Nova deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbiji trebalo bi da predvidi da se to opredjeljenje u budućnosti ugradi i u Ustav Srbije. To je predlog političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, povodom najave da će Srbija na Sretenje donijeti novu deklaraciju o vojnoj neutralnosti.

-S obzirom na stalne pritiske NATO-a na Srbiju da nastavi približavanje tom vojnom savezu, bitno je da se potvrdi opredjeljenje za vojnu neutralnost. Sadašnji nivo opredjeljenja, izražen kroz rezoluciju, nedovoljan je i treba ga podići. Deklaracija može da znači pola koraka ka tome. U njoj bi trebalo da bude zapisano da vojna neutralnost treba da bude ugrađena i u Ustav Srbije, kada se on bude mijenjao, kazao je Anđelković za Sputnjik.

On to objašnjava činjenicom da sadašnju rezoluciju ili buduću deklaraciju svaka parlamentarna većina sa 50 odsto plus jednim glasom — može da ukine. Kada neutralnost postane ustavna kategorija, potvrđena referendumom, onda je potrebna dvotrećinska većina za njenu promjenu, odnosno većina građana na referendumu mora to da podrži, što je, smatra ovaj analitičar — nemoguće. Zato on deklaraciju vidi kao prvi korak ka tome.

Anđelković ukazuje na to da neutralnost, da bi bila zaokružena, treba da bude međunarodno priznata. Kada Srbija vojnu neutralnost ugradi u Ustav, onda treba da se obrati Generalnoj skupštini UN i da o tome traži rezoluciju.

Na pitanje postoje li takvi primjeri, on je ukazao na slučaj Turkmenije, koja je proglasila svoju neutralnost, ugradila je u Ustav, i onda se obratila Generalnoj skupštini, koja se izjasnila u prilog neutralnosti Turkmenije, o čemu je donijeta rezolucija UN.

-Znači, ima mehanizama da se država bori za svoju neutralnost, ako to hoće, rekao je sagovornik Sputnjika.

Na pitanje otkud sada potreba da se novim aktom potvrdi stav o vojnoj neutralnosti, Anđelković odgovara da postoje dva elementa. Jedan je posledica činjenice da će Srbija od januara, s prijemom Sjeverne Makedonije u NATO, praktično biti okružena Alijansom. Tom deklaracijom će biti poslata poruka podrške Republici Srpskoj, koja je pod velikim pritiskom NATO-a, ali je čvrsta u stavu da u tu vojnu organizaciju neće ući, dok to ne učini i Srbija.

-Drugi element u svemu ovome je čitava kriza koja je vještački stvarana u domenu rusko-srpskih odnosa. Neki faktori sa Zapada rade sve da pokvare rusko-srpske odnose i mislim da Beograd, odlukom da u takvim okolnostima donese deklaraciju, šalje i Moskvi poruku da je ozbiljan u namjeri da ostane neutralan i da se ne igra sa svojim tradicionalnim saveznikom, rekao je Anđelković.

M.Nj.

---

Zacementiraće strateški pravac države
-Srbija priprema paket akata kojim će zacementirati svoj strateški pravac u narednom periodu, pišu beogradski mediji. Među njima je i deklaracija o vojnoj neutralnosti, s obzirom na to da ova pozicija do sada nije bila definisana posebnim aktom. To bi bilo zaokruženje onoga što je većinski politički stav, ali i većinsko raspoloženje u Srbiji, koje je protiv ulaska u NATO, kazao je diplomata Zoran Milivojević, prenosi RTRS.

- Do sada je važila Rezolucija Skupštine iz 2007. godine, odnosno jedan dio te rezolucije koji je govorio o vojnoj neutralnosti. Postoji potreba da se donese jedan politički akt u tom smislu i da se verifikuje ono što je politička realnost u Srbiji, vezano za vojnu neutralnost i političku nezavisnost - navodi Milivojević.