Se­ri­jal o sprezi spor­ta i na­u­ke nsta­vlja­mo, a ovog utor­ka za na­še či­ta­o­ce go­vo­ri pro­fe­sor Fa­kul­te­ta za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje Uni­ver­zu­te­ta Cr­ne Go­re, pro­fe­sor dok­tor Ke­mal Idri­zo­vić. O do­stig­nu­ći­ma na­u­ke i spor­ta Idri­zo­vić za naše novine ka­že: - Ne­dav­no odr­ža­na 13. me­đu­na­rod­na na­uč­na kon­fe­ren­ci­ja „Tran­sfor­ma­ci­o­ni pro­ce­si u spor­tu“ sa­mo je po­tvr­di­la jed­nu stvar ko­ja je u na­uč­no-struč­nim kru­go­vi­ma ovog di­je­la Evro­pe već du­že po­zna­ta, a to je či­nje­ni­ca, da su na­uč­ne i struč­ne ak­tiv­no­sti, ko­je u kon­ti­nu­i­te­tu spro­vo­di Fa­kul­tet za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje, pre­po­zna­te od stra­ne naj­re­le­vant­ni­jih na­uč­nih adre­sa, kao naj­br­že i naj­kva­li­tet­ni­je raz­vi­ja­ju­ći cen­tar, od­no­sno gru­pa­ci­ja na­uč­nih rad­ni­ka na ovim pro­sto­ri­ma. Za­pra­vo, iako ve­o­ma mlad u svom tra­ja­nju, već sa­da se sa si­gur­no­šću mo­že is­ta­ći da je je­dan zna­ča­jan broj na­uč­nih cen­ta­ra pre­stig­nut, je­dan broj su­stig­nut, a pred njim su osta­li sa­mo oni naj­bo­lji.
Iako se ak­tu­el­nost ki­ne­zi­o­lo­gi­je, na ža­lost u na­šoj ze­mlji, ne pre­po­zna­je, ka­ko bi to mo­ra­lo bi­ti, re­zul­ta­ti ko­ji se po­sti­žu su za sva­ko di­vlje­nje. Fa­kul­tet za sport je po bro­ju za­po­sle­nih jed­na od naj­ma­njih je­di­ni­ca Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, me­đu­tim to ni­je pred­sta­vlja­lo pro­blem da se po na­uč­noj pro­duk­ci­ji ovaj fa­kul­tet na­đe me­đu na­uč­no naj­ak­tiv­ni­jim, ak­tiv­ni­jim od mno­go sta­ri­jih i po bro­ju za­po­sle­nih ne­u­po­re­di­vo ve­ćim fa­kul­te­ti­ma. Kva­li­tet kon­fe­ren­ci­je ko­ju or­ga­ni­zu­je, ča­so­pi­sa ko­ji iz­da­je, uče­šća i član­stva u naj­zna­čaj­ni­jim svjet­skim, sport­skim i zdrav­stve­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, kao i ni­vo­om me­đu­na­rod­ne i na­ci­o­nal­ne sa­rad­nje i dje­lat­no­sti, či­ne ga u ši­rem smi­slu na­uč­nog dje­lo­va­nja vje­ro­vat­no i naj­sta­bil­ni­jom ova­kvom in­sti­tu­ci­jom kod nas. Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih do­ka­za za ova­kvu tvrd­nju je i pri­su­stvo emi­nent­nih svjet­skih ki­ne­zi­o­lo­ga na po­sljed­njoj kon­fe­ren­ci­ji, ko­ji ite­ka­ko bi­ra­ju mje­sto na ko­jem će se po­ja­vi­ti. Bez ob­zi­ra na sve to, o ki­ne­zi­o­lo­gi­ji se kao na­u­ci u la­ič­kim kru­go­vi­ma u Cr­noj Go­ri mo­ra vi­še ču­ti i zna­ti. Na pri­mjer, ma­li je broj sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re ko­ji ima­ju in­for­ma­ci­ju da je to jed­no od naj­br­že raz­vi­ja­ju­ćih na­uč­nih po­lja u svi­je­tu, da je to na­u­ka na či­jim re­zul­ta­ti­ma naj­zna­čaj­ni­ja i naj­moć­ni­ja svjet­ska