Hap­še­nje hr­vat­skog špi­ju­na Če­da Čo­lo­vi­ća u Be­o­gra­du otvo­ri­lo je Pan­do­ri­nu ku­ti­ju. On je sa­mo je­dan u mo­ru špi­ju­na ko­ji or­di­ni­ra­ju po Sr­bi­ji, ko­ja bu­kval­no vr­vi od pri­pad­ni­ka stra­nih oba­vje­štaj­nih slu­žbi, pi­še be­o­grad­ski list „Alo”.
Pre­ma nji­ho­vim po­da­ci­ma, po­red sve­pri­sut­nih CIA, FSB i MI6, naj­ak­tiv­ni­je su izra­el­ska, hr­vat­ska, austrij­ska, tur­ska i cr­no­gor­ska taj­na slu­žba.
Ru­ski FSB i austrij­ska HNA se uglav­nom ba­ve za­šti­tom ka­pi­ta­la ko­ji do­la­zi iz Ru­si­je, od­no­sno Austri­je. Hr­vat­ske SOA i VSOA, osim pri­vred­ne špi­ju­na­že, na­ro­či­to se in­te­re­su­ju za sta­nje u Voj­sci Sr­bi­je.
Izra­el­ski Mo­sad se kon­cen­tri­sao na dje­lo­va­nje u BiH, San­dža­ku, na Ko­so­vu, u Ma­ke­do­ni­ji i Al­ba­ni­ji, gdje dje­lu­ju eks­trem­ni isla­mi­sti.
Pre­ma ri­je­či­ma Sa­še Bo­ro­je­vi­ća, sa­vjet­ni­ka u IPA (Me­đu­na­rod­noj po­li­cij­skoj aso­ci­ja­ci­ji), tre­nut­no je u Sr­bi­ji pri­sut­no naj­ma­nje 97 stra­nih slu­žbi.
–U dje­lo­va­nju u Sr­bi­ji naj­vi­še se is­ti­ču izra­el­ski Mo­sad, nje­mač­ki BND, bri­tan­ski MI6, ame­rič­ka CIA, ru­mun­ski SOS, slo­ve­nač­ka SO­VA, al­ban­ski NOS, ru­ski FSB, hr­vat­ske SOA i VSOA, kao i tur­ske i bu­gar­ske taj­ne slu­žbe – ka­zao je Bo­ro­je­vić.
Go­vo­re­ći o slu­ča­ju „Čo­lo­vić”, on je re­kao da bi mo­glo da se pret­po­sta­vi da se uhap­še­ni hr­vat­ski špi­jun u Sr­bi­ji, osim is­tra­ži­va­njem o rat­nim zlo­či­ni­ma i po­tjer­ni­ca­ma, ba­vio i voj­skom i po­li­ci­jom.
– Mo­ra­mo svi da ra­zu­mi­je­mo da je pred­met ovog slu­ča­ja dr­žav­na taj­na i da sve in­for­ma­ci­je ima is­klju­či­vo tu­ži­la­štvo, ali mo­glo bi da se pret­po­sta­vi da je hr­vat­sku slu­žbu za­ni­ma­lo ka­ko će Sr­bi­ja da re­a­gu­je na go­mi­la­nje nji­ho­vog na­o­ru­ža­nja i voj­ske kod Brč­kog. Sr­bi­ja je na tu pro­vo­ka­ci­ju od­go­vo­ri­la vje­žbom na Dri­ni sa pri­pad­ni­ci­ma po­li­ci­je i spe­ci­jal­nih je­di­ni­ca Sr­bi­je i RS. Mi­slim da Hr­vat­sku za­pra­vo naj­vi­še za­ni­ma do­kle je Sr­bi­ja sprem­na da ide u od­bra­ni svog do­sto­jan­stva i in­te­gri­te­ta – is­ta­kao je Bo­ro­je­vić.
U to je si­gu­ran i po­li­cij­ski eks­pert Mar­ko Ni­co­vić, ko­ji je oci­je­nio da su Hr­va­ti pri­tom htje­li da „za­vu­ku nos“ i u srp­sku eko­no­mi­ju.
– Čo­lo­vić je vje­ro­vat­no imao na­red­bu da pri­ku­pi sve in­for­ma­ci­je o to­me či­me sve ras­po­la­žu na­ša po­li­ci­ja i voj­ska, kao i ka­kvo je ras­po­lo­že­nje me­đu nji­ho­vim pri­pad­ni­ci­ma. Na­rav­no, nje­ga je in­te­re­so­va­la i eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u na­šoj ze­mlji, pla­no­vi za pri­va­ti­za­ci­je, ali i sa­mo ras­po­lo­že­nje na­ro­da. Da­kle, voj­ni, eko­nom­ski i bez­bjed­no­sni aspekt na­še ze­mlje bio je nje­gov tar­get –ka­zao je Ni­co­vić za „Alo”.
S dru­ge stra­ne, Or­han Dra­gaš, di­rek­tor Me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za bez­bjed­nost, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za be­o­grad­ski list da je slu­čaj hap­še­nja pen­zi­o­ni­sa­nog ofi­ci­ra Če­da Čo­lo­vi­ća vi­še spek­takl ne­go što je kon­tra­o­ba­vje­štaj­ni pod­vig BIA.
– Na­i­me, pi­ta­nje je, pri­je sve­ga, ko­je je in­for­ma­ci­je hr­vat­skoj slu­žbi mo­gao da pre­no­si pen­zi­o­ni­sa­ni ofi­cir Voj­ske Srp­ske Kra­ji­ne. Dru­go pi­ta­nje ko­je se na­me­će je šta je BIA če­ka­la ovo­li­ke go­di­ne ako se tvr­di da je za­hva­lju­ju­ći špi­ju­na­ži Če­da Čo­lo­vi­ća Hr­vat­ska po­di­gla op­tu­žni­ce pro­tiv de­vet srp­skih ofi­ci­ra. Što se ti­če le­gal­no­sti ak­ci­je, ne­ma di­le­me da BIA ima pra­vo, to jest oba­ve­zu da nad­zi­re i ob­ra­đu­je sve bez­bjed­no­sne po­ja­ve i po­je­din­ce ko­ji po­ten­ci­jal­no mo­gu da bu­du opa­snost po ustav­ni po­re­dak Sr­bi­je, nje­nu bez­bjed­no­snu sprem­nost i eko­no­mi­ju. Što se ti­če ner­vo­znih re­ak­ci­ja hr­vat­skih zva­nič­ni­ka, one ni­su ni­ka­kva no­vost u po­sled­njih go­di­nu da­na. Hr­vat­ska se vra­ti­la u naj­mrač­ni­je vri­je­me svo­je mo­der­ne isto­ri­je, u vri­je­me usta­štva i fa­ši­zma. Ono što tre­ba is­ta­ći i po­hva­li­ti je­ste mu­drost pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća, ko­ji ni na ko­ji na­čin ne ko­men­ta­ri­še hap­še­nje Če­de Čo­lo­vi­ća, po­ka­zu­ju­ći da slu­žbe i pra­vo­sud­ni si­stem tre­ba pro­fe­si­o­nal­no i ne­za­vi­sno da ra­de svoj po­sao – re­kao je Dra­gaš.


