Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić pi­sao je ge­ne­ral­nom se­kre­ta­ru UN Ban Ki­mu­nu po­vo­dom na­mje­re Ko­so­va da po­sta­ne čla­ni­ca Une­ska. U pi­smu, ka­ko pre­no­si RTS, pi­še da Sr­bi­ja ni­je pro­mi­je­ni­la svo­ju po­zi­ci­ju u od­no­su na sta­tus po­kra­ji­ne, iako se su­o­ča­va sa za­htje­vi­ma i na­sto­ja­nji­ma Pri­šti­ne da se uklju­či u rad me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja iz­van kon­tek­sta do­go­vo­ra o re­gi­o­nal­nom pred­sta­vlja­nju i sa­rad­nji.
-To je za Sr­bi­ju ne­pri­hva­tlji­vo, is­ta­kao je Da­čić i kao po­sled­nji ta­kav pri­mjer na­veo na­sto­ja­nja Ko­so­va ka član­stvu u Une­sku.
-Ko­so­vo kao te­ri­to­ri­ja, shod­no va­že­ćoj i oba­ve­zu­ju­ćoj Re­zo­lu­ci­ji SB UN 1244 (1999.), pod upra­vom Uje­di­nje­nih na­ci­ja, u kom kon­tek­stu se ne mo­že sma­tra­ti dr­ža­vom kao su­bjek­tom me­đu­na­rod­nog pra­va, ne mo­že se sa­mim tim kva­li­fi­ko­va­ti ni za pri­jem u Une­sko- na­veo je Da­čić.
On je is­ta­kao da bi u tom smi­slu sva­ko dru­ga­či­je po­sta­vlja­nje pre­ma raz­ma­tra­nju pi­ta­nja član­stva Ko­so­va u Une­sku pred­sta­vlja­lo ig­no­ri­sa­nje, od­no­sno po­vre­du prav­nih pra­vi­la na­sta­lih pod okri­ljem UN ra­di oču­va­nja me­đu­na­rod­nog mi­ra i bez­bjed­no­sti.
Šef srp­ske di­plo­ma­ti­je i pot­pred­sjed­nik vla­de je, u svo­je ime i u ime Vla­de Sr­bi­je, is­ta­kao za­hval­nost za na­po­re ko­je Uje­di­nje­ne na­ci­je ula­žu ka­ko bi se oču­va­li mir i bez­bjed­nost na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Na­gla­sio je da je Sr­bi­ja u pot­pu­no­sti po­sve­će­na di­ja­lo­gu ko­ji se, uz po­sre­do­va­nje Evrop­ske uni­je, vo­di iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne.
-U okvi­ru tog pro­ce­sa pred­sto­je va­žni po­li­tič­ki i eks­pert­ski raz­go­vo­ri u ve­zi sa za­šti­tom imo­vi­ne Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i spo­me­ni­ka srp­ske kul­tu­re na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je- ob­ja­snio je Da­čić.
On je pod­sje­tio je da je je­dan od uslo­va za pri­jem u bi­lo ko­ju me­đu­na­rod­nu or­ga­ni­za­ci­ju spo­sob­nost i vo­lja da se is­pu­nja­va­ju oba­ve­ze ko­je pro­iz­la­ze iz član­stva, a da je za Une­sko od pri­mar­ne va­žno­sti oču­va­nje kul­tur­ne ba­šti­ne na od­re­đe­noj te­ri­to­ri­ji.
-Na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji se u du­gom vre­men­skom pe­ri­o­du kon­ti­nu­i­ra­no i si­ste­mat­ski uni­šta­va srp­ska kul­tur­na ba­šti­na, na­gla­sio je Da­čić.
On je is­ta­kao da su srp­ski ma­na­sti­ri, cr­kve i osta­li vjer­ski i kul­tur­no-isto­rij­ski objek­ti me­ta na­pa­da na Ko­sme­tu – da je od ju­na 1990. go­di­ne, do da­nas, na­pad­nu­to 236 cr­ka­va, ma­na­sti­ra i dru­gih obje­ka­ta u vla­sni­štvu Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, kao kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­ni­ci od ko­jih 61 ima sta­tus spo­me­ni­ka kul­tu­re, a 18 su od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za dr­ža­vu Sr­bi­ju.
-Uni­šte­na su 174 ver­ska objek­ta i 33 kul­tur­no-isto­rij­ska spo­me­ni­ka i po­kra­de­no vi­še od 10.000 iko­na i dru­gih pred­me­ta. Uni­šten je ili ošte­ćen 5.261 nad­grob­ni spo­me­nik, na 256 srp­skih gro­ba­lja, a na vi­še od 59 ne po­sto­ji ni­je­dan či­tav spo­me­nik.
Ova bol­na svje­do­če­nja me na­vo­de da se za­pi­tam je­su li ovo ar­gu­men­ti ko­ji pre­po­ru­ču­ju Ko­so­vo za član­stvo u or­ga­ni­za­ci­ji či­ja je mi­si­ja da po­ma­že za­šti­tu i oču­va­nje svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne- na­veo je Da­čić u pi­smu.