dru­štva za­sni­va­ju svo­je du­go­go­di­šnje stra­te­gi­je raz­vo­ja i do­mi­na­ci­je. Na pri­mjer, u SAD-u su još 1954. go­di­ne kroz jed­nu na­uč­nu stu­di­ju za­klju­či­li da im dje­ca u fi­zič­kom raz­vo­ju za­o­sta­ju za evrop­skom i ja­pan­skom dje­com, u to­me su na­šli i po­tvr­du po­je­di­nih na­la­za iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, a da­nas ima­ju naj­ra­zvi­je­ni­ji sport­ski si­stem u ško­la­ma na svi­je­tu i po pi­ta­nju sport­skih sti­pen­di­ja ne­ma­ju prem­ca. Ru­si­ja se već go­di­na­ma tru­di da ob­no­vi si­stem sport­skih ško­la ko­je su funk­ci­o­ni­sa­le sa­mo na ki­ne­zi­o­lo­škim sa­zna­nji­ma i ko­je su ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za ne­sta­le, a ru­ski sport uve­le u kri­zu ko­ja u ra­znim ob­li­ci­ma tra­je i da­nas. U Evro­pi se po­sljed­njih go­di­na sma­tra da naj­bo­lje škol­stvo od svih evrop­skih, a po po­je­di­nim auto­ri­ma i od svih ze­ma­lja na svi­je­tu, ima Fin­ska. Da li slu­čaj­no ili ne u Fin­skoj na de­set mu­ška­ra­ca i že­na plan­ski od­re­đe­no i pro­gram­ski de­fi­ni­sa­no vje­žba njih de­vet. Fin­ce još na­zi­va­ju vje­žba­ju­ćom na­ci­jom. U svi­je­tu je ogro­man broj pri­mje­ra, ko­ji po­ka­zu­ju, ka­ko u pro­svi­je­će­nim dru­štvi­ma ki­ne­zi­o­lo­zi po­ma­žu čak i u pri­vred­nom raz­vo­ju tih ze­ma­lja. Na ža­lost kod nas u Cr­noj Go­ri ni­je ta­ko. Po pre­ci­znim na­uč­nim sa­zna­nji­ma Cr­no­gor­ci kao na­rod spa­da­ju u dva do tri naj­vi­ša na­ro­da na svi­je­tu. Po ta­ko­đe pre­ci­znim na­la­zi­ma iz ki­ne­zi­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja u sva­kom go­di­štu ima­mo po ne­ko­li­ko olim­pij­skih me­da­lja ko­je na­ža­lost ni­ka­da ne­će bi­ti osvo­je­ne. Jed­na smo od ri­jet­kih bi­je­lih po­pu­la­ci­ja, ko­ja ve­o­ma spo­ro gu­bi po­ten­ci­ja­le li­mi­ti­ra­ju­ćeg ti­pa, ka­kvi su br­zin­ska, re­ak­tiv­na i re­ver­zi­bil­na sna­ga, a na­su­prot to­me, ta­kvih po­je­di­na­ca u cr­no­gor­skom spor­tu sko­ro i da ne­ma­mo. Ima­mo da­kle di­ja­mant­ske vri­jed­no­sti, ali one, ka­da je sport u pi­ta­nju, naj­če­šće osta­ju neo­t­kri­ve­ne. Me­đu mla­dim spor­ti­sti­ma ima­mo sve ma­nje mo­to­rič­ki ob­da­re­ne dje­ce, a me­đu op­štom po­pu­la­ci­jom, do­mi­ni­ra­ju vje­žba­či ko­ji to či­ne iz raz­lo­ga ko­ji su vi­še u do­me­nu ne­ga­tiv­nih so­ci­o­lo­ško-men­ta­li­tet­nih fe­no­me­na, a mno­go ma­nje u do­me­nu zdrav­stve­nih raz­lo­ga.
Ame­rič­ki si­stem ozdra­vlje­nja na­ci­je

Sa­rad­nja iz­me­đu nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja je pri­je­ko po­treb­na, ali po sa­mo jed­nom prin­ci­pu, i ni­ka­ko dru­ga­či­je, sva­ko­me za­da­tak i od­go­vor­nost u ono­me što naj­bo­lje zna i za šta je edu­ko­van, od­no­sno na­uč­no i struč­no ospo­so­bljen.
