Evrop­ska uni­ja je sa­op­šti­la da je Sr­bi­ja is­pu­ni­la uslo­ve za otva­ra­nje po­gla­vlja 23. Na sa­stan­ku am­ba­sa­do­ra ze­ma­lja čla­ni­ca u Bri­se­lu, sa tom od­lu­kom sa­gla­si­la se i Hr­vat­ska, ko­ja je do sa­da blo­ki­ra­la otva­ra­nje tog po­gla­vlja. Po­gla­vlja 23 i 24 o vla­da­vi­ni za­ko­na tre­ba­lo bi da bu­du otvo­re­na do kra­ja ju­na. Ze­mlje čla­ni­ce su jed­no­gla­sno od­lu­či­le da Sr­bi­ja is­pu­nja­va uslo­ve za otva­ra­nje po­gla­vlja 23. Toj od­lu­ci se ju­če pri­klju­či­la i Hr­vat­ska ko­ja je po­sled­njih mje­se­ci je­di­na blo­ki­ra­la ovo po­gla­vlje, na­vo­de­ći kao raz­log re­gi­o­nal­nu nad­le­žnost su­da za rat­ne zlo­či­ne, po­lo­žaj hr­vat­ske ma­nji­ne u Sr­bi­ji i sa­rad­nju sa Ha­škim tri­bu­na­lom.
Ko­me­sar Han je pro­šle ne­dje­lje na­ja­vio da je sa Hr­vat­skom pro­na­đe­no rje­še­nje za otva­ra­nje po­gla­vlja 23 i do­go­vo­re­na for­mu­la­ci­ja u za­jed­nič­koj pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji EU ko­ja je pri­hva­tlji­va i za Hr­vat­sku.
Iako je Za­greb u po­čet­ku de­man­to­vao da po­sto­ji do­go­vor, Hr­vat­ska se ju­če ipak sa­gla­si­la, na­vo­de­ći da će nje­ni za­htje­vi bi­ti ugra­đe­ni u da­lji tok pre­go­vo­ra. EU sa­da tre­ba da usvo­ji svo­ju za­jed­nič­ku pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju u ko­joj će for­mu­li­sa­ti ko­ja mje­ri­la Sr­bi­ja tre­ba da is­pu­ni to­kom pre­go­vo­ra. S ob­zi­rom na to da su Evrop­ska ko­mi­si­ja i ze­mlje čla­ni­ce od­ba­ci­le po­čet­ne hr­vat­ske za­htje­ve da Sr­bi­ja uki­ne za­kon o re­gi­o­nal­noj nad­le­žno­sti su­da za rat­ne zlo­či­ne i ga­ran­tu­je me­sto za hr­vat­sku ma­nji­nu u skup­šti­ni, u tek­stu će se na­ći mno­go ne­u­tral­ni­ja for­mu­la­ci­ja da Sr­bi­ja tre­ba da osi­gu­ra pu­nu za­šti­tu pra­va ma­nji­na, a pro­ce­su­i­ra­nje rat­nih zlo­či­na tre­ba da spro­vo­di na ne­di­skri­mi­na­tor­ni na­čin, uz iz­bje­ga­va­nje su­ko­ba nad­le­žno­sti.
Kao okvi­r­ni da­tum za otva­ra­nje po­gla­vlja po­mi­nju se 20. ili 21. jun, do ka­da bi pri­pre­me tre­ba­lo da se za­vr­še.
U pr­vim re­ak­ci­ja­ma srp­skih zva­nič­ni­ka i ana­li­ti­ča­ra vi­jest je po­zdra­vlje­na kao pri­zna­nje Sr­bi­ji za is­pu­nje­ne evrop­ske uslo­ve za otva­ra­nje po­gla­vlja i na­sta­vak pro­ce­sa evrop­skih in­te­gra­ci­ja ka pu­no­prav­nom član­stvu u EU, ali i kao pre­ra­čun Za­gre­ba oko po­dr­ške uti­caj­nih dr­ža­va.
