Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Ne vo­lim da ko­ri­stim vi­še ri­je­či u na­slo­vu ko­lum­ne, za­to sam se opre­di­je­lio za jed­nu,i to fran­cu­sku ri­ječ ko­ja po­ga­đa su­šti­nu stva­ri – ko­la­bo­ra­ci­o­ni­zam. Da pod­sje­ti­mo: ter­min se po­seb­no upo­tre­blja­vao za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta - ozna­ča­vao je sa­rad­nju sa fa­ši­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i da­va­nje po­dr­ške oku­pa­to­ru. Ima i dru­go, ši­re zna­če­nje ovog poj­ma, a od­no­si se na sa­rad­nju sa od­re­đe­nim unu­tra­šnjim re­ži­mom pre­ma ko­me je ve­ći­na čla­no­va jed­ne za­jed­ni­ce ne­pri­ja­telj­ski ras­po­lo­že­na Da je ve­ći­na gra­đa­na već 27 go­di­na oku­pi­ra­na od do­ma­ćeg dik­ta­tor­skog re­ži­ma, ko­ji dis­kri­mi­ni­še po­li­tič­ke ne­is­to­mi­šlje­ni­ke i pro­gla­ša­va ih ne­pri­ja­te­lji­ma Cr­ne Go­re o to­me ne tre­ba tro­ši­ti ri­je­či. Nji­ma , da­kle,ni u snu ne pa­da na­pa­met da sa­ra­đu­ju sa ta­kvim re­ži­mom.
Na­kon vi­še­mje­seč­nog „po­li­tič­kog di­ja­lo­ga” (či­taj po­li­tič­kog pa­za­re­nja) i pot­pi­si­va­nja Spo­ra­zu­ma 26 . apri­la o „stva­ra­nju uslo­va za slo­bod­ne i fer iz­bo­re” stva­ri su se od­vi­ja­le svo­jim to­kom: bi­ra­na je Vla­da iz­bor­nog (ne) po­vje­re­nja, gla­sa­lo se o leks-spe­ci­ja­li­su, a sli­je­di i gla­sa­nje o Ran­ko­voj smje­ni.
U na­šem fo­ku­su je Spo­ra­zum za „stva­ra­nje uslo­va za fer i po­šte­ne iz­bo­re” , iz­me­đu re­ži­ma i di­je­la “ko­o­pe­ra­tiv­ne opo­zi­ci­je (De­mos, Gra­đan­ski po­kret URA, SDP i SNP) ko­ji je u stva­ri, (ma šta o nje­mu mi­sli­li pot­pi­snni­ci i ma ko­jim ga raz­lo­zi­ma oprav­da­va­li), objek­tiv­no gle­da­no iz­ne­vje­re­nje, iz­da­ja bi­ra­ča ko­ji gla­sa­ju pro­tiv re­ži­ma.
Pr­vo, ne­ko­li­ko na­po­me­na o sa­mom spo­ra­zu­mu.
Ključ­no pi­ta­nje gla­si: Da li na­god­ba (spo­ra­zum) ko­ji je dio opo­zi­ci­je pot­pi­sao sa re­ži­mom mo­že do­ve­sti do kon­tro­le iz­bor­nog pro­ce­sa u cje­li­ni, i da se gla­so­vi­ma bi­ra­ča oslo­bo­di­mo od dik­ta­tu­re, otje­ra­mo dik­ta­to­ra sa vla­sti i one­mo­gu­ći­mo nje­gov even­tu­al­ni po­vra­tak ako bi iz­gu­bio par­la­men­tar­ne iz­bo­re. Is­ku­stva u bor­bi opo­zi­ci­je, na­ro­da sa dik­ta­tu­ra­ma, po­ka­zu­ju da pre­go­vo­ri sa dik­ta­to­ri­ma sa­mo nji­ma ko­ri­ste, da­ju im i u do­ma­ćoj i me­đu­na­rod­noj jav­no­sti le­ga­li­tet i le­gi­ti­mi­tet.
Uosta­lom, svi dik­ta­to­ri, svu­da u svi­je­tu, bez ob­zi­ra na do­go­vo­re sa opo­zi­ci­jom, or­ga­ni­zu­ju iz­bo­re ta­ko da im si­gur­no ga­ran­tu­ju po­bje­du, jer i sa­mi do­bro zna­ju šta za njih zna­či gu­bi­tak vla­sti. Ovaj naš po­go­to­vo ne mo­že bi­ti iz­u­ze­tak.
Li­de­ri opo­zi­ci­je ko­ji su pot­pi­sa­li Spo­ra­zum pret­po­sta­vljam da su svje­sni ove ve­li­ke opa­sno­sti- ima­ju valj­da i oni ne­ki svoj re­zer­vni plan. Da je ko­o­pe­ra­tiv­ni dio opo­zi­ci­je ola­ko ušao u po­ga­đa­nje sa re­ži­mom i po­ka­zao ve­li­ki de­fi­cit u pam­će­nju - to je evidntna či­nje­ni­ca. Opo­zi­ci­o­ni po­li­ti­ča­ri ko­ji su bar­ja­či­li u kri­ti­ci kri­mi­nal­nog i ko­rum­pi­ra­nog re­ži­ma okre­nu­lu su ću­rak na­o­pa­ko – pri­hva­ti­li su dik­ta­to­ro­vu po­nu­du da uđu u si­stem i kon­tro­li­šu iz­bor­ni pro­ces.
