Vri­je­me bo­žić­nog po­sta. Da­ni ka­da se mo­li­tvom i od­ri­ca­njem na­rod pra­vo­slav­ni pri­pre­ma da pro­sla­vi ro­đe­nje Bo­go­mla­den­ca. Po­sni, ali ra­do­sni da­ni. Hri­sto­vim ro­đe­njem se spa­ša­va­mo, du­še nam mir is­pu­nja­va i na­da u ži­vot vječ­ni po­sta­je dio nas. Zdra­ve, ve­dre i či­ste mi­sli nas is­pu­nja­va­ju, a sr­ca kao vra­ta naj­sjaj­ni­jeg dvor­ca se otva­ra­ju pri­ma­ju­ći i da­ju­ći lju­bav. Na­ža­lost, nas u Cr­noj Go­ri, umje­sto svih bla­go­de­ti ko­je no­se ovi de­cem­bar­ski da­ni, ob­u­zi­ma­ju ne­ka sje­ta, tu­ga i ne­mir. Kom­plet­no dru­štvo i dr­ža­vu je za­hva­ti­la ne­sa­ni­ca.
Ča­snim i če­sti­tim Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma, oni­ma ko­ji ne mi­sle i ne­će da pro­da­ju svo­je pret­ke i vje­ru, ne­sa­ni­cu je pro­u­zro­ko­va­la po­ziv­ni­ca ko­ju je NA­TO po­slao na­šoj ze­mlji. Ni­ko ko ima zdrav ra­zum ne po­dr­ža­va taj čin i bo­ri­će se pro­tiv nje­ga svim svo­jim bi­ćem. To je ve­le­i­zda­ja svih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Ve­le­i­zda­ja na­ro­da za­rad oču­va­nja mi­li­o­na ote­tih od si­ro­ti­nje. Ve­le­i­zdaj­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić je spre­man, zbog svog spa­sa i spa­sa svo­je po­ro­di­ce, da po­tre svu slav­nu isto­ri­ju na­šeg na­ro­da i na­ših pre­da­ka. Ina­če je sko­ro iz­ja­vio da mu sva­ki rad­ni dan tra­je 15 sa­ti. Ka­kva pa­te­ti­ka! Ni­je mu tre­ba­lo vi­še od mi­nut da pro­da i uni­šti sve što su ge­ne­ra­ci­je hra­brih i od­va­žnih Cr­no­go­ra­ca stva­ra­le vje­ko­vi­ma. Da opro­sti krv ne­vi­nih žr­ta­va, krv dječ­ju iz Mu­ri­na i po­sta­ne sa­u­če­snik u tom zlo­či­nu. NA­TO je di­rekt­no upe­ren pro­tiv Sr­ba i srp­skih in­te­re­sa na ovim pro­sto­ri­ma. Upe­ren pro­tiv in­te­re­sa ci­je­log pra­vo­sla­vlja. Pro­tiv Ru­si­je ko­ja nam je dr­žav­nost ču­va­la vje­ko­vi­ma, opi­sme­ni­la nas, cr­kve na­pra­vi­la i po­ka­za­la nam ka­kvi bi­smo mo­ra­li bi­ti. Pro­tiv car­ske i sve­te Ru­si­je či­ji car je svo­je sto­lo­va­nje upo­re­đi­vao sa cr­no­gor­skim kra­ljem. Taj car je na­pra­vio hram u Nik­ši­ću kao uspo­me­nu na hra­bre her­ce­go­vač­ke i cr­no­gor­ske ju­na­ke. Ru­si­ja ne­ma gra­ni­ce i uni­ver­zum joj je ma­li, a na­šao se ne­ki vu­du ma­đi­o­ni­čar s Če­va i nje­mu slič­ni pol­tro­ni da joj se us­pro­ti­ve. Sre­ćom, mu­drost Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog je pred­vi­dje­la ova­kva sta­nja u Cr­noj Go­ri. Ve­li­ki sve­ti­telj, voj­sko­vo­đa i dr­žav­nik, te­melj i sna­ga na­ša, onaj ko­ji nas je Spar­tan­ci­ma na­pra­vio, znao je ve­li­či­nu i sna­gu Ru­si­je, znao je šta ona zna­či na­ma i znao je šta se mo­že de­si­ti u ne­koj da­le­koj bu­duć­no­sti. Zbog to­ga je i pro­kleo one ko­ji joj ne bu­du vjer­ni, i na sre­ću nas ko­ji je vo­li­mo osta­vio bla­go­slov oni­ma ko­ji je bu­du sli­je­di­li. Dru­goj gru­pi lju­di ne­sa­ni­cu pro­u­zro­ku­je do­go­vor sa­lon­ske