če­ra na­sta­vi svo­ju mi­si­ju ču­va­nja tra­di­ci­o­nal­nog du­hov­nog na­slje­đa i po­sta­ne istin­ska tr­pe­za brat­ske i pri­ja­telj­ske lju­ba­vi. Z. Ša­ko­tić