Pre­le­vić: Voj­na slu­žba na lje­to­va­nju

Špi­ju­na je ju­ri­la BIA, a ne VBA, jer su svi iz voj­ne kon­tra­o­ba­vje­šta­jne bi­li na od­mo­ru. Ina­če, ci­je­la ova ak­ci­ja i pra­ši­na oko špi­ju­na su­per će do­ći Zo­ra­nu Mi­la­no­vi­ću, ko­ji se još dvo­u­mi da li je usta­ša ili par­ti­zan. Mo­glo je sve ovo da se ura­di u ti­ši­ni, ako već po­sto­je do­ka­zi, da se sa­če­ka­ju iz­bo­ri u Hr­vat­skoj, pa da se on­da vi­di šta je či­ni­ti, a ovo je is­pa­lo pot­pu­no fan­ta­stič­no za ja­stre­bo­ve ko­ji, u ne­do­stat­ku ika­kvih opi­plji­vih re­zul­ta­ta, do­bi­ja­ju iz­bo­re na te­mi od pri­je 70 go­di­na. Po­na­vljam, nje­go­vo hap­še­nje uti­ca­će na iz­bo­re u Hr­vat­skoj, ka­zao je za „Alo“ biv­ši ko­mi­ni­star po­li­ci­je Bo­žo Pre­le­vić.


