Kod spo­me­ni­ka Žr­tva­ma ge­no­ci­da u Dru­gom svjet­skom ra­tu na Sta­rom saj­mi­štu obi­lje­žen je Dan sje­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta, ge­no­ci­da i dru­ge žr­tve fa­ši­zma, a mi­ni­star prav­de Ni­ko­la Se­la­ko­vić po­ru­čio je da je oba­ve­za da se isti­nom su­prot­sta­vlja­mo te­žnja­ma re­vi­zi­je isto­ri­je i iz­vr­ta­nja či­nje­ni­ca. Gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da Si­ni­ša Ma­li po­ru­čio je da će se u na­red­nom pe­ri­o­du ste­ći uslo­vi za po­če­tak ure­đe­nja Sta­rog saj­mi­šta.
Na ce­re­mo­ni­ji ko­ja ujed­no obi­lje­ža­va i 71 go­di­nu od osni­va­nja naj­stra­šni­jeg konc lo­go­ra u usta­škoj NDH, mi­ni­star Se­la­ko­vić je is­ta­kao da sje­ća­nja na žr­tve i oku­plja­nja po­put ovog na Sta­rom saj­mi­štu pred­sta­vlja­ju ga­ran­ci­ju da se ge­no­cid ne­će po­no­vi­ti.
– Če­ka nas još po­sla, mno­go­broj­na stra­ti­šta tre­ba kon­zer­vi­ra­ti i na do­sto­jan na­čin obi­lje­ži­ti – iz­grad­nja mu­ze­ja Ho­lo­ka­u­stu i ge­no­ci­du u Dru­gom svjet­skom ra­tu i oba­ve­za da se ši­re­njem isti­ne su­prot­sta­vlja­mo te­žnja­ma re­vi­zi­je isto­ri­je i iz­vr­ta­nja či­nje­ni­ca i bor­ba pro­tiv po­vam­pi­re­nog na­ci­zma i usta­štva – re­kao je Se­la­ko­vić.
Mi­ni­star je na­po­me­nuo da su ta­kva mje­sta svje­do­čan­stvo naj­ru­žni­jih pe­ri­o­da pro­šlo­sti, ali i mje­sta gdje tre­ba da do­vo­di­mo dje­cu i pri­ča­mo im ko­li­ko ži­vot mo­že da bu­de uža­san ako se ne na­u­če lek­ci­je iz pro­šlo­sti i ko­li­ko mo­že bi­ti be­smi­slen ako ga ne usmje­ri­mo ka bu­duć­no­sti.
– Srp­ski i je­vrej­ski na­rod po­ve­zu­je isto­ri­ja za­jed­nič­kog ži­vo­ta, sud­bi­nu im ve­že i sud­bi­na rom­skog na­ro­da, ali ni­šta ni­je učvr­sti­lo pri­ja­telj­stvo kao pe­ri­od za­jed­nič­kog stra­da­nja i bor­be za slo­bo­du – re­kao je Se­la­ko­vić.
Se­la­ko­vić je pod­sje­tio da su lo­go­ra­ši, ne če­ka­ju­ći oslo­bo­di­o­ce, sa­mi or­ga­ni­zo­va­li put u slo­bo­du, u če­mu je uspje­lo sve­ga 128, ka­ko ka­že, ži­vih le­še­va.
Dan sje­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta, ge­no­ci­da i dru­gih žr­ta­va fa­ši­zma u Dru­gom svjet­skom ra­tu obi­lje­ža­va se u spo­men na 22. april 1945. go­di­ne, ka­da je iz­ve­den pro­boj usta­škog lo­go­ra u Ja­se­nov­cu.
Pre­ma pro­cje­na­ma ko­je je na osno­vu pr­vih eks­hu­ma­ci­ja iz­vr­ši­la dr­žav­na Ko­mi­si­ja FNRJ, a ko­je je po­tvr­dio i Cen­tar „Si­mon Vi­zen­tal”, u ja­se­no­vač­kim lo­go­ri­ma je ne­sta­lo 500.000 Sr­ba, 80.000 Ro­ma, 32.000 Je­vre­ja i ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da an­ti­fa­ši­sta raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti. Pre­ma hr­vat­skim iz­vo­ri­ma, do sa­da se zna­ju ime­na ukup­no 83.145 žr­ta­va. Od to­ga je 47.627 Sr­ba, 16.173 Ro­ma, 13.116 Je­vre­ja, 4.255 Hr­va­ta i 1.128 Bo­šnja­ka. Me­đu stra­da­li­ma bi­lo je vi­še od 20.000 dje­ce.
M.Nj.