Or­ga­ni­zo­va­nje Evrop­skog pr­ven­stva za ka­de­te u Pod­go­ri­ci po­ka­za­lo se kao pun po­go­dak. Na­rav­no, za ta­kav ras­plet lo­gi­sti­ka je da­la zna­ča­jan do­pri­nos, ali da ni­je bi­lo sjaj­nih re­pre­zen­ta­ti­va­ca Cr­ne Go­re, sve bi se to br­zo za­bo­ra­vi­lo. Ova­ko, iza­bra­ni­ci Mla­de­na Osto­ji­ća su u pret­hod­nih de­se­tak da­na pri­re­di­li div­ne tre­nut­ke, kru­ni­sa­ne sre­br­nom me­da­ljom, za ko­ju se za­i­sta mo­že re­ći da je zlat­nog sja­ja. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je pred po­če­tak šam­pi­o­na­ta bio za­cr­tan op­sta­nak, da su do fi­na­la sa­vla­da­ne ko­šar­ka­ške ve­le­si­le po­put Špa­ni­je, Ita­li­je, Li­tva­ni­je i Sr­bi­je, što ovom re­zul­ta­tu da­je spe­ci­fič­nu te­ži­nu. Po­go­to­vo što je iz­bo­re­na i vi­za za Svjet­sko pr­ven­stvo u Ar­gen­ti­ni.
– Ne­iz­mjer­no sam po­no­san na ove mom­ke. Ima­li smo de­vet ko­šar­ka­ša iz ka­det­ske li­ge Cr­ne Go­re, ko­ji­ma je ovo bio pr­vi iz­la­zak na me­đu­na­rod­nu sce­nu. Na­pra­vi­li smo ve­li­ki re­zul­tat u ja­koj kon­ku­ren­ci­ji. Si­gur­no je da ovo tre­ba da pred­sta­vlja pod­strek svim mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma u Cr­noj Go­ri. Re­kao sam ovim mom­ci­ma na ra­stan­ku da do lje­ta kva­li­tet­no i na­por­no ra­de i da bu­du još bo­lji igra­či ka­da do­đu na pri­pre­me za Svjet­sko pr­ven­stvo, skrom­no je po­ru­čio tvo­rac isto­rij­skog uspje­ha Mla­den Osto­jić.
Iako su u fi­na­lu osta­vi­li sr­ce na par­ke­tu, ni­su mo­gli pre­ko Fran­cu­za do zla­ta. Sku­po su pla­ti­li start­nih 6-7 mi­nu­ta, u ko­ji­ma su go­sti ste­kli 20 po­e­na pred­no­sti.
– Tre­ba bi­ti re­a­lan i re­ći da smo mi ima­li pri­lič­no skra­ćen ro­ster, u ko­jem su dva-tri igra­ča bi­li no­si­o­ci, a osta­li im la­vov­ski po­ma­ga­li. Uz to, od­i­gra­li smo se­dam utak­mi­ca u de­vet da­na i sti­gao nas je umor. Že­lja ni­je bi­la spor­na. Ovi mom­ci su iza­šli da do­bi­ju meč. Po­sli­je utak­mi­ce sam ih tje­šio da ne bu­du tu­žni po­što su već na­pra­vi­li iz­van­re­dan re­zul­tat. Po­no­vo su po­ka­za­li ka­rak­ter. Ma­lo je eki­pa ko­je bi po­sli­je mi­nus 20 u pr­voj če­tvr­ti­ni uspje­le da se vra­te u meč i za­pri­je­te. Me­đu­tim, ni­je bi­lo sna­ge. Uz to smo igra­li pro­tiv iz­u­zet­no ja­kog pro­tiv­ni­ka. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da ve­ći­na fran­cu­skih re­pre­zen­ta­ti­va­ca ci­je­lu go­di­nu na­stu­pa za­jed­no, da su uigra­ni­ji i da ima­ju ne­ko­li­ko NBA po­ten­ci­ja­la. Mi smo ih uz po­moć pu­bli­ke, ko­ja nas je stal­no di­za­la, sti­gli, ali ni­smo mo­gli vi­še.