opo­zi­ci­je i DPS-a. Sram­ni čin kva­zi­pre­go­va­ra­nja gdje po­li­ti­ča­ri ko­ji se ni­kad pri­je ni­su va­ga­li na iz­bo­ri­ma pri­sta­ju na no­vu kra­đu tog pro­ce­sa pred­sta­vlja po­ni­ža­va­nje sva­kog gla­sa­ča opo­zi­ci­je. S Mi­lom, pod nje­go­vim uslo­vi­ma, ne­ma iz­bo­ra. On je klep­to­man gla­so­va i or­ga­ni­za­ci­ja ko­ju on na­zi­va po­li­tič­kom par­ti­jom i či­ji je pred­sjed­nik ne ra­di ni­šta dru­go osim što pri­pre­ma i spro­vo­di kra­đu iz­bo­ra. Pa iako su Be­čić, Le­kić i Rak­če­vić glad­ni man­da­ta i ho­će što pri­je na iz­bo­re, ne mo­gu pre­va­ri­ti na­rod. Ne mo­gu ura­di­ti ne­mo­gu­će. BLER ko­a­li­ci­ja je na­u­mi­la od­vi­ći vu­ka od jag­nje­ti­ne i lo­po­va od do­brog pli­je­na. To je ne­mo­gu­će isto kao što je ne­mo­gu­će na­go­vo­ri­ti Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća da se okre­ne, ka­ko on re­če, pro­tiv oca na­ci­je. Ko­li­ko oče­va ima ova na­ci­ja, ni­je ni ču­do što je ova­ko ki­la­va.
Ne spa­va­ju ni je­di­ni­ce MUP-a Cr­ne Go­re na če­lu sa mi­ni­strom Ra­škom, di­rek­to­rom Sto­ja­no­vi­ćem i osta­lim ko­mand­nim ka­drom. Lje­ško­vić, Bla­go­je­vić, Ja­nju­še­vić, Re­če­vić i Du­ško Mar­ko­vić ne spa­va­ju no­ći­ma, jer DF ne mi­ru­je. Pred­vo­di na­rod u bor­bi pro­tiv ova­kvog re­ži­ma, ne po­pu­šta i ne pri­hva­ta ul­ti­ma­tu­me, ide pu­tem ko­jim se je­di­no mo­že ići. Pu­tem slo­bo­de i isti­ne. A oni tre­ba da sa­ču­va­ju še­fa od gnje­va na­ro­da, po ci­je­nu lič­ne bru­ke ko­ju je sva­ki već na se­be na­vu­kao. Ma­da im je čoj­stvo, a to se vi­dje­lo u na­pa­du na go­lo­ru­ki na­rod, la­ko po­ni­je­ti.
Na kra­ju ne­sa­ni­ca je za­hva­ti­la i vrh DPS-a. Ni­ko ne leg­ne ku­ći, si­gu­ran da se sju­tra u Spu­žu ne­će pro­bu­di­ti. Ve­li­ke su pa­re po­kra­li, dr­ža­vu oja­di­li, na­rod osi­ro­ma­ši­li i ci­je­nu to­ga mo­ra­ju da pla­te. Ako je mo­gao pr­vi, ko­ji je u stva­ri dru­gi čo­vjek par­ti­je, za­mi­sli­te šta če­ka dru­ge, kad po­hap­se ove pr­ve. Ne­sa­ni­ca je pri­sut­na kod Aca, Gvo­zde­no­vi­ća, Mu­go­še, Si­mo­vi­ća i či­ta­ve Vla­de, a i Bra­no sa svi­tom na Sve­tom Ste­fa­nu sla­bi­je spa­va. Vrh dr­ža­ve i taj­ku­ni po­ve­za­ni s nji­ma, če­ka­ju dan ka­da će do­ći red na njih i kad će spe­ci­jal­ni tu­ži­lac za­ku­ca­ti na nji­ho­va vra­ta. Ka­žu da se po­sle is­pi­ja­nja ve­čer­nje ka­fe u luk­su­znim lo­ka­li­ma pred kre­ta­nje ku­ći po­zdra­vlja­ju sa ri­je­či­ma: ,,Za­spi ga sad, maj­čin si­ne. ''
Pa da ni­je tu­žno, mo­žda bi­smo se na­smi­ja­li ja­di­ma ko­ji su nas sna­šli. Cr­na je dr­ža­va i dru­štvo u ko­joj ma­lo ko spa­va. Za­to u pa­met se, bra­ćo Cr­no­gor­ci. Ako se ne trg­ne­mo iz ovih om­či ko­je nam je na vrat po­sta­vio po­sled­nji evrop­ski dik­ta­tor, iz­gu­bi­će­mo čast i do­sto­jan­stvo. Iz­gu­bi­će­mo naj­ve­ću pri­vi­le­gi­ju ko­ju čo­vjek mo­že da ima. Či­stu sa­vjest i mi­ran san.

Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić