Iako su do sada čak četiri puta, pehar namijenjen pobjedniku Kupa, donosili u Pljevlja, ovaj osvojen u desetom jubilarnom finalu, a petom u kom su akteri fudbaleri Rudara, nije podigao toliko euforije u gradu podno Golubinje. Sve je prije utakmice išlo na stranu domaćina i sve je bilo spremno za proslavu uz „plavo-bijele” konfete. Budućnost je bila favorit, ne samo zbog domaćeg terena, sjajne atmosfere stvorene za ovaj meč, već zbog toga što je klub sa najviše navijača u Crnoj Gori bio u mnogo boljoj formi nego najtrofejniji klub u državi. Međutim, pokazalo se da Rudar zna kako se pobjeđuje Budućnost i drugi put u tri sedmice slavio je protiv Podgoričana. Za raziliku od prvenstvene utakmice, u meču sezone ključ pobjede bila je odbrana i Miloš Radanović. Sve što se tokom igre dešavalo pod Goricom zasjenila je penal serija i njen finiš u kome je golman Pljevljaka odbranio dva i postigao jedan gol sa bijele tačke.
– I kada je Ljuljanović odbranio šut Alića, bio sam ubijeđen da će pehar stići u naše ruke. U glavi mi je bila samo jedna slika kako trčim prema saigračima, našim navijačima i ka sinu Balši, koji je plakao kada sam promašio penal protiv Mornara. I sada smo plakali, ali od sreće. Išao sam na „čitanje“ čekao sam i kada sam odbranio prvi penal, bio sam siguran da ću i drugi. Moram da priznam da uopšte nisam imao ideju kako da šutiram penal, išao sam na sreću i uspjelo je – počeo je priču Radanović, a od preksinoć fudbalski car Pljevalja, ministar odbrane najsjevernijeg grada u Crnoj Gori i sigurno najomiljeniji među svojim sugrađanima.
– Kada sam dolazio na stadion mislio sam brzo ću, ali me je preko sto ljudi, znanih i neznanih, zaustavilo i čestitalo. Tek sam sada vidio koliko sam radosti donio mojim sugrađanima. Uvijek sam bio ponosam što sam Pljevljak, što mi je Rudar matični klub, ali nikada kao preksinoć. Oko 200 naših navijača na kraju utakmice radovalo se svim srcem. Bodrili su nas od početka i na kraju su zaslužili da ima damo pehar nakon svečane dodjele. Ipak, moram da naglasim na izuzetno korektan doček od strane Budućnosti, korektno ponašanje tokom i poslije utakmice. Čestitao nam je veliki broj navijača Budućnosti. Dobro bilo je tu, od jedne grupe, prozivki na moj račun, ali i oni su bili dio spektakla. Uostalom, Budućnost je veliki klub koji ima šampionske manire, a FSCG se potrudio da sve protekne u najboljem redu.
Iako je duboko u četvrtoj deceniji kaže da mu još uvijek ne nedostaje motiva za bavljenje fudbalom.
– Jedva čekam da se ponovo okupimo za sedam dana i počnemo pripreme za Evropu. Kada ste član najtrofejnijeg kluba u Crnoj Gori jednostavno tako morate da razmišljate. Bez Rudara niko od nas ne bi osvojio ove trofeje, ne bio bio kompletan igrač. Fudbal je timski sport i oni koji sebe stave iznad ekipe, iako su izuzetno talentovani, brzo završe svoje karijere. Ja sam bio u prvom planu u finalu Kupa, ali svi smo dali svoj doprinos da dođemo do finala i zbog toga ne mislim da sam ja najzaslužniji za ovaj uspjeh – zaključio je Miloš Radanović.
M.P.
6 trofeja je u proteklih deset godina osvojio Rudar i po tome je najtrofejniji Fudbalski klub u Crnoj Gori. Pljevljaci su dva puta bili šampioni (2010. i 2015) i četiri puta osvajači Kupa (2007, 2010, 2011, 2016).
Ljuljanović: Sreća okrenula leđa
Nadali su se fudbaleri Budućnosti trofeju u Kupu, vjerovali su da mogu do njega, ali u penal ruleti nisu imali sreće. Da promašena jedanasterca presudila su konačnog pobjednika...
– Svakako da ostaje velika žal, što nismo uspjeli da osvojimo trofej koji bi za nas u ovom trenutku mnogo značio. Mislim da su se u finalu našle dvije najbolje ekipe u ligi. O samoj utakmici ne treba trošiti puno riječi, obje ekipe ušle su sa dozom opreza, što se moglo vidjeti i po šansama... U penal seriji, Rudar je pokazao veliko iskustvo i ovom prilikom želim da im čestitam osvojeni trofej. Jednostavno, faktor sreće nije bio na našoj strani. Nama ostaje da što prije zaboravimo ovu utakmicu i da se skoncentrišemo za predstojeće utakmice koje nas očekuju u Evropi – rekao je Damir Ljuljanović, golman Budućnosti.M.p.
)){kind=small}