On je pod­sje­tio i da se u ko­sov­skom par­la­men­tu če­ka na usva­ja­nje za­ko­na o kul­tur­nom na­sle­đu, ko­jim se ne­gi­ra pri­vat­no vla­sni­štvo SPC nad ma­na­sti­ri­ma i cr­kva­ma, uz obra­zlo­že­nje da je to sve imo­vi­na “dr­ža­ve Ko­so­vo”.
Za­htjev Ko­so­va za član­stvo u Une­sku, ka­ko na­vo­di RTS, još ni­je sti­gao u se­kre­ta­ri­jat te or­ga­ni­za­ci­je, ali je­ste po­slat i to pre­ko Un­mi­ka. Od za­htje­va do član­stva u Une­sku, Pri­šti­na ima ne­ko­li­ko pre­pre­ka. Od Un­mi­ka, za­htjev Ko­so­va mo­ra sti­ći do ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra, a po­tom i iz­vr­šnog sa­vje­ta Une­ska, ko­ji gla­sa­njem od­lu­ču­je ho­će li se o tom za­htje­vu iz­ja­šnja­va­ti i ge­ne­ral­na kon­fe­ren­ci­ja u no­vem­bru.
Am­ba­sa­dor Sr­bi­je pri Une­sku Dar­ko Ta­na­sko­vić re­kao je da je za pred­log za sta­vlja­nje na dnev­ni red po­treb­na pro­sta ve­ći­na pri­sut­nih čla­ni­ca iz­vr­šnog sa­vje­ta, od­no­sno dr­ža­va ko­je su gla­sa­le.
-Sa­stav iz­vr­šnog sa­vje­ta Une­ska je ta­kav da je od 58 dr­ža­va, ko­li­ko ima, 33 pri­zna­lo ne­za­vi­snost Ko­so­va, što bi zna­či­lo da ma­te­ma­tič­ki gle­da­no zna­či da ta­kav za­htjev ima šan­se da do­bi­je ve­ći­nu na iz­vr­šnom sa­vje­tu- na­veo je Ta­na­sko­vić.
Ako bi se ta­kav sce­na­rio do­go­dio, za član­stvo Ko­so­va na ge­ne­ral­noj skup­šti­ni mo­ra­lo bi da se iz­ja­sni dvi­je tre­ći­ne ze­ma­lja. U no­vim okol­no­sti­ma je, sa­vje­tu­ju ana­li­ti­ča­ri, va­žno da se spo­ra­zu­mom u Bri­se­lu po­tvr­di me­ha­ni­zam auto­no­mi­je SPC. Ta­ko bi se, ka­žu, sa­ču­va­lo svje­do­čan­stvo i pro­šlo­sti i sa­vre­me­no­sti.
-Sr­bi­ja će se sva­ka­ko su­prot­sta­vi­ti i bo­ri­ti pro­tiv sa­me ide­je da Ko­so­vo i Me­to­hi­ja po­sta­ne član Une­ska, a di­plo­ma­ti­ja će po­zva­ti i svo­je pri­ja­te­lje da po­mog­nu da se sa­ču­va isto­rij­ska isti­na, iz­ja­vio je u Pri­zre­nu mi­ni­star ra­da Alek­san­dar Vu­lin.
Vu­lin je, po­sle li­tur­gi­je u ma­na­sti­ru Sve­tih ar­han­ge­la u Pri­zre­nu, re­kao da 17. mart ni­je za­bo­ra­vljen i da bi oni ko­ji su spa­li­li Bo­go­ro­di­cu Lje­vi­šku, de­se­ti­ne srp­skih cr­ka­va, sa­da že­lje­li da se pred­sta­ve kao ču­va­ri na­sle­đa Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
-Mo­žda bi­smo lak­še po­vje­ro­va­li u to, da ni­su pa­li­li srp­ske cr­kve i da ni­su od­sje­kli gla­vu ocu Ha­ri­to­nu i da ni­je bi­lo 17. mar­ta, ova­ko ne­će­mo. Une­sko ne smi­je i ne mo­že da pri­hva­ti da je Vi­so­ke De­ča­ne gra­dio bi­lo ko, osim srp­skog na­ro­da i Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve- po­ru­čio je Vu­lin.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, svi mo­ra­ju da se pod­sje­te da je jed­na od pr­vih od­sje­če­nih hri­šćan­skih gla­va bi­la gla­va oca Ha­ri­to­na i da za tom gla­vom ni Evro­pa, ni svi­jet ni­su pla­ka­li.
-Ni­ko se ni­je sje­tio da obi­lje­ži nje­go­vu smrt, tu stra­ho­tu i tra­ge­di­ju ko­ja se, u li­cu islam­ske dr­ža­ve, vra­ća či­ta­vom svi­je­tu. Zlo na ko­je je Sr­bi­ja upo­zo­ra­va­la i ko­je je srp­ski na­rod tr­pio na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da­nas pri­je­ti či­ta­vom svi­je­tu i bi­lo bi do­bro da se slu­ša­ju Sr­bi ka­da go­vo­re o zlu, za­to što su se sva­kom zlu su­prot­sta­vi­li, pre­po­zna­li i po­bi­je­di­li ga- re­kao je Vu­lin.
M.Nj.- (RTS)


