Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić

O ka­dro­vi­ma u obla­sti eko­lo­gi­je i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne su­vi­šno je tro­ši­ti ri­je­či, jer ih ima ra­znih, a naj­vi­še pra­znih. Eko­lo­gi­jom i za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne upra­vlja­ju naj­če­šće prav­ni­ci ko­ji ne zna­ju šta je eko­lo­gi­ja, ni­ti po­zna­ju osnov­ne za­ko­ni­to­sti u pri­ro­di. Ži­vot­na sre­di­na ugro­že­na je za­ga­đe­njem ze­mlji­šta, vo­de i va­zdu­ha, iako ne­ma in­du­stri­ja­li­za­ci­je, jer kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne ni­je pla­ni­ran već vla­da­ju anar­hi­ja, ne­zna­nje i pljač­ka pri­rod­nih re­sur­sa. Sme­tli­šta ozbilj­no pri­je­te zdra­vlju. Mo­guć­no­sti za ši­re­nje za­ra­ze uvi­jek po­sto­je. Jer, ne­ma ko­mu­nal­ne slu­žbe ko­ja će oči­sti­ti grad u ko­jem ži­ve ne­mar­ni sta­nov­ni­ci. Gra­do­vi su či­sti sa­mo on­da ka­da gra­đa­ni sa­ra­đu­ju sa ko­mu­nal­nim pred­u­ze­ćem. Pro­gra­mi za­šti­te i una­pre­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne mo­ra­ju da po­tek­nu od sa­mih gra­đa­na u mje­snim za­jed­ni­ca­ma. Ta­ko će ih se lju­di pri­dr­ža­va­ti. Ko­li­ko smo uči­ni­li da obez­bi­je­di­mo čist i zdrav am­bi­jent za ži­vlje­nje u Cr­noj Go­ri? Pri­je sve­ga, neo­p­hod­no je utvr­di­ti ko­ji je ni­vo ko­mu­nal­ne hi­gi­je­ne po­tre­ban u gra­do­vi­ma, a ko­ji je mo­gu­će ostva­ri­ti. Za­tim, ka­kve su tre­nut­ne mo­guć­no­sti ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća u vr­še­nju osnov­ne funk­ci­je i šta bi tre­ba­lo da ura­de... To­li­ko je bu­ke iz­me­đu nas, is­pred nas i po­red nas, da je lo­gič­no pri­su­stvo ri­je­či: ...ti­ši­no, ti si naj­ljep­še od sve­ga što slu­šah... To­li­ko je u ovim na­šim „ur­ba­nim cje­li­na­ma“ i sva­ko­vr­snih sa­o­bra­ćaj­nih sred­sta­va i sva­ko­vr­sne mu­zi­ke, od pro­mu­klo­sti po­pa do slo­bod­nih „estra­da“ dre­ke i je­ke iz­me­đu kr­ša, be­ton­skih i če­lič­nih zi­do­va, da se baš i ne mo­že re­ći da čo­vjek od sve­ga to­ga ne stra­da. Pla­ni­ra­nje da se is­cr­plji­vi re­surs ugalj u Plje­vlji­ma is­ko­ri­sti za jed­nu ge­ne­ra­ci­ju- naj­vi­še do 30 go­di­na pred­sta­vlja se­bič­nost, ne­mar, ne­struč­nost i neo­dr­ži­vi- ne­us­kla­đe­ni raz­voj.
Eks­plo­a­ta­ci­ja naf­te i ga­sa iz na­šeg podmorja bez kon­sul­to­va­nja stru­ke je pri­mjer dr­sko­sti u za­o­bi­la­že­nju stru­ke i na­u­ke. Na­pa­li smo i tzv. eko­lo­šku i tu­ri­stič­ku dr­ža­vu, gra­đa­ne, flo­ru i fa­u­nu. Mi se hva­li­mo ma­sov­nim, a ne elit­nim tu­ri­zmom. Ma­sov­ni tu­ri­zam, kamp ku­ći­ce, in­di­vu­al­na iz­da­va­nja so­ba, apart­ma­na, sta­no­va, po­dru­ma i ga­ra­ža za­ga­đu­je ži­vot­nu sre­di­nu. Kod nas su go­sti u tu­ri­zmu si­ro­ti­nja, a bo­ga­ti od­la­ze atrak­tiv­ni­je i či­sti­je de­sti­na­ci­je. Stro­gi evrop­ski stan­dar­di ne­će do­zvo­li­ti ula­zak Cr­ne Go­re u Evrop­sku uni­ju sa za­ga­đe­nom ži­vot­nom sre­di­nom. Ako ter­mo­e­lek­tra­ne ni­je­su do­bre za EU, on­da ne mo­gu bi­ti do­bre ni za nas. Oni iz­ba­cu­ju pro­iz­vod­nju ener­gi­je u ter­mo­e­lek­tra­na­ma, a za nas je to sa­vre­me­na teh­no­lo­gi­ja i spas dr­ža­ve. Kod njih od­lu­ču­je stru­ka, a kod nas ne­zna­nje i po­li­ti­ča­ri. Ka­ko će dr­ža­va bi­ti eko­lo­ška sa naj­za­ga­đe­ni­jim gra­dom u Evro­pi, za ko­ji se pla­ni­ra­ju no­vi iz­vo­ri za­ga­đe­nja? Da li u Mi­ni­star­stvu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i ure­đe­nja pro­sto­ra ima­ju ka­ta­star za­ga­đi­va­ča? Ko­li­ko je u tzv. eko­lo­škoj dr­ža­vi di­vljih de­po­ni­ja? Kad će cr­no­gor­ski struč­nja­ci po­če­ti i za­vr­ši­ti sa iz­ra­dom fi­to­ce­no­lo­ške kar­te Cr­ne Go­re? Ka­da će Cr­na Go­ra do­bi­ti po­pis ugro­že­nih, re­likt­nih i en­de­mič­nih vr­sta? Sa ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma i ova­kvim uva­ža­va­njem stru­ke, osta­će­mo je­di­ni u Evro­pi, a to­bo­že smo ima­li li­je­pe že­lje i sla­vi­li 25 go­di­na imen­da­na.