Da­nas ka­da na­ša ze­mlja te­ži evro­a­tlan­skim in­te­gra­ci­ja­ma, ni­je na od­met ne­što po­me­nu­ti. Ka­da je ame­rič­ki pred­sjed­nik, ču­ve­ni ge­ne­ral iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, Dvajt Aj­zen­ha­u­er sa­znao za re­zul­ta­te pret­hod­no po­nu­te na­uč­ne stu­di­je iz 1954. go­di­ne, od­mah je for­mi­rao in­sti­tu­ci­ju President`s Coyncil on Yoyth Fitness, ko­ja je kroz na­red­ne de­ce­ni­je do­šla do da­na­šnjeg ime­na President`s Coyncil on Fitness, Sports and Nutrition. Ovo pred­sjed­ni­ko­vo vi­je­će je za­slu­žno za eks­pan­zi­ju sve­ga onog što da­nas po­zna­je­mo pod ter­mi­ni­ma fit­ness i wellness, od­no­sno za in­du­stri­ju ko­ja je na­sta­la uz njih i na go­di­šnjem ni­vou sa­mo u SAD-u “obr­će” ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­jar­di do­la­ra.
Još jed­no ki­ne­zi­o­lo­ško is­tra­ži­va­nje da­je vr­lo in­te­re­sant­ne po­dat­ke za na­še dru­štvo. To su po­da­ci ne­dav­ne stu­di­je ko­ji go­vo­re da se u po­sljed­njih osam go­di­na, naj­bo­lja re­kla­ma ko­ju mo­že da ima jed­na evrop­ska ze­mlje, na­la­zi u or­ga­ni­za­ci­ji bi­ci­kli­stič­ke tr­ke u toj ze­mlji. Dok su na pri­mjer na­ši su­sje­di Hr­va­ti na to­me ve­o­ma ozbilj­no po­ra­di­li i po­kre­nu­li svo­ju tr­ku, mi smo na­šu uga­si­li, a za­ma­ja­va­li smo se ugo­šća­va­njem po­čet­nih eta­pa jed­nog od grand to­ur-ova, za ko­ji ni­smo ni zna­li, da li smo re­al­no kon­ku­rent­ni, fi­nan­sij­ski i bi­ci­kli­stič­kom tra­di­ci­jom mno­go moć­ni­jim ze­mlja­ma od na­še.
Na­u­kom pro­tiv
„ner­je­ši­vih
pro­ble­ma”

Go­di­na­ma ne rje­ša­va­mo pro­blem „ne­stan­ka“ sport­skih ta­le­na­ta na pre­la­sku iz ju­ni­or­skih u se­ni­or­sku ka­te­go­ri­ju. Čak i u po­je­di­nim struč­nim ko­men­ta­ri­ma ču­je­mo da je to ner­je­šiv pro­blem, što je pot­pu­no ne­tač­no. To čak i ni­je pro­blem, već in­ter­val u bi­o­lo­škom raz­vo­ju ko­ji ima svo­je za­ko­ni­to­sti, ko­je se mo­ra­ju zna­ti, a on­da ovog pro­ble­ma ne­će ni bi­ti. Na ža­lost u tim „ner­je­ši­vim pro­ble­mi­ma“ je če­sto ali­bi za gre­ške i pro­pu­ste, ko­ji bi se ri­je­ši­li uče­šćem spe­ci­ja­li­zo­va­nih ki­ne­zi­o­lo­ga u ra­du sport­skih klu­bo­va i or­ga­ni­za­ci­ja.
Sport i tje­le­sno vje­žba­nje, a sa­mim tim i zdrav­stve­ni sta­tus i vi­tal­nost cr­no­gor­skog čo­vje­ka i že­ne ne­ma bu­duć­nost bez na­uč­ne ak­tiv­no­sti ko­ju na naj­bo­lji na­čin i je­di­ni u Cr­noj Go­ri re­a­li­zu­je Fa­kul­tet za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje. U go­di­na­ma ko­je do­la­ze to će se sa­mo po­tvr­di­ti, a svi­ma ko­ji to­ga ni­su svje­sni, ili ne­ma­ju ade­kvat­ne in­for­ma­ci­je, neo­p­hod­no je što pri­je uka­za­ti na pra­vi put. Ako ko­jim slu­ča­jem kao dru­štvo ne kre­ne­mo na taj na­čin do­ži­vje­će­mo te­žak po­raz, ko­ji će zna­či­ti da će se us­pje­si cr­no­gor­skog spor­ta de­ša­va­ti če­šće na ni­vou in­ci­den­ta, a ne­u­po­re­di­vo ma­nje kao re­zul­tat du­go­roč­nih sport­skih stra­te­gi­ja, ko­je su je­di­ni pra­vi stan­dard.
V. Dr­lje­vić