Pi­še: Vo­jo Vu­le­tić


Ne znam da li sam u pra­vu ako ka­žem da se i kao dru­štvo i kao dr­ža­va na­la­zi­mo na isto­rij­skoj pre­kret­ni­ci... Tre­ba da od­lu­či­mo da li će­mo po­dr­ža­va­ti i bo­ri­ti se za slo­bod­nu i de­mo­krat­sku Cr­nu Go­ru ili za po­sto­je­ćeg go­spo­da­ra u li­ku Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i za nje­gov re­žim ko­ji Cr­nu Go­ru sma­tra svo­jim po­sje­dom. Ta pi­ta­nja se objek­tiv­no po­sta­vlja­ju i pred par­ti­je ko­je su s tim re­ži­mom u ko­a­li­ci­ji, kao i za one ko­je se­be sma­tra­ju opo­zi­ci­o­nim. Sle­de­će va­žno pi­ta­nje za sve par­ti­je je da li re­ži­mu smi­je­mo do­pu­sti­ti da na­red­ne iz­bo­re or­ga­ni­zu­je u sop­stve­noj re­ži­ji ili se tre­ba iz­bo­ri­ti za pre­la­znu vla­du ko­ja će obez­bi­je­di­ti slo­bod­ne, fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re?! Svi­ma je ja­sno da bez smje­ne Đu­ka­no­vi­ća (DPS-a) ne­ma pro­mje­na, ni­ti bo­ljit­ka u Cr­noj Go­ri. Ima li dru­gog si­gur­nog pu­ta da se iza­đe iz oko­va ovog re­ži­ma, od­no­sno pu­ta ko­ji vo­di do nje­go­vog raz­vla­šći­va­nja sem po­bu­ne na­ro­da? Da li je do­šlo vri­je­me da ko­nač­no svi shva­te da osim de­mo­krat­skih i slo­bod­nih pro­te­sta ne­ma si­gu­r­nog pu­ta ko­ji vo­di do pro­mje­na. Ne­će se valj­da po­je­di­ni li­de­ri opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja po­ni­je­ti kao ne­kad Mar­ki­ša kad se uhva­tio tur­skog bar­ja­ka i jur­nuo na svo­je Crm­ni­ča­ne?! Vi­dje­će­mo da li će se i ovog pu­ta, kao što su to uči­ni­li u vi­še na­vra­ta, pred­stav­ni­ci Po­zi­tiv­ne CG iz­ne­vje­ri­ti oče­ki­va­nja ko­le­ga iz opo­zi­ci­je... I da li će se još ne­ki li­der i da­lje pre­ne­ma­ga­ti i bi­ti u di­le­mi da li tre­ba de­mo­krat­skim pro­te­sti­ma ubr­za­ti oslo­ba­đa­nje za­ro­blje­ne Cr­ne Go­re ili će svo­jom pa­siv­no­šću pro­du­ži­ti po­li­tič­ki ži­vot oni­ma s ko­ji­ma Cr­noj Go­ri ne­ma bo­ljit­ka. Zr­no u hlad­noj ze­mlji ne mo­že da pro­kli­ja, pa se ta­ko ni ovaj re­žim ne­će ski­nu­ti s iz­ra­u­bo­va­nih le­đa na­ro­da ako se svim sred­stvi­ma de­mo­krat­ske bor­be na to ne pri­si­li. Naj­lak­še je pod­vi­ti rep i na­pu­sti­ti sva­ki ob­lik pro­duk­tiv­ne bor­be, če­ka­ju­ći po­volj­nu pri­li­ku za ostva­ri­va­nje lič­nog in­te­re­sa.
