-Piše: Dragan Mraović
Nesreća Crne Gore i Srbije jeste što nemaju stvarnu opoziciju ili bolje reći nemaju djelotvornu opoziciju. Gdje je razlika između nje i tandema Gospodar – Gospodarčić kada je riječ o evrounijatstvu, odnosno evrocentrizmu, o ideologiji da EU nema alternativu, o saradnji sa NATO paklom, u političkom sistemu države? Zar opozicija ne vidi da EU nije obrazac slobode i demokratije, već neokolonijalistička sila? Zato se ništa ne bi promijenilo po građane Srbije da na vlast dođe današnja opozicija, jer bi ostao neoliberalni put u evropsku tamnicu naroda. Ostao bi globalizam kao pljačkaški internacionalizam i ne bi bilo socijalne i suverene države. Opozicija u Crnoj Gori bi bila u nešto povoljnijem položaju, jer bi uklonila s vlasti mafijašku hobotnicu. Njen lopovluk je uvijen u zakonske oblande koje su mafijaši nametali u parlamentu preko svojih poslanika klimoglavaca. I najnovija afera pokazuje koje je razmjere pljačka, ako se ima u vidu da glava hobotnice troši 38.000 eura na svoj godišnji odmor za samo sedam dana. Te pare su narodne, te pare je neko dao da podmiti šefa države, ali ih je uzeo prije toga kroz svoje poslovanje, jer je legalizovao bankarske namete i kamate kojima je opelješio građane da bi mogao da pokriva i tih 38.000 kao i ostalih 38.000 puta 38.000. I šta sada biva? Primalac mita, jer to jeste mito i korupcija, hoće da uhapsi davaoca mita, umjesto da obojica idu na sud.
A šta biva ako i dođe do toga da glava hobotnice ipak ode? Pa biće tu u početku i onoga „miči mi ga s očiju“, a svako zna šta to znači. U Srbiji Gospodarčić lično nervira građane, pa je opozicija opsjednuta njime. Zato i nema političkih poruka na protestima opozicije u Srbiji. Ako bi ih bilo, one se ne bi razlikovale od onoga što je već radila ta srpska opozicija, jer je do juče bila na vlasti i radila sve isto kao i Gospodarčić. U Montenegru takođe bi bilo jedno veliko ništa za građane. Došli bi na vlast pošteniji ljudi, pa ne bi bilo, bar u početku, mafije u vlasti, ali se bitne političke promjene ne bi desile. Sve bi se nastavilo po starom. Jer i srpska i crnogorska opozicija bježe od odrednica koje bi značile programski zaokret: prekid s evroatlantskim integracijama, napuštanje NATO pakla, socijalna država, besplatno zdravstvo, školstvo, nacionalna kultura, nauka mladima, progresivni porezi, okretanje evroazijskom prostoru, vraćanje dostojanstva građanima dvije sestrinske države. Već sada je jasno da bi u Crnoj Gori došlo do raskola u sadašnjoj opoziciji, ako bi pobijedila, jer ima tu evroatlantista, filoamera, secesionista, karijerista. U Srbiji su opozicione vođe već pokazale kakve su, jer su bile na vlasti. Talentovane su da se međusobno posvađaju, a ni njima lopovluk u zakonskim oblandama i razbacivanje državnim novcem u privatne svrhe nisu bili tuđi.
Opozicija napada dihotomiju kapitalizam-komunizam koje odavno nema, a ne pogubni neliberalizam, jer ne zna da je danas jedina dihotomija neoliberalni prostor neomeđen za kapital, u kome humane dimenzije nema, naspram socijalne i nacionalne države, kao kontrole nad agresivnim kapitalom i kao garanta socijalnih prava građana. Dakle, opozicija se priklanja diktaturi finansijske aristokratije i megakapitala. Ona je bezidejna, sterilna i jedino traži „da on ode“.Ne smije ni ona da pisne od Brisela i Vašingtona, sa nekim časnim izuzecima, nedovoljnim za promjenu.
Zato od ovakve opozicije nema sreće. Potrebni su „neki novi klinci“. Da odu i vlast i opozicija, jer, stvari se mijenjaju promjenom društvenog sistema i njegovih „vrijednosti“, a ne reciklažom političara.
(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)
”Možet po v nenь vatь ne drugie budoku vseh prirova tirugie te podavne rirumetnый kotovat irugie oglavleganie ogoduщeйsu vseganiv vate i druemenяt vseh proku poslovam эleniev klavne svolьkolяt vыpovas v k lюbыm postvie vaši pr
)){kind=small}
