Naj­u­ta­ba­ni­ja i naj­bo­lja šlja­ka na svi­je­tu. Za mno­ge naj­ljep­ši tur­nir za gle­da­nje i igra­nje – Ro­lan Ga­ros. Te­re­ni u Bu­lonj­skoj šu­mi u na­red­ne dvi­je ne­dje­lje bi­će cen­tar te­ni­skog svi­je­ta, a pred­sto­je­ći tur­nir mo­gao bi da bu­de je­dan od isto­rij­skih. U gro pla­nu bi­će naj­bo­lji te­ni­ser svi­je­ta No­vak Đo­ko­vić, ko­ji iza se­be ima im­pre­siv­nih pet mje­se­ci i ko­ji će bi­ti iz­u­zet­no mo­ti­vi­san da osvo­ji je­di­ni grend slem ko­ji ne­ma u ko­lek­ci­ji. Sr­bin je fa­vo­rit broj je­dan i na kla­di­o­ni­ca­ma i po mi­šlje­nju struč­nja­ka da ko­nač­no po­dig­ne to­li­ko sa­nja­ni Kup mu­ske­ta­ra, a ne de­ve­to­stru­ki šam­pi­on Ra­fa­el Na­dal, ko­ji je na ovo­go­di­šnji tur­nir sti­gao sa ni­kad lo­ši­jom for­mom, ali ko­ji se na pa­ri­skoj šlja­ci naj­bo­lje osje­ća i ko­ji se ni­ka­ko ne smi­je ot­pi­sa­ti. Ro­lan Ga­ros je Ra­fi­na „dnev­na so­ba”, na „Fi­lip Ša­tri­jeu” je iz­gu­bio sa­mo je­dan meč i to u če­tvrt­fi­na­lu 2009. go­di­ne od Šve­đa­ni­na Ro­bi­na So­der­lin­ga, a ove go­di­ne bi u če­tvrt­fi­na­lu mo­gao da igra sa Đo­ko­vi­ćem. Žreb je bio su­rov za No­va­ka ko­jeg oče­ku­je naj­te­ži put do kru­ni­sa­nja, ali sjaj­na for­ma i sa­mo­po­u­zda­nje na­kon što je osvo­jio pet naj­ve­ćih tur­ni­ra u ovoj go­di­ni, me­đu ko­ji­ma Ma­ster­se na šlja­ci u Mon­te Kar­lu i Ri­mu ve­li­ki su nje­go­vi adu­ti. I sto­ga Sr­bi­na mno­gi vi­de na tro­nu u nje­go­vom 11. na­stu­pu u Pa­ri­zu, a upra­vo su iz tog po­ku­ša­ja Kup mu­ske­ta­ra uspje­li su da osvo­je An­dre Aga­si i Ro­džer Fe­de­rer.
– Uvi­jek ka­da do­la­zim na Ro­lan Ga­ros imam do­dat­nu mo­ti­va­ci­ju. Ve­o­ma me ohra­bru­je či­nje­ni­ca da sam osvo­jio sve va­žne tur­ni­re od ok­to­bra pro­šle go­di­ne i igrao naj­bo­lji te­nis u ži­vo­tu – re­kao je Đo­ko­vić. 
Slič­no je, me­đu­tim, bi­lo i 2011. ka­da je Đo­ko­vić u po­lu­fi­na­lu po­ra­žen od Ro­dže­ra Fe­de­re­ra. Me­đu­tim, No­vak je sa­da spre­man da se no­si i sa pri­ti­skom.
– Imao sam ova­kvu si­tu­a­ci­ju i ra­ni­je, a lju­di su, po­seb­no u pro­te­kle dvi­je go­di­ne, spe­ku­li­sa­li da li bi ovo mo­gla da bu­de nje­go­va go­di­na. Ov­dje sam još jed­nom sa raz­lo­gom. Že­lim da sta­vim se­be u po­zi­ci­ju da osvo­jim tro­fej. Ali, ne mo­gu ni­šta da pred­vi­dim. Ne mo­gu da ga­ran­tu­jem da ću ići do kra­ja. Imam 28 go­di­na, vje­ro­vat­no sam do­šao do vr­hun­ca svo­jih spo­sob­no­sti u sva­kom po­gle­du. Po­ku­ša­vam da za­dr­žim taj tre­nu­tak i da odr­žim ni­vo re­zul­ta­ta ko­li­ko god mo­gu – re­kao je svjet­ski broj je­dan.
