Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Avi­on ovog pu­ta uspje­šno sle­tio u Rim - ta­ko je kad moj Ra­do­mir pi­lo­ti­ra, a ne one ka­fo­pi­je i sa­mo­zva­ni pi­lo­ti! Od­li­ko­vao si­na, auto­mat­skog pi­lo­ta i Dra­gi­cu što je pri­sta­la da osta­ne kod ku­će ovog pu­ta!
Sla­dak ovaj Va­ti­kan, ko onaj trg u Baj­če­ti­ni na kom smo Ži­vo­rad, Sta­no­je i ja pr­vi do­ni­je­li brejk­dens u se­lo, a onaj Đo­ga­ni tek ka­sni­je do­šao da uči od nas, a ni­kad nas ni­je po­me­nuo kod Lee Kiš, al’ ne­ma ve­ze - To­ma bio i ostao ve­li­ki čo­vjek i den­ser!
Ka­ko li se obra­ća pa­pi, maj­ku mu?.. Aha, sje­tio sam se: „Va­ša svje­tlo­sti“, ma­da zvu­či k’o da je elek­tri­čar, al’ valj­da ta­ko tre­ba - si­gur­no ne­što iz Bi­bli­je, a Dra­gi­ca mo­ra­la baš nju da vra­ti u bi­bli­o­te­ku, a za­dr­ži onu od Ma­ri­ja­ne Ma­te­us, ma­da je­ste od­lič­na knji­ga (od­li­ko­va­ti i nju po po­vrat­ku)!
Ha­ha­ha­hah…što im smi­je­šna ova Švaj­car­ska gar­da, bre, k’o da ih je Ke­ba obla­čio za Gu­ču,s ha­ha­hah… Mo­re, aj što su smi­je­šni, ne­go što su za­lu­ta­li: „Dje­co, Švaj­car­ska cu­za­men još 500- 600 ki­lo­me­ta­ra, ovo je Ita­li­ja, ne­gdje ste po­gre­šno skre­nu­li, si­gur­no kod Tr­sta“…
Sta­ni­sla­va, ka­ko se bje­še zo­ve pa­pa?!
Ka­ko, bre, Fra­nja?! Da ni­je Tuđ­man, ku­ku!
Jel ovo ne­ka pro­vok­ci­ja, za­što mi ni­ko ni­je re­kao, si­gur­ni ste da ne­ma još ne­ko ime, pri­god­ni­je: Džon, Džim, Ser­đo, Ka­ni­đa, Ju­ven­tus… Ja to Fra­nja ne­ću iz prin­ci­pa da iz­go­vo­rim i tač­ka!
O, evo ga! „Po­ma­že Bog, pa­po, ili što bi Dra­go­je­vić re­kao: Opro­sti mi, pa­pe…“, ha­ah­hah…
Iz­gle­da da sam ga odu­še­vio, baš se opu­stio, vi­di ka­ko me gle­da i kr­sti se… Aj i ja da se pre­kr­stim pa da na­zdra­vi­mo onom mo­jom!
Alo, lju­di, gdje je ba­lon­če, tre­ba da ukr­stim s čo­vje­kom, bre?! Vi­di­te u onoj ku­ti­ji s aj­va­rom, spa­ko­va­la ta­šta za­jed­no sve, or­den je valj­da is­pod pr­šu­te - sa­mo da ni­je po­vu­kao mi­ris, maj­ku mu?..
Elem, po­što­va­ni pa­po, do­la­zim s po­ru­kom mi­ra, lju­ba­vi i spi­skom ne­kih sit­ni­ca za že­nu i ne­ke nje­ne, mo­že li ne­ko od va­ših da se raz­le­ti po bu­ti­ci­ma dok mi ma­lo po­raz­go­va­ra­mo?! Od ove se po­sje­te oče­ku­je mno­go, mi­slim na Dra­gi­cu i te nje­ne, k’o da u Be­o­gra­du ne­ma taj „Dol­če i Ga­ba­na“, ali že­ne su to, ra­zu­mi­je­te već…
Ne­go, gdje sam stao… A, da, do­la­zim u mi­ru, že­le­ći da do­pri­ne­sem di­ja­lo­gu na­ših cr­ka­va! Mi­slim na onu mo­ju što zi­dam u Baj­če­ti­ni, sa­mo da viš’ ka­kva je, a ču­jem da je te­bi ne­ki Da Vič­ni ra­dio unu­tra­šnje ra­do­ve, pa ako imaš nje­go­vu vi­zit­ku, onaj moj Ga­šić za­ci­je­pio ci­je­nu ke­ra­mi­ke ko da ću da po­plo­čim či­ta­vo se­lo, bre?!