Mo­gu­će je da „ko­o­pe­ra­tiv­ci” ima­ju eks­tra spo­sob­no­sti ko­je dru­gi ne vi­de, (u te ko­ji ne vi­de ubra­jam i se­be) a mo­žda su im i „pti­či­ce” ne­što do­ja­vi­le i sta­vi­le do zna­nja da pri­stu­pe „go­spo­da­ru”, uđu u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma (ka­kav cr­ni si­stem i nje­go­ve in­sti­tu­ci­je?), i da iz­nu­tra, gla­sač­kim li­sti­ći­ma sru­še dik­ta­tu­ru.
Put ko­ji su cr­no­gor­ski opo­zi­ci­o­ni li­de­ri (spo­ra­zu­ma­ši) iza­bra­li za iz­la­zak iz ovog ha­o­tič­nog sta­nja, ra­di­kal­no se raz­li­ku­je od me­to­da bor­be ma­ke­don­ske opo­zi­ci­je, gdje du­bo­ka po­li­tič­ka kri­za tra­je od 2014. go­di­ne.
Uslov svih uslo­va ko­ji je opo­zi­ci­ja u Ma­ke­do­ni­ji po­sta­vi­la re­ži­mu bio je da se u pre­la­znoj vla­di ne mo­že na­ći pre­mi­jer Gru­ev­ski, ko­jeg opo­zi­ci­ja op­tu­žu­je kao glav­nog kriv­ca za ne­re­gu­lar­nost iz­bo­ra. Mi ni­smo Ma­ke­don­ci (ne­ma­mo gra­đan­ske ku­ra­ži ko­ju oni ima­ju), pa ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje da se Žar­ko Rak­če­vić, li­der Gra­đan­skog po­kre­ta URA pr­vi ogla­sio iz­ja­vom da je po­nu­da De­mo­sa, SDP-a i URA iz­vo­dlji­va i u va­ri­jan­ti da Đu­ka­no­vić osta­ne pre­mi­jer.
„Ne­re­al­no je oče­ki­va­ti da DPS ne­ma pre­mi­je­ra”, za­klju­čio je Rak­če­vić. Za one ko­ji ma­kar ma­lo bo­lje pam­te ,iz­ja­va Rak­če­vi­ća ne tre­ba da ču­di- još da­le­ke 1997. go­di­ne , za­jed­no sa No­va­ko­vom Na­rod­nom stran­kom dao je zna­ča­jan do­pri­nos učvr­šće­nju „go­spo­da­re­vog” sa­mo­vla­šća. I, ako se do­bro sje­ćam, imao je zna­čaj­ne funk­ci­je u ko­a­li­ci­o­noj vla­di.
Da­kle, za Rak­če­vi­ća, a nje­go­vo mi­šlje­nje di­je­le Le­kić i Kri­vo­ka­pić, (Mi­lić se pre­do­mi­slio) dik­ta­tor ni­je ne­sa­vla­dlji­va pre­pre­ka u kon­tro­li iz­bor­nog pro­ce­sa.
A , stvar je baš u to­me- dža­ba vam mi­ni­star­ska mje­sta, dža­ba vam kon­tro­la ključ­nih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, dža­ba ne­stra­nač­ke lič­no­sti i spo­sob­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je dok je on na vr­hu. Ako su do­sa­da­šnji, ne sa­mo par­la­men­tar­ni, već i lo­kal­ni i pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri bi­li na­mje­šte­ni i po­kra­de­ni, bi­lo je za oče­ki­va­ti da se plat­for­nom za pre­go­vo­re pred­vi­di da pre­mi­jer 100 da­na pri­je iz­bo­ra pod­ne­se ostav­ku, ka­ko bi pre­la­zna vla­da pri­pre­mi­la par­la­men­tar­ne iz­bo­re ,a da na nje­go­vo mje­sto DPS kao na­ja­ča par­ti­ja pred­lo­ži svo­ga kan­di­da­ta.
Me­đu­tim , ni to ne bi po­mo­glo.
I pod pret­po­stav­kom da je dik­ta­tor, na za­htjev opo­zi­ci­je (ili po na­lo­gu svo­jih stra­nih ga­zda) svo­ju funk­ci­ju pre­mi­je­ra u Vla­di iz­bor­nog (ne) po­vje­re­nja mo­rao da ustu­pi ne­kom od is­tak­nu­ti­jih funk­ci­o­ne­ra DPS-a (isti­na, iz­bor mu je ni­ka­kav s ob­zi­rom na nji­ho­ve ka­pa­ci­te­te) , pro­ble­mi ne bi bi­li ri­je­še­ni- gdje god da­je „go­spo­dar” je taj ko­ji kon­tro­li­še sve.