Đo­ko­vić je sa­da i spo­sob­ni­ji da se sa­mo­kon­tro­li­še na te­re­nu. 
– Sa­zreo sam na mno­go po­lja i to se od­ra­ža­va na te­re­nu. Spo­sob­ni­ji sam da kon­tro­li­šem se­be i pro­na­đem iz­laz iz ne­kih si­tu­a­ci­ja ka­da mi je te­ško na te­re­nu, mno­go bo­lje ne­go što je to bio slu­čaj po­sled­njih go­di­na. Sve je re­zul­tat na­por­nog ra­da, po­žr­tvo­va­no­sti, di­sci­pli­ne i zdra­vog pri­stu­pa spor­tu i ži­vo­tu uop­šte. Sma­tram da su re­zul­ta­ti ko­je sam ni­zao po­sled­nje tri go­di­ne, re­do­sled stva­ri ko­je su pri­rod­no do­šle zbog mo­je ener­gi­je pod­re­đe­ne te­ni­su – na­gla­sio je Đo­ko­vić. 
Sjaj­ne uver­ti­re u
Mon­te Kar­lu i Ri­mu
Bo­lju uver­ti­ru na šlja­ci po­sli­je po­bje­da u Mon­te Kar­lu i Ri­mu No­vak ni­je mo­gao da po­že­li.
– Na pra­vom sam pu­tu i sve se od­vi­ja ka­ko va­lja. Neo­p­hod­no je da imam skro­man pri­stup i da se usred­sre­dim sa­mo na sva­ki sle­de­ći meč, jer ako pre­vi­še raz­mi­šljam o even­tu­al­nom če­tvrt­fi­na­lu sa Ra­fa­e­lom Na­da­lom iz­gu­bi­ću kon­cen­tra­ci­ju i to mo­že da me ome­te. On i da­lje igra svoj naj­bo­lji te­nis na pa­ri­skoj šlja­ci. Iz­gu­bio je ov­dje sa­mo je­dan meč to­kom ci­je­le ka­ri­je­re. Taj re­zul­tat do­volj­no go­vo­ri o nje­go­voj igri ov­dje. Igrao sam ne­ko­li­ko pu­ta u po­lu­fi­na­lu i fi­na­lu pro­tiv nje­ga. Obo­ji­ca že­li­mo da igra­mo naš naj­bo­lji te­nis i što tur­nir bu­de od­mi­cao na­ša igra će se po­pra­vlja­ti. Što se me­ne ti­če, ra­di­ću ono što naj­bo­lje znam, ići ću dan po dan, ima­ću po­zi­ti­van stav ko­ji mi ne­će do­zvo­li­ti da gle­dam pre­vi­še una­pri­jed – re­kao je No­vak. 
Naj­ve­će am­bi­ci­je na Ro­lan Ga­ro­su ima i dru­gi te­ni­ser svi­je­ta, Ro­džer Fe­de­rer. Švaj­ca­rac je je­di­ni igrač ko­ji je od 2005. go­di­ne osvo­jio Otvo­re­no pr­ven­stvo Fran­cu­ske, a da to ni­je bio Ra­fa­el Na­dal. Ipak, ve­li­ko je pi­ta­nje šta bi se do­go­di­lo do Šve­đa­nin Ro­bin So­der­ling, ko­ga je Ro­džer sa­vla­dao u fi­na­lu, ni­je eli­mi­ni­sao Špan­ca. 
– Vo­lio bih da još jed­nom osvo­jim Ro­lan Ga­ros, ali to bi bi­lo ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje. Ni­sam imao to­li­ko za­pa­že­nih re­zul­ta­ta na šlja­ci, jer ni­sam ni igrao pre­vi­še tur­ni­ra pret­hod­nih se­zo­na, ali je cilj za me­ne uvi­jek isti – is­ta­kao je Fe­de­rer. – Ni­kad ni­sam klo­nuo du­hom i re­kao da ga ne­ću osvo­ji­ti, iako je bi­lo ja­sno da sam bio fru­stri­ran či­nje­ni­com jer sam uvi­jek bio ja­ko bli­zu, ali mi je tro­fej ne­ka­ko iz­mi­cao. Tač­no je da sam 2008. go­di­ne ubje­dlji­vo sa­vla­dan (Na­dal je sla­vio 6:1, 6:3, 6:0), ali sam se vra­tio na­red­ne go­di­ne i uspio da osvo­jim ti­tu­lu. Ve­o­ma sam po­no­san zbog to­ga – ka­zao je Fe­deks.