Ka­ko umro?! Pa, kad ode si­ro­ma? Ni­sam znao, za­i­sta, pri­mi­te iskre­no sa­u­če­šće, mo­je lič­no i u ime Sr­bi­je zbog tra­gič­ne i pre­ra­ne smr­ti Da Vin­či­ja, mo­lim Vas! Iz­vi­ni­te što pi­tam, a jel bar Mi­ke­lan­đe­lo još ra­di?
Pst, pst…An­ti­ću, do­đi da te pi­tam ne­što: „Jel, bre, što no­si bi­je­lu ka­pi­cu, da ni­je slu­čaj­no“?..
A, do­bro, već se is­pre­pa­dah da je em Tuđ­man, em Al­ba­nac, pa gdje me to do­ve­do­ste, ha­ha­ha…
Da­kle, Va­ša svje­tlo­sti, do­la­zim kao emi­sar ili emi­rat, ka­ko se već ka­že, mi­ra i lju­ba­vi, pre­no­se­ći Vam po­zdra­ve na­šeg pre­mi­je­ra, ko­ji se, uz­gred, po­nu­dio da pre­u­zme i Va­šu funk­ci­ju, ako već ni­ste ka­dri da ra­di­te 27 sa­ti dnev­no?!
Zna­te, on bi na­šao stra­te­škog part­ne­ra za sve cr­kve, ko­je bi se po­tom ob­je­di­ni­le u kon­zor­ci­jum, a on­da bi na jav­nom kon­kur­su na­šli vr­hun­ske me­na­dže­re, kao u Že­le­za­ri, pa bi mo­glo da se ot­pu­sti vi­šak po­po­va i kar­di­na­la, a na­ša Vla­da bi pre­u­ze­la is­po­vje­sti, pri­če­šća i bož­ja uka­za­nja, a va­ma part­ner­ski nu­di­mo udio u sve­će­nu vo­di­ce, pa raz­mi­sli­te.
Ba­če­vi­ću, jel tre­ba i ja ovo­li­ko da se kr­stim i ma­šem ru­ka­ma, ili po pro­to­ko­lu sa­mo on?
Aha, da, do­bro me pod­sje­ti: sprem­ni smo, Va­ša svje­tlo­sti, da ka­nal Mo­ra­va- Var­dar- Egej skre­ne­mo ma­lo ude­sno i pro­du­ži­mo do Va­ti­ka­na, a ima­te na­šu po­nu­du i za „Va­ti­kan na vo­di“, kod nas su ra­do­vi pri kra­ju pa gra­đe­vin­ska opre­ta­i­va mo­že već za 30 go­di­na da se ba­ci na po­sao ov­dje!
Daj sad ono ba­lon­če, aj­var i or­den, An­ti­ću!
Ne, ne, or­den oko vra­ta, a aj­var u fri­ži­der, spre­mi­la ta­šta pr­ste da po­li­že­te, o če­mu go­vo­ri i je­dan pa­sus kod Ta­ra­bi­ća: „I on­da će čo­vjek s bi­je­lom ka­pi­com, u Iali­ji, je­sti srp­ski aj­var dok žu­ti lju­di pi­ju vo­du s na­ših ri­je­ka“…
E, baš mi je bi­lo za­do­volj­stvo, Va­ša sve­tlo­sti, sa­mo ja­vi­te ono za Mi­ke­lan­đe­la, i re­ci­te dis­kret­no ovim mom­ci­ma da su da­le­ko od Švaj­car­ske! Ve­ro­vat­no ih ne­ke ba­ra­be iz­va­ra­le us­put i po­sla­le na po­gre­šnu stra­nu, cccc…
Si­ne Ra­do­mi­re, Ika­re ta­tin, pa­li mo­to­re, vra­ća­mo se ku­ći, sa­mo us­put sle­ti u Mi­la­no da uzme­mo ono za ma­mu, mo­lim te, ina­če će opet da me tje­ra da vo­lon­ti­ram kod nje u hu­ma­ni­tar­ci­ma bez gra­ni­ca i kon­tro­le ra­ču­na…

dva­u­je­dan.rs