Gdje ne­ma cr­kve, ne­ma ni Sr­ba

Vu­lin je is­ta­kao da je ko­nak ma­na­sti­ra Sve­tih ar­han­ge­la u Pri­zre­nu, ko­ji je iz­gra­đen i za­vr­šen, pr­va cje­lo­vi­ta ob­no­va hra­ma još od tur­skog ra­za­ra­nja Du­ša­no­ve za­du­žbi­ne.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ta­mo gdje ne­ma srp­ske cr­kve, gdje ni­je sa­ču­van ma­na­stir, gdje ne­ma sve­šte­ni­ka, ne­ma ni Sr­ba.
-Ta­mo gdje ni­smo uspje­li da sa­ču­va­mo svo­ju re­li­gi­ju, ni­smo uspje­li da sa­ču­va­mo ni svoj na­rod- po­ru­čio je Vu­lin, pod­sje­tiv­ši da je ma­na­stir Sve­tih ar­han­ge­la stra­dal­no mje­sto, ko­je je i do­dat­no uni­šte­no 17. mar­ta.


Kr­še­nje Re­zo­lu­ci­je SB UN

Da­čić je na­veo da sva­ko raz­ma­tra­nje za­htje­va za pri­jem Ko­so­va u Une­sko ne sa­mo što bi pred­sta­vlja­lo kr­še­nje Re­zo­lu­ci­je Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN 1244 već bi ima­lo i iz­ra­zi­to ne­ga­ti­van uti­caj na di­ja­log ko­ji je u de­li­kat­noj fa­zi.
-Ono bi fak­tič­ki one­mo­gu­ći­lo da se i o srp­skoj kul­tur­noj ba­šti­ni po­stig­ne obo­stra­no pri­hva­tlji­v dogovor. Su­vi­šno je i po­me­nu­ti da je ri­ječ o jed­nom od, za na­šu stra­nu, naj­o­sje­tlji­vi­jih po­pu­šta­nja, s ob­zi­rom na to da se ra­di o na­šem kul­tur­nom i re­li­gij­skom na­sle­đu iz­u­zet­ne du­hov­ne i ci­vi­li­za­cij­ske vri­jed­no­sti ko­je da­ti­ra još iz 11. vi­je­ka- ob­ja­snio je Da­čić.


Kva­zi­dr­ža­va ne mo­že u Une­sko

Am­ba­sa­dor Sr­bi­je pri Une­sku Dar­ko Ta­na­sko­vić ob­ja­šnja­va da srpsko kul­tur­no na­sle­đe ne bi po­sta­lo ko­sov­sko, ali bi se vo­di­lo kao srp­ska ba­šti­na na te­ri­to­ri­ji Ko­so­va, kao čla­ni­ce Une­ska.
-Sma­tra­mo da Ko­so­vo ni­je dr­ža­va, da ne­ma me­đu­na­rod­noprav­ni su­bjek­ti­vi­tet i u tom smi­slu se za­la­že­mo da tu stvar i do­ka­že­mo. Ula­že­mo pri­je sve­ga di­plo­mat­ska sred­stva ube­đi­va­nja i ob­ja­šnja­va­nja stra­nim part­ne­ri­ma od­no­sno dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma Une­ska da bi i iz prav­nih i po­li­tič­kih i kul­tur­nih bi­lo ne­pri­mje­re­no da ova kva­zidr­ža­va, od­no­sno en­ti­tet po­sta­ne član Une­ska- is­ta­kao je Ta­na­sko­vić.