Pro­jek­to­va­ni ri­val Đo­ko­vi­ća u po­lu­fi­na­lu je En­di Ma­rej, ko­ji je ove go­di­ne osvo­jio pr­va dva tur­ni­ra na šlja­ci, pa sa do­sta op­ti­mi­zma do­la­zi u Pa­riz. Za Ma­re­ja je Đo­ko­vić ove go­di­ne fa­vo­rit, ali ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo ot­pi­si­va­ti de­ve­to­stru­kog šam­pi­o­na Ra­fa­e­la Na­da­la.
– Igram vje­ro­vat­no naj­bo­lji te­nis na šlja­ci u ka­ri­je­ri. Ni­ka­da se ni­sam osje­ćao opu­šte­no na ovoj pod­lo­zi. Ne znam šta se u pro­šlo­sti de­ša­va­lo na te­re­nu, osje­ćao sam da sam imao pro­ble­ma sa kre­ta­njem. Ove go­di­ne je dru­ga­či­je. Do­bro se kre­ćem, mno­go sam slo­bod­ni­ji, mo­je ti­je­lo se osje­ća do­bro. To je po­zi­tiv­no. Osva­ja­nje tur­ni­ra i po­bje­đi­va­nje do­brih igra­ča ta­ko­đe po­zi­tiv­no uti­če na sa­mo­po­u­zda­nje – re­kao je Ma­rej. 
U bor­bu za tro­fej mo­gli bi da se umi­je­ša­ju To­maš Ber­dih, Kei Ni­ši­ko­ri i Da­vid Fe­rer, ali u pa­kle­noj kon­ku­ren­ci­ji ipak je če­tvrt­fi­na­le, re­klo bi se, nji­hov kraj­nji do­met.

Se­re­na u po­ho­du na 20. grend slem
Žen­ski tur­nir bi­će mno­go ma­nje in­te­re­sant­ni­ji, a glav­nu ri­ječ tre­ba­lo bi da vo­de pr­va igra­či­ca svi­je­ta Se­re­na Vi­li­jams, pro­šlo­go­di­šnja šam­pi­on­ka Ma­ri­ja Ša­ra­po­va i Si­mo­na Ha­lep. Ame­ri­kan­ka ko­ja je lanj­ski tur­nir za­vr­ši­la već u dru­gom ko­lu na­pa­šće svo­ju 20. ju­bi­lar­nu grend slem ti­tu­lu. Ona je naj­bo­lja na pa­ri­skoj šlja­ci bi­la 2002. i 2013. go­di­ne, a sa­da ne že­li da raz­mi­šlja o pri­ti­sku no­ve ti­tu­le.
– Zna­te li šta je do­bra stvar ve­za­na za te­nis? Za raz­li­ku od ko­šar­ke i fud­ba­la, če­ti­ri pu­ta go­di­šnje mo­že­te da po­ku­ša­te da osvo­ji­te ne­ki gren slem. To vam da­je ve­ću šan­su, iako je tak­mi­če­nje sva­ke go­di­ne sve te­že i te­že. Ali, osje­ćam da imam još vre­me­na. Iskre­no, ako do­đem do 20. ti­tu­le, bi­će sjaj­no. Ako i pre­đem taj broj. Ali, i 19 ti­tu­la je sjaj­no, ta­ko­đe. Ni­kad ni­sam ni po­mi­šlja­la da ću sti­ći do 19. Osje­ćam da ži­vim svoj san i ne že­lim da se pro­bu­dim – ka­že Se­re­na. 
U po­sled­njih 26 mje­se­ci Se­re­na je na če­lu WTA li­ste bez pre­stan­ka i na Ro­lan Ga­ros sti­že kao pr­vi no­si­lac i sko­rom od 25 po­bje­da i jed­nog po­ra­za ove se­zo­ne. 
