Pi­še: mr De­jan Đu­ro­vić


Po­red svih be­sti­jal­no­sti ko­je je re­žim spro­veo pre­ma gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, ko­ji su u no­ći dva­de­set če­tvr­tog ok­to­bra de­mon­stri­ra­li pro­tiv vla­sti (ko­ri­ste­ći pro­test kao svo­je le­gi­tim­no gra­đan­sko pra­vo) po­seb­no je od­jek­nu­la va­ša iz­ja­va da je Voj­ska Cr­ne Go­re bi­la u pu­noj pri­prav­no­sti za vri­je­me tra­ja­nja pro­te­sta kao i po­sli­je, za vri­je­me nje­go­vog su­ro­vog po­ku­ša­ja gu­še­nja. Ka­da za­pre­pa­šće­nje ko­je ova iz­ja­va iza­zi­va pro­đe, mo­ra vam se go­spo­đo, po­sta­vi­ti pi­ta­nje: pro­tiv ko­ga se to voj­ska spre­ma­la da dej­stvu­je, i po či­jem na­re­đe­nju, pa je bi­la u pri­prav­no­sti!? Je­ste li to sup­til­no po­ru­či­li svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma da ba­ti­nja­nje do be­svie­sti, he­mij­ski otro­vi, hap­še­nja i lov po Pod­go­ri­ci ni­je naj­go­re što je mo­glo da ih sna­đe i da su za dla­ku iz­bje­gli da voj­ska pu­ca u njih!? Da li je da­nas jed­noj voj­sci, ko­ja ima ta­ko slav­nu tra­di­ci­ju ra­to­va­nja pro­tiv po­ro­blji­va­ča, ne­pri­ja­telj njen na­rod.
Go­spo­đo Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić mo­ram da vas pod­sje­tim da se vi ne na­la­zi­te na mje­stu ne­kog ko­man­di­ra pro­tiv­po­ža­ra­ca već na naj­od­go­vor­ni­jem i naj­zna­čaj­ni­jem mje­stu mi­ni­stra od­bra­ne, na ko­me su pri­je vas bi­li naj­u­ti­caj­ni­ji ser­da­ri, voj­vo­de i voj­sko­vo­đe (bi­ću ne­skro­man i spo­me­nu­ću mo­je di­rekt­ne pret­ke Voj­vo­du Ili­ju Pla­men­ca pr­vog mi­ni­stra voj­ske i ge­ne­ra­la Iva Đu­ro­vi­ća naj­ško­lo­va­ni­jeg voj­nog mi­ni­stra Cr­ne Go­re).
Da li shva­ta­te da bi u nor­mal­nim ze­mlja­ma (po­seb­no u ze­mlja­ma za­pa­da na ko­je vo­li­te da se po­zi­va­te) je­dan mi­ni­star voj­ske, ko­ji bi spre­mao voj­sku da na­pad­ne svoj na­rod, bio uhap­šen, a ne smi­je­njen. Ova ze­mlja je zad­njih 25 go­di­na na­vi­kla da ne­struč­ni i pro­ma­še­ni ka­dro­vi po­kri­va­ju zna­čaj­na mje­sta u dr­žav­nom apa­ra­tu. Po­štu­jem ja vas, va­šu dok­tor­sku ti­tu­lu, va­še in­te­lek­tu­al­ne ka­pa­ci­te­te ali vi zna­te da ovo mje­sto ni­je za vas, znam i ja i za­to vam pi­šem, a zna­ju i gra­đa­ni Cr­ne Go­re. Naj­ma­nje što mo­že­te da ura­di­te je da se po­vu­če­te. A i tre­ba da se po­vu­če­te jer je za va­šeg man­da­ta voj­ska CG sko­ro pot­pu­no uni­šte­na. Na­o­ru­ža­nje, opre­ma i teh­ni­ka ko­je smo na­sli­je­di­li od SRJ su ras­pro­da­ni ze­mlja­ma u ko­ji­ma je rat­no sta­nje ( i to pre­ko no­ći, taj­no u ma­ni­ru kri­jum­ča­ra oruž­ja). Voj­na imo­vi­na (objek­ti, ze­mlji­šta i voj­no me­di­cin­ski cen­tri) je ras­pro­da­ta bud­za­što kon­tro­ve­znim bi­zni­sme­ni­ma. Voj­na li­ca su do­šla na pro­sjač­ki štap.
Je­di­no što vi kao od­go­vor na sve ovo po­na­vlja­te je NA­TO.
Kao da je to ne­ki ča­rob­ni šta­pić po­mo­ću ko­ga će se sve ri­je­ši­ti. Zna­mo i Vi i ja i gra­đa­ni da ne­će. I ot­kud od­jed­nom va­ša to­li­ka pri­vr­že­nost NA­TO-u, je li vam go­spo­đo ma­lo ra­to­va na Bal­ka­nu 90-tih pa bi sad da ra­tu­je­te po Ira­ku, Av­ga­ni­sta­nu i Si­ri­ji? Ka­ko li se osje­ća­te ka­da po Cr­noj Go­ri vo­di­te bje­lo­svjet­ske zli­kov­ce po­put pu­kov­ni­ka Žvi­va­ra sa ko­jim ste pri­je ne­ko­li­ko da­na go­sto­va­li U Ba­ru? Na mo­je di­rekt­no pi­ta­nje da li je upra­vljao bom­bar­de­rom i dej­stvo­vao na ci­lje­ve u SRJ to­kom 1999 go­di­ne, od­go­vo­rio je da je sa­mo “iz­vr­ša­vao za­da­tak“. Pa i na­ci­stič­ki ge­ne­ra­li su se ta­ko bra­ni­li na su­đe­nju u Nin­ber­gu.
Ni­je ovaj na­rod, go­spo­đo, za­bo­ra­vio 78 da­na te­ro­ri­stič­kog bom­bar­do­va­nja Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, ubi­ja­nje lju­di i ru­še­nje mo­sto­va , ško­la, bol­ni­ca. Dža­ba vam sva na­mje­šte­na is­tra­ži­va­nja jav­nog mi­je­nja, Cr­no­gor­ci su pro­tiv agre­si­je i oku­pa­ci­je dr­ža­va, pro­tiv oti­ma­nja Ko­so­va Sr­bi­ji i pro­tiv okre­ta­nja le­đa Ru­si­ji. Jed­nom ri­ječ­ju na­ši gra­đa­ni su pro­tiv ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO. Kao re­zul­tat sve­ga ovo­ga va­ma osta­je sa­mo da ode­te. Sra­man je za­da­tak uni­šta­va­ti voj­sku sa ta­ko slav­nom tra­di­ci­jom.
I ne­moj­te mi­sli­ti da ste si­lom uni­šti­li naš pro­test, on je tek po­čeo. A pod­sje­ti­ću vas na va­še ri­je­či 1989. go­di­ne po­sli­je pre­bi­ja­nja de­mon­stra­na­ta na Žu­toj Gre­di „TE­ŠKO ZE­MLjI KO­JU MI­LI­CI­JA BRA­NI OD SVOG NA­RO­DA“. I to je je­di­no či­me se sa va­ma mo­gu slo­ži­ti.
I da zna­te sva­ki slav­ni mi­ni­star voj­ske Cr­ne Go­re je go­vo­rio ono što i mi da­nas go­vo­ri­mo : SLO­BO­DA ILI NI­ŠTA.