Po­nu­da De­mo­krat­skog fron­ta, ko­ji ra­di na or­ga­ni­zo­va­nju pro­te­sta, ja­sna je i či­sta, uz to i od­go­vor­na i hra­bra. Pri­ti­snu­ti bi­je­dom i pre­va­ra­ma, gra­đa­ni su pri­mo­ra­ni na bunt. Taj bunt tre­ba da nam do­ne­se zo­ru slo­bo­de, svje­tlost, jer je mrak pre­du­go tra­jao. U tom mra­ku ni­je­su umi­ra­li, ubi­ja­ni i pro­ga­nja­ni sa­mo lju­di. Umi­ra­le su i ubi­ja­ne fa­bri­ke, u tim oko­vi­ma uve­nuo je i ži­vot, ga­si­la se slo­bo­da, prav­da i si­gur­nost. Rad­ni­ci su bez mi­lo­sti is­tje­ri­va­ni iz fa­bri­ka (bez ika­kvih pra­va i na­da­nja). Is­tje­ri­va­li su ih oni ko­ji ni­je­su ni zna­li što se u tim fa­bri­ka­ma ra­di, a ni­je­su ih ni gra­di­li, pa su ih ta­ko ti­ran­ski uni­šta­va­li, pro­da­va­li i sve što su mo­gli tr­pa­li u svo­je ne ta­ko plit­ke dže­po­ve. Slu­čaj Bu­dve je sa­mo je­dan lo­pov­ski maj­dan DPS ka­dro­va. Ta­kvi lo­pov­ski maj­da­ni su u svim op­šti­na­ma, a naj­ve­ći je na tro­nu Cr­ne Go­re. Čak i kad bi svi ko­ji ra­de u tu­ži­la­štvu i su­do­vi­ma bi­li po­šte­ni i pro­fe­si­o­nal­ni te­ško da mo­gu sa­vla­da­ti tu ogrom­nu ho­bot­ni­cu s ne­ma­lim bro­jem ja­ta pi­ra­na ko­je svo vri­je­me nji­ho­ve vla­da­vi­ne ha­ra­ju Cr­nom Go­rom. Za to vri­je­me pre­ko de­ve­de­set osto gra­đa­na je iz­gu­bi­lo nor­ma­lan ži­vot, a is­tje­ra­ne rad­ni­ke iz fa­bri­ka pri­gr­li­la je sa­mo uli­ca... U bor­bi za svo­ja pra­va mno­gi su štraj­ko­va­li gla­đu na tro­to­a­ru is­pred zgra­de vla­de, gdje su ih s pro­zo­ra gle­da­li s pre­zre­njem i ni­ko ni­je htio da im se obra­ti. Tu­ga i bez­lju­đe, na sra­mo­tu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve vla­de. One ko­ji su bi­li hra­bri da im to sta­ve do zna­nja po­ku­ša­va­li su da uhap­se ka­ko bi upla­ši­li one ko­ji stra­ha ne­ma­ju.
Ima­lo bi da se na­bro­ji mno­go to­ga ne­ča­snog što je ova vlast či­ni­la Cr­noj Go­ri i nje­nim gra­đa­ni­ma, po­seb­no na fo­nu po­dje­la, uni­šta­va­nja du­hov­ne, tra­di­ci­o­nal­ne i mo­ral­ne kul­tu­re. Sve to, kao i eko­nom­sko- so­ci­jal­ni su­no­vrat uvu­klo se u ljud­ske du­še, pa je vri­je­me da se sta­vi tač­ka na ago­ni­ju i da se kre­ne u pre­po­rod Cr­ne Go­re. Pro­te­sti su za ne­ko­li­ko sed­mi­ca. Po­mo­ću njih tre­ba se stvo­ri­ti uslo­ve za fer, slo­bod­ne i de­mo­krat­ske iz­bo­re. De­mo­krat­ski front je jav­no dao po­nu­du. Na dru­gi­ma je ne da ocje­nju­ju tu po­nu­du već da da­ju svo­ju, kao i da pred­lo­že na­čin ka­ko smi­je­ni­ti re­žim ako ne pro­te­sti­ma kao de­mo­krat­skim sred­stvom bor­be ko­je je za njih ne­pri­hva­tlji­vo.