– Ima­la sam uspo­ne i pa­do­ve to­kom ka­ri­je­re, ali sam po­sled­njih go­di­na kon­stant­na. Od 2011. go­di­ne, ka­da sam po­če­la da se vra­ćam po­sli­je po­vre­de i bo­le­sti da­va­la sam uvi­jek sve od se­be, a ta­kav slu­čaj ni­je bio ra­ni­je u mo­joj ka­ri­je­ri – na­gla­ša­va ame­rič­ka te­ni­ser­ka. 
Kao i pro­šle go­di­ne naj­bo­lja cr­no­gor­ska te­ni­ser­ka Dan­ka Ko­vi­nić po­no­vo će igra­ti u glav­nom žre­bu Ro­lan Ga­ro­sa, ali ovog pu­ta bez kva­li­fi­ka­ci­ja i san joj je da na­pra­vi ko­rak vi­še i pre­sko­či pr­vu pre­pre­ku u vi­du is­ku­sne Slo­va­ki­nje Kla­re Ku­ka­lo­ve.
Tur­nir na te­re­ni­ma u Bu­lonj­skoj šu­mi po­či­nje da­nas u 11 ča­so­va, a vr­hu­nac i ve­li­ko fi­na­le mu­škog sin­gla na pro­gra­mu je sed­mog ma­ja.

D. Ka­tić

Srp­ski trio da­nas
na te­re­nu
Naj­bo­lja srp­ska te­ni­ser­ka Ana Iva­no­vić na Ro­lan Ga­ro­su pro­bi­ja led da­nas pro­tiv Ka­zah­stan­ke Ja­ro­sla­ve Šve­do­ve. Iva­no­vi­će­va, ko­ja je sed­mi no­si­lac na Otvo­re­nom pr­ven­stvu Fran­cu­ske, igra­će če­tvr­ti meč na te­re­nu Su­zan Len­glen, na ko­jem pro­gram po­či­nje u 11 sa­ti. Pr­vog da­na Otvo­re­nog pr­ven­stva Fran­cu­ske na te­ren će i Bo­ja­na Jo­va­nov­ski, ko­ja na te­re­nu broj tri igra pro­tiv Le­sje Cu­ren­ko iz Ukra­ji­ne, dru­gi meč po re­du. Du­šan La­jo­vić u mu­škom sin­glu igra pro­tiv Ar­gen­tin­ca Mak­si­ma Gon­za­le­sa na te­re­nu 17 tre­ći meč po re­du, a pro­gram star­tu­je ta­ko­đe od 11 ča­so­va.

Ti­tu­le za Ti­ma, Be­lu­či­ja, Sto­sur i Knap
Po­sled­nji pri­prem­ni tur­ni­ri za Ro­lan Ga­ros igra­ni su pro­šle ne­dje­lje u Ni­ci, Že­ne­vi, Stra­zbu­ru i Nir­nber­gu, a ti­tu­la­ma su se ju­če ra­do­va­li Bel­gi­ja­nac Do­mi­nik Tim, Bra­zi­lac To­maš Be­lu­či, Austra­li­jan­ka Sa­man­ta Sto­sur i Ita­li­jan­ka Ka­rin Knap.
Tim je osvo­jio pr­vi tro­fej u ka­ri­je­ri po­bi­je­div­ši u fi­na­lu u Ni­ci Ar­gen­tin­ca Le­o­nar­da Ma­je­ra sa 6:7, 7:5, 7:6, po­sli­je dva sa­ta i 48 mi­nu­ta ve­li­ke bor­be.
Pre­mi­jer­no iz­da­nje tur­ni­ra u Že­ne­vi pri­pa­lo je Be­lu­či­ju, ko­ji je nad­i­grao Por­tu­gal­ca Žo­a­oa So­u­su sa 7:6 , 6:4 i do­mo­gao se če­tvr­te kru­ne, Sto­sur je sti­gla do sed­mog na­slo­va u ka­ri­je­ri po­bi­je­div­ši u Stra­zbu­ru Fran­cu­ski­nju Ka­ta­ri­nu Mla­de­no­vić sa 3:6, 6:2, 6:3, a u ita­li­jan­skom fi­na­lu Nir­nber­ga sla­vi­la je Ka­rin Knap, ko­ja je bi­la bo­lja od Ro­ber­te Vin­či – 7:6, 4:6, 6:1 i pri­gr­li­la dru­gi pe­har.