Pri­je dva­de­se­tak go­di­na biv­ši pred­sjed­nik vla­de iz­ja­vi: „Ne­će Cr­na Go­ra bi­ti ko­mu­nal­no pred­u­ze­će“. Sa­svim is­prav­no re­če, ali do­zvo­li da se lo­kal­ne za­jed­ni­ce po­i­gra­va­ju ži­vot­nom sre­di­nom i otvo­re na sto­ti­ne di­vljih sme­tli­šta i de­po­ni­ja. Ako sve­mu re­če­nom do­da­mo da je Cr­na Go­ra du­hov­no, mo­ral­no i po­li­tič­ki vr­lo za­ga­đe­na, bo­ga­ta nar­ko- di­le­ri­ma i du­van­skom ma­fi­jom, on­da ne­ma­mo pra­vo da za­va­ra­va­mo ni se­be, ni svi­jet.
Sa­vre­me­na ak­tu­el­nost eko­lo­gi­je mo­ra da uklju­či i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Ta­ko bi­o­lo­ška di­sci­pli­na eko­lo­gi­ja po­sta­je emi­nent­na, in­ter­di­sci­pli­nar­na. To je da­nas op­šte ljud­ska i prak­tič­na na­u­ka o pri­ro­di u ko­joj se pre­pli­ću mno­ge na­u­ke- bi­o­lo­gi­ja, ge­o­gra­fi­ja, pro­stor­no pla­ni­ra­nje, pra­vo, ar­hi­tek­tu­ra, eko­no­mi­ja, he­mi­ja, pe­do­lo­gi­ja, pro­met za­ga­đi­va­ča i dr. Iako imam za­vr­še­ne stu­di­je bi­o­lo­gi­je sa smje­rom eko­lo­gi­ja i za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne, spe­ci­ja­li­stič­ke i ma­gi­star­ske stu­di­je na za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne sa svim na­bro­je­nim pred­me­ti­ma, ne do­zvo­lja­vam se­bi da sam do­no­sim ne­ke od­lu­ke i za­ključ­ke bez kon­sul­ta­ci­je struč­nja­ka raz­li­či­tih pro­fi­la ko­ji ima­ju do­dir­ne tač­ke sa pro­ble­mi­ma ži­vot­ne sre­di­ne. Za­to ko­ri­stim pri­li­ku da se obra­tim bu­du­ćim po­sla­ni­ci­ma da hit­no po­kre­nu pi­ta­nje bri­sa­nja na­zi­va eko­lo­ška dr­ža­va, jer ne­ma na­uč­no ni prak­tič­no ute­me­lje­nje. Ako na­šim po­li­ti­ča­ri­ma ne po­đe za ru­kom da po­bi­je­de stru­ku i na­u­ku, on­da se Cr­na Go­ra vi­še ne­će zva­ti tzv. eko­lo­ška, bez ob­zi­ra na to što će bez­i­me­ne sna­ge na­u­ke ma­ni­pu­li­sa­ti eko­lo­gi­jom. Ra­zum­no i zna­lač­ko ko­ri­šće­nje na­u­ke i teh­no­lo­gi­je tre­ba i mo­že da po­ti­sne sti­hij­nu i ste­ril­nu po­li­ti­ku i kao od­lu­ču­ju­ći fak­tor u od­no­su čo­vje­ka ži­ve i ne­ži­ve pri­ro­de. „Ko ne vo­li ži­vot, taj ga i ne za­slu­žu­je“ (Le­o­nar­do da Vin­či).
Eko­lo­ška svi­jest po­sla­ni­ka, pred­sta­vlja je­dan vid pa­tri­ot­skog od­no­sa pre­ma Cr­noj Go­ri, te oče­ku­je­mo da oni ne od­lu­ču­ju o pi­ta­nji­ma eko­lo­gi­je i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne bez kon­sul­to­va­nja struč­nja­ka raz­li­či­tog pro­fi­la.