Do­stig­nu­će ka­det­ske re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re dje­lu­je kao baj­ka. Eki­pa ko­ja je u pri­prem­nom pe­ri­o­du iz­gu­bi­la ne­ko­li­ko utak­mi­ca i ko­ju ni­ko ni­je ubra­jao ni u ši­ri spi­sak fa­vo­ri­ta, to­kom šam­pi­o­na­ta je ra­sla i do­bi­ja­la iden­ti­tet.
– Mi­slim da je pre­lom­na bi­la utak­mi­ca sa Špa­ni­jom. Gu­bi­li smo 16 po­e­na raz­li­ke u pr­vom po­lu­vre­me­nu, ali smo uz po­moć pu­bli­ke uspje­li da pre­o­kre­ne­mo i do­bi­je­mo utak­mi­cu. Ta­da su igra­či vi­dje­li da mo­gu do­sta, a i na­vi­ja­či su to pre­po­zna­li. Mo­ra­ča je po­če­la da se pu­ni, a osta­lo je za isto­ri­ju. Mo­ram da is­tak­nem iz­van­red­nu pu­bli­ku, ko­ja je sport­ski na­vi­ja­la i ko­ja po­zna­je ko­šar­ku. I FI­BA je bi­la pre­za­do­volj­na či­ta­vim šam­pi­o­na­tom. Što se ti­če mo­ma­ka, ja­sno je da ima­ju ka­rak­ter, a što se ti­če kva­li­te­ta o to­me će­mo pri­ča­ti za ko­ju go­di­nu. Još su mla­di i ne vo­lim da dje­cu već sa­da pro­cje­nju­jem. Va­žno je da u na­red­nom pe­ri­o­di ra­de po­šte­no, is­ta­kao je Osto­jić.
Cr­na Go­ra je Evrop­sko pr­ven­stvo za­vr­ši­la sa sko­rom 5-2. Sa­vla­da­ne su re­pre­zen­ta­ci­je Šved­ske, Špa­ni­je, Ita­li­je, Li­tva­ni­je i Sr­bi­je, dok su pre­tr­pje­li po­ra­ze od Le­to­ni­je i Fran­cu­ske.
N.Z.

To­ma­še­vić is­ti­če ko­lek­tiv

Je­dan od igra­ča ko­ji su obi­lje­ži­li Evro­ba­sket u Pod­go­ri­ci je Bo­jan To­ma­še­vić. Pam­ti se nje­go­va troj­ka pro­tiv Špa­ni­je, od­lič­na par­ti­ja u fi­na­lu, ali i osta­le utak­mi­ce. To mu je i do­ni­je­lo mje­sto u naj­bo­ljoj pe­tor­ci šam­pi­o­na­ta (u ko­ju je iz Cr­ne Go­re ušao i Ste­fan Vla­ho­vić).
–To pred­sta­vlja ve­li­ko pri­zna­nje za me­ne, ali i za ci­je­li tim, po­što bez po­mo­ći sa­i­gra­ča ne bih mo­gao ni­šta da po­stig­nem. Od ove ge­ne­ra­ci­je ni­ko ni­je oče­ki­vao vr­hun­ski re­zul­tat, ali mi smo ra­di­li i do­ka­za­li svi­ma da mo­že­mo pu­no.
Iako im je u fi­na­lu sa Fran­cu­skom iz­ma­klo zla­to, cr­ve­ni ne­ma­ju za čim da ža­le.
– Ma­lo smo ih pot­ci­je­ni­li na star­tu. Za raz­li­ku od nas, Fran­cu­zi su ušli u meč vr­lo ja­ko, iz­ne­na­di­li nas i ste­kli ve­li­ku raz­li­ku. Ka­sni­je smo po­ka­za­li da mo­že­mo da igra­mo s nji­ma, uspje­li smo da ih stig­ne­mo, ali ni­smo ima­li sna­ge za pre­o­kret.
Po­sli­je ova­kvog šam­pi­o­na­ta, To­ma­še­vić će i u svoj Cr­ve­noj zve­zdi ima­ti po­se­ban sta­tus.
– Vje­ro­vat­no ću do­bi­ti vi­še slo­bo­de u igri, ali to ni­je naj­bit­ni­je. U Cr­ve­noj zve­zdi mi je od­lič­no. Ra­dim do­bro, na­pre­du­jem i oče­ku­jem da se jed­nog da­na iz­bo­rim i za sta­tus pr­vo­tim­ca.