– Sr­bi­ja je po­ka­za­la da je is­pu­nu­la sve uslo­ve za za­tva­ra­nje jed­ne fa­ze u pro­ce­su pre­go­va­ra­nja za ula­zak u član­stvo u EU, ali da joj pred­sto­ji te­žak od­go­vo­ran i slo­žen po­sao, usmje­ren na ja­ča­nje vla­da­vi­ne pra­va, bez če­ga ne­ma ni do­brog eko­nom­skog ni op­šteg dru­štve­nog na­pret­ka u ze­mlji, iz­ja­vio je mi­ni­star prav­de Ni­ko­la Se­la­ko­vić. On je uka­zao da je sa­gla­snost Hr­vat­ske po­tvr­da kva­li­te­ta ra­da pre­go­va­rač­kih ti­mo­va, jer Sr­bi­ja je­ste da­la svoj mak­si­mum i ra­di­la ka­ko tre­ba, po­ka­za­la da je is­pu­nu­la sve uslo­ve za za­tva­ra­nje jed­ne fa­ze u pro­ce­su pre­go­va­ra­nja ka član­stvu u EU.
– Pre­šli smo jed­nu pre­pre­ku, ali je pred na­ma još niz pre­pre­ka, re­kao je Se­la­ko­vić. On je pod­sje­tio da su svi na­ši pre­go­va­rač­ki ti­mo­vi i svi ti­mo­vi ko­ji su ra­di­li na iz­ra­di ak­ci­o­nog pla­na na usa­gla­ša­va­nju sa pre­ko 60 dr­žav­nih or­ga­na bi­li uklju­če­ni u taj, ka­ko je na­veo, kom­pli­ko­van i slo­žen pro­ces.
Pred­sjed­nik PKS Mar­ko Ča­dež iz­ja­vio je da je otva­ra­nje pre­go­vo­ra sa EU o po­gla­vlju 23 ko­je se ba­vi vla­da­vi­nom pra­va iz­u­zet­no va­žno za po­slov­nu za­jed­ni­cu Sr­bi­je zbog mo­guć­no­sti da se in­ten­zi­vi­ra­ju pre­go­vo­ri i poč­ne otva­ra­nje osta­lih ko­ji su va­žni za srp­sku pri­vre­du. Ča­dež je na Evrop­skom po­slov­nom fo­ru­mu u Bri­se­lu, ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju PKS-a, ka­zao da bez do­brog pra­vo­su­đa, pri­vred­nih su­do­va, efi­ka­snog sud­stva, ne­ma do­bre po­slov­ne kli­me.
– Sr­bi­ja je na tom te­re­nu u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na na­pra­vi­la zna­ča­jan po­mak, ali je pred na­ma još do­sta po­sla – oci­je­nio je Ča­dež.
Pre­ma ri­je­či­ma po­li­tič­kog ana­li­ti­ča­ra Dra­go­mi­ra An­đel­ko­vi­ća, Hr­vat­ska ta­kve po­te­ze ni­ka­da ne pred­u­zi­ma uko­li­ko iza nje ne sto­ji ne­ka ve­li­ka si­la.
– Ta­ko je bi­lo i pro­šle go­di­ne, ka­da je uve­la ca­rin­sku blo­ka­du Sr­bi­ji. Ta­da je oče­ki­va­la da će iza te nje­ne od­lu­ke sta­ti Nje­mač­ka, ali je to, ka­sni­je se po­ka­za­lo, bi­la lo­ša pro­cje­na, re­kao je An­đel­ko­vić. Po nje­mu isti je slu­čaj i sa­da, ka­da je oče­ki­va­la da će iza ove blo­ka­de u pre­go­vo­ri­ma sta­ti SAD.
– Me­đu­tim, naš dr­žav­ni vrh je lo­bi­rao i na za­pa­du, u Va­šing­to­nu i u Bri­se­lu, ali i u Mo­skvi. Sa­sta­nak Vu­či­ća i Pu­ti­na imao je ve­li­ki uti­caj za ne­ke za­pad­ne si­le, jer je Sr­bi­ja ta­ko po­ka­za­la da ima ge­o­po­li­tič­ku al­ter­na­ti­vu, da jed­na ve­li­ka si­la ka­ko što je Ru­si­ja sto­ji iza nje. To je raz­log što su ne­ke za­pad­ne si­le pri­sti­gle Hr­vat­sku da od­blo­ki­ra pre­go­vo­re Sr­bi­je sa EU što pri­je – re­kao je An­đel­ko­vić.
M.Nj.