Pe­ri­šić na op­tu­že­nič­koj klu­pi

Su­đe­nje biv­šem na­čel­ni­ku Ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Ju­go­sla­vi­je Mom­či­lu Pe­ri­ši­ću, ko­ji je op­tu­žen za oda­va­nje po­vjer­lji­vih in­for­ma­ci­ja, tre­ba­lo bi da poč­ne 11. ok­to­bra u Vi­šem su­du.
Uz Pe­ri­ši­ća su op­tu­že­ni i Mi­o­drag Se­ku­lić i Vla­dan Vlaj­ko­vić, a od­bra­na po­no­vo tra­ži da su­đe­nje bu­de otvo­re­no za jav­nost.
– Pred­met je još uvi­jek pod ve­lom taj­no­sti, a pr­vo­ste­pe­ni su­di­ja tre­ba da od­u­či i o na­šem za­htje­vu da što vi­še bu­de otvo­ren za jav­nost – re­kao je Pe­ri­ši­ćev prav­ni za­stup­nik No­vak Lu­kić.
Pe­ri­šić je uhap­šen u mar­tu 2002. u mo­te­lu na pe­ri­fe­ri­ji Be­o­gra­da, pod sum­njom da je oda­vao po­vjer­lji­ve in­for­ma­ci­je ame­rič­kom di­plo­ma­ti Džo­nu Nej­bo­ru.
Po­stu­pak pro­tiv nje­ga pr­vo je vo­di­lo biv­še voj­no tu­ži­la­štvo, a za­tim je pro­ces pre­la­zio na dru­ge in­stan­ce, u za­vi­sno­sti od mi­je­nja­nja sud­skog si­ste­ma.
Biv­ši na­čel­nik Ge­ne­ral­štba Voj­ske Ju­go­sla­vi­je, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu ne­ko­li­ko go­di­na pro­veo u Ha­škom tri­bu­na­lu, gdje je oslo­bo­đen op­tu­žbi, vi­še pu­ta je ne­gi­rao kri­vi­cu u slu­ča­ju oda­va­nja po­vjer­lji­vih in­for­ma­ci­ja.
Voj­no tu­ži­la­štvo po­di­glo je op­tu­žni­cu pro­tiv nje­ga 30. sep­tem­bra 2002. go­di­ne.


Za špi­ju­na­žu tri go­di­ne za­tvo­ra

Vi­ši sud u Be­o­gra­du po­tvr­dio je ju­če na­god­bu iz­me­đu Če­da Čo­lo­vi­ća (57) i tu­ži­la­štva i osu­dio ga na ka­znu za­tvo­ra od tri go­di­ne na osno­vu spo­ra­zu­ma pre­ma ko­jem je on pri­znao da je špi­ju­ni­rao u ko­rist Hr­vat­ske.
Istom od­lu­kom sud je Čo­lo­vi­ću pro­du­žio pri­tvor ko­ji mu je od­re­đen u ne­dje­lju, sa­op­šte­no je iz su­da.
Su­di­ja za pret­hod­ni po­stu­pak ju­če je do­nio pre­su­du ko­jom je pri­hva­tio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vič­nog dje­la za­klju­čen još u ne­dje­lju, 4. sep­tem­bra, iz­me­đu Vi­šeg jav­nog tu­ži­la­štva u Be­o­gra­du i okri­vlje­nog Čo­lo­vi­ća.
Tom pre­su­dom Čo­lo­vić je pro­gla­šen kri­vim zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la špi­ju­na­ža i osu­đen na ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju od tri go­di­ne. Čo­lo­vi­ću je pro­du­žen je pri­tvor, ko­ji po tom rje­še­nju mo­že tra­ja­ti do nje­go­vog upu­ći­va­nja u za­tvor, a naj­du­že dok ne is­tek­ne vri­je­me tra­ja­nja ka­zne iz­re­če­ne u pre­su­di, na­vo­di se u sa­op­šte­nju su­da. Tu­ži­la­štvo je u ne­dje­lju, na­kon sa­slu­ša­nja, sa­op­šti­lo da je po­kre­nu­lo is­tra­gu pro­tiv Čo­lo­vi­ća i pred­lo­ži­lo da mu se od­re­di pri­tvor.
Na­kon hap­še­nja, ko­je su iz­ve­li ope­ra­tiv­ci BIA, tu­ži­la­štvo je sa­op­šti­lo da je ri­ječ o li­cu ko­je ima dr­ža­vljan­stvo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i Hr­vat­ske, ko­je je do 1990. go­di­ne ži­vje­lo i ra­di­lo u Hr­vat­skoj, na­kon če­ga mu je mje­sto pre­bi­va­li­šta bi­lo u Sr­bi­ji. Me­di­ji su pre­ni­je­li da je Čo­lo­vić uhap­šen u oko­li­ni Be­o­gra­da dok se spre­mao da po­bjeg­ne u Hr­vat­sku, po­što mu je ja­vlje­no da je ot­kri­ven. Ro­dom je iz se­la Te­plju­ha kod Dr­ni­ša, a pre­bi­va­li­šte mu je u Be­o­gra­du.
U Sr­bi­ju je do­šao kao iz­bje­gli­ca u av­gu­stu 1995. go­di­ne u vri­je­me hr­vat­ske voj­no-po­li­cij­ske ope­ra­ci­je „Olu­ja”.
M.Nj.