Pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić po­zvao je ju­če dr­ža­ve čla­ni­ce EU da objek­tiv­no sa­gle­da­ju ulo­gu i za­slu­ge Sr­bi­je u svim zbi­va­nji­ma na Bal­ka­nu i Evro­pi. On je re­kao da je uvjeren ka­ko je vrijeme za otva­ra­nje pr­vih po­gla­vlja i da se na­da da će u naj­sko­ri­je vri­je­me Sa­vjet EU do­ni­je­ti ta­kvu od­lu­ku.
Obra­ća­ju­ći se mi­ni­stri­ma spolj­nih po­slo­va EU i dr­ža­va kan­di­da­ta za član­stvo u Luk­sem­bur­gu, Da­čić je pod­sje­tio na pe­ri­od za na­ma u ko­jem je, ka­ko je re­kao, bi­lo ne­ko­li­ko ve­o­ma po­zi­tiv­nih do­ga­đa­ja, ko­ji su­ još jed­nom po­tvr­di­li opre­dje­lje­nje Sr­bi­je i pra­vac ko­jim se ona, ali i či­tav za­pad­ni Bal­kan, kre­ću.
-Pot­pi­si­va­njem če­ti­ri spo­ra­zu­ma u Bri­se­lu ri­je­še­na su ne­ka od naj­va­žni­jih pi­ta­nja ve­za­nih za sva­ko­dnev­ni ži­vot, pri­je sve­ga Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Vje­ru­jem da su ovi spo­ra­zu­mi ve­o­ma bit­ni i za ukup­nu sta­bil­nost re­gi­o­na- re­kao je Da­čić.
Pod­sje­tio je i na uspje­šno okon­čan ovo­go­di­šnji Sa­mit o za­pad­nom Bal­ka­nu, na ko­me je po­tvr­đe­na po­sve­će­nost li­de­ra re­gi­o­na po­mi­re­nju i sa­rad­nji, evrop­skim vri­jed­no­sti­ma i re­a­li­za­ci­ji ne­kih od naj­va­žni­jih pro­je­ka­ta ko­ji pred­sta­vlja­ju za­jed­nič­ki in­te­res.
-Na­ža­lost, pred na­ma se na­la­zi i ne­ko­li­ko te­ma ko­je iza­zi­va­ju za­bri­nu­tost i ko­je tra­že da se svi ve­o­ma ozbilj­no, in­ten­ziv­no i br­zo an­ga­žu­je­mo. Po­sle broj­nih tra­ge­di­ja mi­gra­na­ta ko­je su de­si­le, ne­mo­gu­će je, ka­ko je ka­zao, ne uvi­dje­ti naj­hit­ni­ju po­tre­bu da svi za­jed­no od­go­vor­no i ener­gič­no pri­stu­pi­mo rje­ša­va­nju go­ru­ćeg, vje­ro­vat­no naj­ve­ćeg, pro­ble­ma Evro­pe i nje­nog okru­že­nja. Sr­bi­ja je jed­na od ze­ma­lja ko­ja je na uda­ru ve­li­kog ta­la­sa mi­gra­na­ta iz ra­tom za­hva­će­nih pod­ruč­ja. Na­šli smo se na glav­noj ru­ti se­o­ba, na spe­ci­fič­noj po­zi­ci­ji iz­me­đu dr­ža­va čla­ni­ca EU. Mi­gran­ti ne­ma­ju dru­gog na­či­na da kop­ne­nim pu­tem uđu u Sr­bi­ju, osim da pri­je to­ga pre­đu pre­ko te­ri­to­ri­je EU, ko­ja je na­kon to­ga opet ve­ći­ni glav­ni cilj kre­ta­nja- uka­zao je Da­čić.
Is­ta­kav­ši isto­rij­sku ulo­gu re­gi­o­na Bal­ka­na kao ras­kr­šću i epi­cen­tru de­ša­va­nja, Da­čić je re­kao da Sr­bi­ja na­ža­lost ima ve­li­ka i bol­na is­ku­stva sa iz­bje­gli­ca­ma, in­ter­no ra­se­lje­nim li­ci­ma i se­o­ba­ma.
-U Sr­bi­ji bo­ra­vi 44.000 iz­bje­gli­ca iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, o ko­ji­ma se bri­ne­mo već dvi­je de­ce­ni­je, a od 220.000 in­ter­no ra­se­lje­nih li­ca, ko­ja su na­pu­sti­la KiM po­sle 1999. go­di­ne, svo­jim do­mo­vi­ma se vra­ti­lo sa­mo 1,9 od­sto - na­veo je Da­čić.
Uka­zao je da ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da Sr­bi­ja, pri­je sve­ga, ima oba­ve­zu pre­ma nji­ma, jer taj pro­blem, ka­ko je re­kao, ni­je ma­nji od pro­ble­ma mi­gra­na­ta sa Bli­skog is­to­ka i iz Afri­ke.
-Me­đu­tim, da­na­šnja si­tu­a­ci­ja i či­nje­ni­ca da je od po­čet­ka ove go­di­ne do kra­ja av­gu­sta dr­žav­nu gra­ni­cu Sr­bi­je ile­gal­no pre­šlo pre­ko 120.000 lju­di, od ko­jih je na­mje­ru da za­tra­ži azil u Sr­bi­ji is­ka­za­lo ne­što ma­nje od 108.000 li­ca za nas pred­sta­vlja no­vu, ve­o­ma kom­plek­snu, vr­stu iza­zo­va - re­kao je Da­čić. (Tan­jug)


Te­ret ve­li­ki, ka­pa­ci­te­ti ma­li

Da­čić je po­ja­snio da je do­sad sa­mo 500 mi­gra­na­ta za­i­sta pod­ni­je­lo za­htjev za azil, što ni­je za ču­đe­nje, jer nji­ho­va de­sti­na­ci­ja ni­je Sr­bi­ja, već dr­ža­ve čla­ni­ce EU iz za­pad­ne i sje­ver­ne Evro­pe.
-Po­stu­pa­nje Sr­bi­je pre­ma ovim lju­di­ma na­i­la­zi na po­zi­tiv­ne ocje­ne Evrop­ske uni­je, jer se pre­ma nji­ma od­no­si­mo na na­čin ko­ji je u pot­pu­no­sti u skla­du sa evrop­skim i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma, kon­sta­to­vao je Da­čić, is­ta­kav­ši da Sr­bi­ja ova­kav obi­man te­ret ne mo­že da no­si sa­ma, jer za ta­ko ne­što ne­ma ka­pa­ci­te­ta - ni smje­štaj­nih, ni ljud­skih, ni fi­nan­sij­skih.